Помирљиви тонови самита Русије и ЕУ?

Владимир Путин је рекао да би експерти могли размотрити стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Евроазијске економске уније. Извор: Photoshot / Vostock-Photo.

Владимир Путин је рекао да би експерти могли размотрити стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Евроазијске економске уније. Извор: Photoshot / Vostock-Photo.

Самит Русија-ЕУ био је конструктиван упркос песимистичким прогнозама. Стране су размотриле нагомилане несугласице и испољиле спремност за даљи дијалог о кључним питањима као што је, на пример, безвизни режим. За Москву је најважније што је постигнут договор да ЕУ и Русија на нивоу експерата заједно размотре економске последице придруживања Европској унији земаља „Источног партнерства“.

Поред Украјине, о којој се и иначе много говори, између Русије и ЕУ је дошло до несугласица и по многим другим питањима, укључујући и нови билатерални основни споразум. Што се тиче споразума, на самиту 28. јануара је договорено да се обнове преговори у том правцу, можда већ на следећем самиту, планираном за 3. јул у Сочију, пише лист „Ведомости“.

Поред тога, експерти Русије и ЕУ ће одржати консултације о програму „Источно партнерство“. „Сложили смо се са нашим европским партнерима да ће бити изузетно корисно да ‘синхронизујемо часовнике’ на нивоу експерата и да схватимо која решења у тој сфери могу утицати на нашу економску ситуацију“, рекао је Владимир Путин на конференцији за новинаре.

Председник Русије је веома оштро реаговао на саопштење европских колега да ће у Украјину отпутовати висока представница ЕУ. Он је то упоредио са ситуацијом у којој би Сергеј Лавров отпутовао на Кипар или у Грчку у најкритичнијем тренутку њихове кризе „и почео да им се обраћа са некаквим прогласима“.

Поред тога, Путин је рекао да би експерти могли размотрити стварање зоне слободне трговине између ЕУ и Евроазијске економске уније. Додуше, почетак формалних преговора на ту тему се засада не разматра, прецизирао је касније први потпредседник владе Игор Шувалов.

Све у свему, Владимир Путин је у Бриселу био оптимистички настројен: „Учинили смо позитиван и моћан корак напред“. Он се уједно пожалио на антидампинг мере према Русији и проблеме са Трећим енергетским пакетом, али је нагласио да су то „несугласице техничке природе“.

Помирљиво су звучале и речи председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза да се сусрет одвијао у духу отворености и искрености. Па ипак, и даље постоје неслагања, на пример у погледу ваздушног коридора изнад Сибира. Москва, наиме, годинама игнорише молбу да спусти цену транзитног лета изнад Русије.

По мишљењу Сергеја Уткина, руководиоца сектора политичких проблема европске интеграције у одељењу за европска политичка истраживања на Институту за светску економију и међународне односе Руске академије наука, самит Русија-ЕУ прошао је неочекивано добро и поред песимистичких прогноза. Он је скренуо пажњу на то да ће дијалог на експертском нивоу у оквиру партнерства, уколико до њега дође, бити главно достигнуће овог самита. Такође је важно што је Путин сам поменуо могућност зоне слободне трговине између ЕУ и Евроазијске уније, што у перспективи може отклонити напетост између страна.


Како је Русија успела да спречи договор између Кијева и Брисела
Русија је Украјини 24. децембра уплатила прву траншу од 3 милијарде долара у оквиру великог споразума о откупу украјинских дугова у износу од 15 милијарди долара. Аналитичари говоре о значајном маркетиншком ефекту који има споразум о финансијској помоћи, а саветник председника РФ објашњава како је Москва успела да спречи потписивање споразума о придруживању: једном речју, Украјинци споразум „нису ни читали“.

Украјина и даље „јабука раздора“

Стране су посветиле пажњу и ситуацији у Украјини. Владимир Путин је изјавио да Русија неће преиспитивати споразуме са Украјином ни о испоруци гаса, ни о недавно обећаном кредиту од 15 милијарди долара. „Спремност да помогнемо Украјини и кредитом и постепеним снижењем цена гаса везана је за потребу и жељу да подржимо украјински народ, а не неку конкретну владу“, рекао је председник РФ.

Путин је, међутим, одмах додао: „Да, ми смо се већ о свему договорили. Али за нас је суштински важно да Украјина буде финансијски солвентна. Нама су потребне гаранције да ћемо моћи да повратимо новац.“ Према томе, судбина кредита је сада под знаком питања, пише „Комерсант“. Владимир Путин је веома оштро реаговао на саопштење европских колега да ће у Украјину отпутовати висока представница ЕУ. Он је то упоредио са ситуацијом у којој би Сергеј Лавров отпутовао на Кипар или у Грчку у најкритичнијем тренутку њихове кризе „и почео да им се обраћа са некаквим прогласима“.

Што се тиче визног проблема, Москва је на јучерашњем самиту очекивала да ће потписати документ о ублажавању визног режима са чланицама Шенгенског споразума. Међутим, Брисел је затражио додатне консултације у вези са споразумом који је по мишљењу Москве био спреман још прошлог маја, саопштава „Независима газета“. Као једна од препрека помиње се захтев Русије да јој се достављају лични подаци путника на авионским линијама из Европе. Према томе, документ може бити потписан тек на следећем самиту Русија-ЕУ. Истовремено Брисел јасно ставља до знања да питање безвизног режима неће бити решено у скорије време.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“