Како је бити муслиман у Русији

Руски муслимани позивају своје суграђане да праве вернике не изједначавају са онима који себе називају муслиманима, а не поштују основне постулате ислама. Теолози такође скрећу пажњу да се ислам не сме поистовећивати са тероризмом и напомињу да грађани Русије морају бити што је могуће боље информисани како би се избегли сукоби. Извор: РИА „Новости“.

Руски муслимани позивају своје суграђане да праве вернике не изједначавају са онима који себе називају муслиманима, а не поштују основне постулате ислама. Теолози такође скрећу пажњу да се ислам не сме поистовећивати са тероризмом и напомињу да грађани Русије морају бити што је могуће боље информисани како би се избегли сукоби. Извор: РИА „Новости“.

Ислам је, после православља, друга по заступљености традиционална религија у Русији. Муслимани су вековима живели у добросуседским односима са православним становништвом. Међутим, у последњих неколико деценија, услед унутрашње нестабилности и терористичких напада, Руси су почели да се опрезније и са резервом односе према муслиманима.

Русија није само православна

Иако нема прецизних података о броју муслимана у Русији, на последњем попису становништва из 2002. око 14,5 милиона, односно 10% становника Русије изјаснили су се као муслимани. Према подацима Духовне управе муслимана европског дела Русије, у време пописа 2002. у Русији је ислам исповедало око 20 милиона њених грађана. Међутим, према резултатима анкете „Левада Центра“ спроведене у новембру 2013. муслимани чине 7% становништва Русије.

Заборавили смо да су се за време Великог отаџбинског рата људи из Средње Азије и са Кавказа борили у саставу Црвене армије и заједно са осталима бранили Отаџбину.

муфтија Фарид Салман, Рускa асоцијације исламске слоге

У неким регионима Русије становништво по традицији исповеда ислам. То су пре свега руске републике Северног Кавказа (Ингушетија, Чеченија, Дагестан, Кабардино-Балкарија, Карачајево-Черкесија), као и Башкортостан (Башкирија) и Татарстан.

Многи који се декларишу као муслимани не живе у потпуном складу са исламским учењем. Према резултатима анкете коју је 2012. спровео истраживачки центар „Среда“, само 42% руских муслимана је изјавило да је религија важна у њиховом животу и да поштују сва религијска правила.

Муслиманско становништво у Русији је све бројније, пре свега на Северном Кавказу, услед повећаног природног прираштаја тамошњих народа. Муслимана је све више и због досељеника из Средње Азије и Азербејџана.

„Не носите хиџаб“

Азамат је у Москву дошао из Кабардино-Балкарије. Живећи у руској престоници уверио се да многи његови нови суграђани имају погрешну представу да су муслимани лоши. „Изазовно понашање људи из кавкаских република ствара лажну слику о муслиманима. Прави муслиман не узнемирава девојке на улици, не пије и не пуши. За истински религиозног човека је најважније да живи праведно, да се моли, да помаже ближњима и комшијама. Ако твој комшија нема шта да једе, а ти уживаш у богатој кући, то значи да не живиш праведно“, објашњава младић.

Азамат напомиње да сви који познају њега и његову жену о муслиманима имају веома лепо мишљење. „Радим у продавници и моје колеге имају разумевања када одем да клањам дневни намаз“, додаје он. „Добро ме познају и схватају да је то за мене врло важно.“

Азамат каже да му је веома непријатно када његови земљаци претерано наглашавају своју верску припадност, јер таквим понашањем само плаше људе који не знају довољно о исламу.

Зула је рођена и одрасла у Москви. Одувек је исповедала ислам, али је традиционалну муслиманску одећу почела да носи тек пре четири године када се удала и родила двоје деце. Иако је завршила факултет, једва је успела да се запосли као неговатељица у обданишту. „Директорка ми је рекла да је на мом радном месту раније била запослена муслиманка која је такође носила традиционалну одећу. Родитељи деце са којом је радила написали су петицију у којој изјављују да не желе да се о њиховој деци стара муслиманка. Да бих сачувала посао, морам да скривам своју верску припадност.“

Зула каже да има проблема чак и у колективу јер су Московљани неповерљиви према муслиманима. „Колегиница која ради као логопед у поверењу је питала једну од васпитачица да ли сам ја можда од оних који подмећу експлозив. Додуше, никада ми то није рекла у лице и увек са мном љубазно разговара“, прича Зула. „Од рођења живим у Москви и никада раније нисам имала непријатности зато што сам муслиманка. Пријатељи ми никада нису рекли ништа слично. Истина, раније нисам носила хиџаб [марама којом муслиманске жене покривају косу].“

Традиција добросуседских односа

Председник Савета улема Руске асоцијације исламске слоге муфтија Фарид Салман каже да у већини региона Русије нема негативних ставова према муслиманима. „Код нас у Поволжју нико не прави разлику међу људима различитих вероисповести. Сви смо комшије, пријатељи и колеге. Иако смо различите вере, живимо у добросуседским односима, не покушавајући да једни друге преобратимо у своју веру“, каже муфтија. „Зато су код нас људи различитих вероисповести често блиски пријатељи.“

Муфтија напомиње да су у Русији Татари, иако су муслимани, одувек били у добросуседским односима са Русима. Међутим, да би се овакви позитивни примери заједничког живота проширили на целу земљу потребно је много рада и средстава. „Неопходна је одговарајућа државна политика. Понекад се чудим изјавама наших званичника који терористима приписују националност или одређену вероисповест. То не треба радити. Ти људи су далеко и од бога и од закона“, каже Фарид Салман. „Ово се односи и на медије који таквим етикетирањем само уносе додатни раздор“, додаје он.

Фарид Салман објашњава да је ситуација још напрегнутија јер многи муслимани долазе у Русију у потрази за послом. „Негативан однос према имигрантима ствара ксенофобију, па Руси понекад заборављају да су ти дошљаци људи достојни поштовања као и они. Неопходно је на државном нивоу дефинисати програм васпитања младих који ће допринети да они мисле другачије“, каже муфтија. „Заборавили смо да су се за време Великог отаџбинског рата људи из Средње Азије и са Кавказа борили у саставу Црвене армије и заједно са осталима бранили Отаџбину.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“