Српска етапа олимпијске штафете

Без обзира на чињеницу да српски спортисти традиционално нису у светском врху у зимским спортовима и на то што интерес ка зимским олимпијадама у Србији није баш велики, допринос Србије изградњи олимпијског Сочија никако не може да се назове малим. Напротив, српске компаније су активно учествовале у изградњи крупних спортских и помоћних објеката за предстојећу Олимпијаду.

Допринос српских компанија је можда могао да буде још већи, али и без тога је мала Србија на грађевинском бојном пољу постигла завидан резултат: према подацима Федералне миграционе службе (ФМС) РФ, српске компаније су се нашле на другом месту по бројности међу страним извођачима радова, одмах после турских, док су на трећем месту Украјинци.

Срби су данас главни наследници југословенских грађевинара, који су још у СССР-у били изузетно цењени и познати по изградњи крупних и важних објеката. Заправо, може се рећи да су Срби почели да граде олимпијски Сочи још крајем 1980-их, много пре него што је Владимир Путин 4. јула 2007. у Гватемали лично и на француском језику замолио руководство Међународног олимпијског комитета (МОК) да Русији додели организацију зимске олимпијаде у једином руском суптропском граду. Управо су југословенске компаније под крај совјетске епохе позване да реконструишу аеродром Сочија, који је тада био главно одмаралиште Руске СФСР. Затим су радови 1990-их, током деценије која није била добра ни за једну од наших земаља, застали, али су се са доласком новог миленијума обновили. Сада овај потпуно реконструисани међународни аеродром има модеран и атрактиван изглед и може се рећи да ће током Зимске олимпијаде бити главни аеродром на свету.

Српски грађевинари су успели да сачувају добар углед у Русији и са успехом су се вратили на руско тржиште после проблематичних 1990-их. По речима директора представништва Привредне коморе Србије у Москви, Свете Васиљевића, српске компаније увек поштују рокове и раде релативно јефтино и веома квалитетно. Његове речи потврђује и министар у Влади Москве Сергеј Черјомин, који се изузетно похвално изражава о српским грађевинарима који раде на територији руске престонице. Међутим, не раде они само у Москви: данас српске компаније вредно граде путеве, мостове, аеродроме и најразличитије друге објекте по целој Русији, од запада, преко Сибира, па све до руског Далеког Истока, у свим климатским појасевима, и сваке године раде све више и више. А у Русији ће се ускоро појавити нови инфраструктурни изазов: треба саградити или реконструисати десетине стадиона и пропратних објеката за Светско првенство у фудбалу 2018.

Више о Зимској олимпијади у Сочију 2014

Нажалост, и поред свега тога у самој Србији однос ка предстојећој Олимпијади и улози Србије у њеној изградњи није једнозначан. То је пре свега последица прича које интензивно понављају локални медији и које говоре о томе као Русија и Руси наводно масовно злоупотребљавају српске раднике као „ропску радну снагу“, како их „избацују на улицу без плате“ и „стављају у затворе“. На телевизији, у новинама и на српском сегменту Интернета може се пронаћи мноштво интервјуа са људима који су се „чудом спасли из руског заробљеништва“. Уље на ватру је долио и недавни скандал са српским радницима у месту Весјолоје код Сочија. Шта се то дешава?

Како за „Руску реч“ ексклузивно објашњава амбасадор Србије у Русији др Славенко Терзић, ради се о томе да „мимо легално ангажованих српских компанија и радника који раде са дозволама и папирима које траже руски закони постоји и неколицина српских предузимача који су ангажовали раднике из Србије без неопходних дозвола“. Ови предузимачи који су радили „на црно“ користили су туристичке визе „обећавајући радницима да ће им 'средити' боравак у Руској Федерацији и обезбедити им пристојне услове живота, добре услове рада и пристојне плате“. Реч је искључиво о приватним пословним договорима и ни српска ни руска држава ни на који начин у све то нису биле умешане, закључује амбасадор.

Дакле, српски радници су били жртве оних посредника који су их обманули, али и сопствене наивности — јер су веровали да могу да злоупотребе безвизни режим, који српским држављанима дозвољава боравак у Русији до тридесет дана, али не даје могућност рада без законом прописане дозволе).

Такође према речима Славенка Терзића, Министарство спољних послова Србије и Амбасада Србије у Москви „учинили су све што су могли да отклоне последице поменутог кршења закона како би оне биле најмање неповољне по српске раднике“. Конзул Милан Живковић и амбасадор Славенко Терзић одмах су отпутовали у Сочи. „Једном броју радника судски органи су већ били изрекли административне мере и сместили их у депортациони центар. У сарадњи са замеником руководиоца ФМС-а Анатолијем Кузњецовом, који се налазио у Сочију, и руководиоцем ФМС-а за Краснодарски Крај Игорем Семењакином, они су сакупили све илегалне раднике из Србије (њих 105) и из Републике Српске (њих 18). Влада Србије је донела одлуку да пошаље специјални авион, и сви ови људи су тако отпутовали из Сочија назад Србију“, каже амбасадор Терзић.

Више о руско-српским односима

Како би се спречило да убудуће долази до сличних непријатних ситуација, према сазнањима „Руске речи“, ради се на томе да се између Републике Србије и Руске Федерације потпише Споразум о запошљавању, сличан оном који Русија има са неким другим земљама, на пример са Француском.

Имајући у виду све ове чињенице, можемо закључити да су оптужбе у српским медијима на рачун Русије и Руса неосноване. Напротив, руско-српска олимпијска сарадња била је успешна и изузетно је подигла углед српске привреде у Русији.

Што се тиче самих такмичења, Србија ће бити представљена на највишем нивоу. Делегацију Београда ће на свечаном отварању предводити председник Србије Томислав Николић, а у Сочи долазе и министар спорта Вања Удовичић и председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац. Редакција „Руске речи“ жели српском тиму успех, а навијачима и гостима Олимпијаде из Србије много лепих утисака и добро расположење!

Росијскаја газета. Сва права задржана.