Десет теза Сергеја Лаврова

„Ми смо одувек јасно и доследно полазили од тога да је избор правца развоја и решавање питања о учешћу у одређеним интеграционим структурама суверено право сваке државе“. Извор: Reuters.

„Ми смо одувек јасно и доследно полазили од тога да је избор правца развоја и решавање питања о учешћу у одређеним интеграционим структурама суверено право сваке државе“. Извор: Reuters.

„Руска реч“ објављује кључне тезе из интервјуа који је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров дао за лист „Комерсант“, у којем он говори о односима Русије са европским земљама, о ситуацији у Украјини и о могућностима сарадње са ЕУ.

1. Однос ЕУ према Русији

У западним медијима се води антируска информациона кампања, у којој се користи фразеологија у духу хладног рата... У центру расправа у европском медијском простору данас се налази ситуација у Украјини. Јабука раздора је постало питање склапања споразума о придруживању, који је припремљен у оквиру програма ЕУ „Источно партнерство“.

2. О „Источном партнерству“


Размислити о стратешком циљу односа Русије и ЕУ
У савременим односима између Русије и ЕУ има и успешних и болних тачака. Па ипак, и најмања несугласица или негативна појава брзо засени сва постојећа позитивна достигнућа. Разлог се крије у одсуству перспективне стратегије развоја билатералних односа. Још увек није решено егзистенцијално питање ко смо ми једни другима: суседи силом прилика, геополитички такмаци или стратешки партнери.

При томе су аутори „Источног партнерства“ у почетку тврдили да овај пројекат не садржи елементе конфронтације... Међутим, убрзо је ЕУ нашем заједничком суседу питање поставила на другачији начин: треба да одлучите с ким сте – са Европом или са Русијом... Такав поступак је у супротности са логиком активности усмерених ка брисању линија поделе у Европи, оном логиком која је, између осталог, забележена и у документима ОЕБС-а, и личи на следећу рунду покушаја да се те линије преместе на Исток.

3. О односима Русије са Украјином

Ми смо одувек јасно и доследно полазили од тога да је избор правца развоја и решавање питања о учешћу у одређеним интеграционим структурама суверено право сваке државе. Никада нисмо покушали да некоме нешто наметнемо, јер смо свесни да интеграција може бити стабилна само онда када се ослања на обостране интересе. Тај став смо заузели и при њему остали и када је у питању Украјина. Само смо украјинским пријатељима објаснили да би промена економских правила игре са њихове стране изазвала адекватну реакцију Русије у пуном складу са међународним стандардима, па и са нормама Светске трговинске организације.

4. О политици ЕУ

Очекивали смо да ће и наши европски партнери показати исто такво поштовање према слободи избора украјинског народа. И били смо непријатно изненађени када се испоставило да је по мишљењу представника ЕУ и САД „слободан“ избор за Украјинце већ начињен и да недвосмислено води у „европску будућност“. При томе су изјаве о томе да Украјина треба да понови пут којим су прошле Пољска и друге земље Источне Европе очигледно нетачне. Јер Украјини нико није понудио да у иоле реалној перспективи уђе у Европску унију. Ради се у суштини о једностраном прихватању услова које диктира Брисел, укључујући потпуно укидање баријера за трговинску експанзију ЕУ.

5. О тренутној ситуацији у Украјини

Ситуација у којој се процес демократске воље замењује „уличном демократијом“ и у којој се мишљење неколико хиљада демонстраната, који покушавају да изврше насилан притисак на власт, представља као „глас народа“ не може се назвати прихватљивом...  Ремећење ситуације у држави која се налази у центру европског континента тешко да може да одговара нечијим интересима. Очигледно је да се у активностима усмереним против Владе у Украјини све више могу опазити националистички и екстремистички ставови. Антируска реторика одређених кругова повезује се са позивима на антисемитизам и расизам.

6. Кратковидост ЕУ

Покушаји да се зажмури пред овом чињеницом у тежњи да се слика о ономе што се дешава по сваку цену утисне у оквире шаблона „добра опозиција против лоше Владе“ су кратковиди, као, уосталом, и свако игнорисање реалности и неувиђање сопствених проблема, између осталог и оних који припадају сфери међуетничких и међуконфесионалних односа. У вези са тим пада ми на памет источњачка мудрост: онај ко живи у стакленој кући не треба никога да гађа камењем.

7. Русија не намерава да постане део ЕУ

Истовремено се у плановима Европске уније примећује стална тенденција да се везе са суседима граде искључиво на основу приближавања ових земаља стандардима ЕУ и кретања по курсу који је зацртао Брисел. Међутим, Русија нема циљ да постане део Европске уније и зато сарадња између ова два највећа играча на европском простору може бити само равноправна. Наши партнери у Европској унији треба у пуној мери да уваже чињеницу да се на евроазијској територији реализује велики интеграциони пројекат...

8. О потенцијалу сарадње између Брисела и Москве

Потенцијал сарадње између Русије и Европске уније је огроман. У нашим земљама на површини од преко 21 милиона километара квадратних живи готово 650 милиона људи. Повезује нас то што се у економском погледу међусобно надопуњујемо и зависимо једни од других, као и заједнички културни корени. Русија задовољава трећину потреба ЕУ за нафтом и природним гасом и готово четвртину њених потреба за угљем и нафтним дериватима. Европска унија једноставно нема другог партнера који је у стању да обезбеди поуздане испоруке енергената у неопходним количинама.

9. О заједничким претњама

Слабљење сарадње и пораст непријатељства неће нас ојачати у борби са изазовима који стоје пред свима нама и којих, на жалост, има све више. Имам у виду, између осталог, жаришта екстремизма која се појављују на различитим местима, терористичку активност, таласе илегалне миграције, повећану опасност од избијања конфликата на линијама међуконфесионалних и међуцивилизацијских додира.

10. Ко треба да успоставља вредности

Сигурно је да заједничке вредности треба да буду повезујући чинилац који гради европску кућу. Ипак, неопходно је да се договоримо шта оне представљају и ко их успоставља. Полазимо од тога да вредносни критеријуми треба да буду резултат заједничког договора, а не изум једне државе или групе држава... У вези са тим желео бих да подсетим да поштовање принципа демократије пре свега подразумева поштовање туђег мишљења.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.