У спомен на хероје Руско-јапанског рата

Војници рањени за време Руско-јапанског рата седе на клупи. Извор: РИА „Новости“.

Војници рањени за време Руско-јапанског рата седе на клупи. Извор: РИА „Новости“.

„Руска реч“ наставља да објављује серију текстова посвећених годишњици почетка Руско-јапанског рата. Већ смо вам представили причу о подвигу крстарице „Варјаг“, коју је посада потопила после херојске битке против четрнаест јапанских бродова. Међутим, историја је о овом рату сачувала и друге приче о подвизима руске војске, које ћемо вам представити у овом тексту.

Крај разарача „Стерегушчи“

У Санкт Петербургу, у историјском рејону Петроградска страна, налази се величанствен споменик свим морнарима који су погинули у Руско-јапанском рату. Споменик представља два морнара са разарача „Стерегушчи“ („Заштитник“) како након битке отварају вентил у потпалубљу са циљем да потопе брод и не предају га непријатељу. Посада брода „Стерегушчи“ заиста је извела прави подвиг. Међутим, на бродовима ове класе не постоје вентили и „Стерегушчи“ је заправо потонуо сам од задобијених оштећења.

Разарачи „Стерегушчи“ и „Решитељни“ („Одлучан“) су се 10. фебруара, на дан када је званично објављен Руско-јапански рат, враћали у Порт Артур, када су им пут препречила четири јапанска разарача „Акебоно“, „Сазанами“, „Синономе“ и „Усугумо“. Касније су им се придружиле и две јапанске крстарице „Токива“ и „Титосе“. Капетани руских разарача одлучили су да покушају да избегну борбу, али само је „Решитељни“ успео да се пробије до Порт Артура. На разарачу „Стерегушчи“ су услед директног поготка били оштећени котлови и он је наставио битку, практично онемогућен да се креће. Упркос знатно надмоћнијем непријатељу, „Стерегушчи“ је готово сат времена одолевао нападима.

Још у почетку битке Андрејевска застава је ексерима причвршћена за јарбол како је експлозија случајно не би однела. Капетан брода поручник Сергејев је командовао битком лежећи на палуби са сломљеним ногама. Када је погинуо, команду је преузео поручник Головизњин, али и њега је убрзо смртно ранила крхотина гранате. На крају битке, када брод више није могао да узвраћа паљбу, њиме је командовао тешко рањени инжењер-механичар Анастасов. Када је и последње оружје утихнуло, поморски телеграфиста Крушков је заједно са ложачем Осињином успео да у море да избаци шифрарник привезавши за њега терет.  

На „Стерегушчем“ су погинули сви официри и 45 од 49 морнара. Јапанци су покушали да одвуку брод који је почео да тоне до луке, али нису успели. Брод је потонуо откинувши сајлу за вучу.

Својим телом затворио оштећење и спасао брод

Русија до данас памти још једног хероја Руско-јапанског рата. То је инжењер-механичар са руског разарача „Силни“ Василиј Зверјев. Јапанци су 27. марта 1904. у 2 сата и 15 минута после поноћи започели акцију са циљем да блокирају улаз у пристаниште Порт Артур, упутивши тамо 4 велика теретна пароброда у пратњи 6 разарача.

Покушај непријатеља осујетио је стражарски разарач „Силни“. Брод је кренуо у напад, поразио пароброде и ступио у борбу против шест јапанских разарача. Пошто му је погођен парни систем, „Силни“ је постао непокретна мета за непријатељску паљбу. Тада је Зверјев својим телом затворио оштећење и вратио брод у покрет, жртвовавши свој живот. Погинули чланови посаде су уз све почасти сахрањени у Порт Артуру.

Император Николај II обилази строј пешадијских пукова пред њихов одлазак у Манџурију. Извор: РИА „Новости“.

Појести пре читања

Артиљерац тврђаве Порт Артур Григориј Ходосевич налазио се на палуби руског разарача „Страшни“, када је 30. марта 1904. брод ступио у неравноправну борбу против четири јапанска брода. У бици је погинуло 49 морнара. Преживело је само пет особа, међу њима у Ходосевич.

Он се нашао у леденој води, тешко рањен у леђа. Испод прслука за спасавање чувао је скривене тајне документе. Пошто је видео како му прилази јапански чамац, Ходосевич је укоченим прстима почео да кида свежањ и да једе папир заједно са алгама. Када су Јапанци пришли и подигли га на палубу, од докумената није ништа остало. Саслушање такође није дало никакве резултате. Григориј Ходосевич није рекао ни речи о садржају тајних докумената. Херој је послат у логор за ратне заробљенике и вратио се у домовину тек после рата.

Порт Артур  - одавде до вечности

Пожар под Златном планином за време одбране Порт Артура. Извор: РИА „Новости“.

Један од истинских хероја одбране Порт Артура без сумње је командант утврђења, генерал-поручник Роман Кондратенко. Он је лично командовао најсложенијим и најопаснијим одбрамбеним акцијама. Роман Кондратенко је умео да бодри и мотивише војнике у најтежим тренуцима опсаде града, што је допринело томе да напади Јапанаца неколико пута буду одбијени. Погинуо је 15. децембра 1904. приликом директног поготка хаубице у заштићени део тврђаве. Заједно са њим погинуло је још 8 официра. После Руско-јапанског рата тело овог хероја је уз почасти пренесено и сахрањено у Санкт Петербургу, у лаври Александра Невског.

Подвиг граничара

Један од хероја Порт Артура био је и потпуковник руске граничне страже, начелник Квантунског одељења посебног Заамурског граничног округа Петар Бутусов.

Јула 1904. потпуковник Бутусов је био на челу операције у којој су граничари уништили непријатељски топ, а са још три топа скинули затвараче. Граничари Бутусова су 6. августа заједно са стрелцима истерали Јапанце из Водопроводног копненог утврђења. Потпуковник Бутусов је 15. октобра одликован Орденом св. Георгија IV степена за храброст коју је показао у борбама приликом одбијања другог напада на Порт Артур.

За време четвртог напада на Порт Артур 21. новембра 1904. Бутусов је именован за команданта брда Високо, где је смртно рањен. Преминуо је 22. новембра и сахрањен је на војном гробљу у Порт Артуру.

Руски „Кинез“ Василиј Рјабов

Извиђач руске војске редов Василиј Рјабов више пута је одлазио у дубину јапанске територије прерушен у кинеског сељака. Једном је извиђачка група Рјабова наишла на јапанску коњичку патролу. Василиј Рјабов је заробљен, али на саслушању је храбро чувао војну тајну. Осуђен је на смрт стрељањем, али је до краја сачувао достојанство. Све се одиграло према строго утврђеном ритуалу. Стрељачки одред је пуцао са удаљености од 15 корака. Василиј Рјабов је смрт дочекао отворених очију.

Јапанци су били импресионирани храброшћу руског војника и сматрали су својом дужношћу да о томе обавесте његове претпостављене. Порука јапанског официра звучи као предлог за одликовање: „Наша војска осећа обавезу да вашој уваженој војсци изрази своју искрену жељу да оспособи што више оваквих истински изврсних војника, достојних пуног поштовања“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“