Одвајање „руских“ региона од Украјине?

На Криму се још увек осећају тешке економске последице нестабилности. Извор: Reuters.

На Криму се још увек осећају тешке економске последице нестабилности. Извор: Reuters.

Најновије изјаве кримских политичара и ескалација кризе у Украјини повод су да се поново сетимо статуса и историје овог полуострва. Од свих региона Украјине Крим се у највећој мери доживљава као руски, тако да по свој прилици управо од њега може почети распад украјинске државе. Какве су шансе да Крим остане украјински?

Како је Крим постао део Украјине

Људи живе на Криму од давнина. Кроз историју је ово полуострво припадало разним државама и насељавали су га различити народи. Крим је 1441. постао независни канат, али је његова самосталност кратко трајала, јер је Кримски канат 1475. признао власт Османлијског царства. Три столећа су Кримски Татари били султанови поданици са широком аутономијом, што је царевини обезбеђивало мир на северу и стални прилив робља. После руско-турског рата кримски кан је 1774. постао вазал Руске империје.

До 1944. је Крим био руско-татарска територија. Немци су га заузимали два пута (1918. и 1941-1944). Татари су за време револуције покушавали да обнове независни канат, али је Крим на крају враћен совјетској Русији. Власт је била наклоњена Татарима, тако да је полуострво добило статус аутономне републике. Међутим, после рата, окупације и татарског колаборационизма наклоност је уступила место гневу, тако да су Татари 1944. депортовани на исток земље. Крим је 1954. лишен статуса аутономије и поклоњен Украјини, наводно поводом 300-годишњице Перејаславске раде којом је Украјина поново припојена Русији, а прави разлог је био тај што је, наводно, због географског положаја Кримом било лакше управљати из Кијева, него из Москве.

Кримски „рат“

На Криму су духови били прилично узбуркани током 1990-их. Украјина је постала независна и покушавала је да украјинизује Таврију (Крим), што је изазвало отпор локалног становништва. Татари су добили право да се врате, па су се и они активирали и покушали да искористе немире како би повратили изгубљене територије и привилегије. Јабука раздора је био Севастопољ, главна база совјетске флоте на Криму.

У свим тим догађајима Крим се није одвојио од Украјине, али је добио посебна права. Само овај регион Украјине има статус аутономне републике. У суштини, Криму је дозвољено да остане руски и да само замени називе појединих улица. Игледало је да тако може и остати, али се тада догодио „Евромајдан“.

Право на полуострво

Пре свега треба истаћи два важна фактора: један је етнокултурни, а други економски.

Од свих региона украјине Крим се у највећој мери доживљава као руски. У њему живи 58% Руса, 24% Украјинаца и 12% Татара. Три четвртине становника Крима доживљава руски језик као матерњи, а само десети део становника матерњим језиком сматра украјински. Према подацима Кијевског међународног института за социологију, руски језик користи 97% становника полуострва.

Крим скоро да и нема сопствену економску елиту или елиту везану за Европу. Он је у периоду украјинске независности економски упропашћен. Украјински олигарси су се у другој половини 1990-их заинтересовали за кримске бање и почели да улажу новац, али то је био туђи новац. Због тога кримска елита нема полуге којима би „доњецку“ и „дњепропетровску“ елиту могла привући на своју страну када су у игри ЕУ или САД.

Услед поменутих фактора полуострво није могло остати по страни када су почели догађаји у Кијеву. Становници Крима су најпре изражавали незадовољство, затим су захтевали да се заведе ред, а када је криза нагло ескалирала поводом јубилеја Перејаславске раде (360-годишњица) и предаје Крима Украјини (60-годишњица), Крим је већ и званично реаговао.

Расположење на Криму

Председништво Врховног совјета Аутономне Кримске Републике позвало је 19. фебруара председника Украјине Виктора Јануковича да предузме ванредне мере у циљу завођења реда у Кијеву, нагласивши да у земљи почиње грађански рат. Председник Врховног совјета Аутономне Кримске Републике Владимир Константинов саопштио је посланицима Државне думе РФ да ће „Крим поставити питање одвајања од Украјине уколико легитимна власт буде смењена“, али је уједно истакао да се то питање засада не разматра.

На Криму се још увек осећају тешке економске последице нестабилности. Становнике иритирају „десанти“ украјинских националиста, са Мајдана се на полуострво враћају рањени полицајци... Како се догађаји даље могу развијати?

Постоје три варијанте развоја догађаја.

Прва је да се ситуација некако смири. Међутим, стиче се утисак да само председник Јанукович жели да све остане по старом. Врло су мале шансе да тако и буде.

Друга варијанта је да Крим подигне степен своје аутономије. Та варијанта је могућа уколико се ситуација колико-толико стабилизује, и то само уколико све три стране прихвате федерализацију Украјине, а то је оно чега се боје присталице украјинске независности.

Трећа варијанта је да се Аутономна Кримска Република одвоји од Украјине и постане још једна „непризната држава“ под патронатом Русије. Такав сценарио Кијев не може да заустави силом, чак ако се у њему поново формира некаква власт, јер независна Украјина фактички и нема сопствене оружане снаге, а услед кризе готово да нема ни могућност економског утицаја. Ова варијанта, међутим, може да изазове конфликт на самом Криму између Кримских Татара и Руса.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“