Москва води „рат нерава“ са Западом

Руски политиколози сматрају да даљи развој догађаја у Украјини умногоме зависи од садашњег руководства у Кијеву, тј. од тога хоће ли оно схватити поруку Русије или ће желети да и даље заоштравају ситуацију. Извор: РИА „Новости“.

Руски политиколози сматрају да даљи развој догађаја у Украјини умногоме зависи од садашњег руководства у Кијеву, тј. од тога хоће ли оно схватити поруку Русије или ће желети да и даље заоштравају ситуацију. Извор: РИА „Новости“.

Хоће ли Владимир Путин ипак одлучити да пошаље ограничени војни контингент на територију Украјине, да ли ће таква одлука допринети стабилизацији или дестабилизацији ситуацији у суседној држави и какве Русија може имати последице у погледу реакције међународне заједнице? Преносимо мњења четворице руских политиколога.

Russian foreign policy experts are certain that sending in troops would be detrimental to Russia’s standing in the international community. Извор: РИА „Новости“.

Алексеј Чеснаков, директор Центра за политичку конјунктуру:

Путинова одлука о времену и месту примене ограниченог војног контингента на територији Украјине зависиће од тога колико ће се тамо ситуација заоштрити. Ако екстремни радикали спроведу „општу“ мобилизацију и наставе да прете мирним грађанима, одлука може бити донета прилично брзо. Ако не буду толико ратоборни, можда слање војске неће ни бити потребно.

Наравно, појава руског војног контингента на територији Украјине може бити сигнал за додатно активирање екстремних радикала, нарочито у западним и централним деловима земље, али тешко да ће тај фактор бити пресудан за председника приликом доношења одлуке.


Парламент одобрио слање руске армије на Крим
Руски сенатори су тражили од Владимира Путина да заштити руско становништво Крима „од тираније и насиља“. Савет Федерације РФ (горњи дом руског парламента) одобрио је примену руских оружаних снага у Украјини као гаранцију немешања Кијева у припрему референдума који организује Аутономна Република Крим. По мишљењу експерата, тај корак ће у најмању руку изазвати бујицу оштрих осуда „агресивне политике“ Русије.

Треба имати у виду да ће знатан део међународне заједнице изузетно оштро реаговати на улазак руске војске у Украјину. Међутим, у садашњој ситуацији шеф државе ће морати да се оријентише на националне вредности и интересе.

Глеб Павловски, директор Фонда за ефикасну политику:

Ако је Путин одлучио да учини моћан потез, он неће слати војску. Али ако је одлучио да пошаље војску, онда ће тај корак одлагати све док се не појави убедљив аргумент. С обзиром да се ситуација у Украјини мења сваких 15 минута, свашта се може третирати као угрожавање Црноморске флоте.

Овде, међутим, треба схватити у којој мери је то опасан и неопозив потез (слање ограниченог војног контингента). Када се руска војска нађе на територији Украјине, где данас не постоји државна контрола, она ће тамо бити лопта коју ће ударати различите силе, а улазак војске ће допринети ширењу револуције у Украјини.

Наш садашњи задатак је да се локализује проблем. Наше је право, наравно, да имамо гаранције поштовања наших интереса на Криму, као и гаранције да ће нам бити враћене 2 милијарде долара, али не видим смисао да се уводи додатни контингент војника који ће се претеворити у заједничку украјинску мету.

На међународном нивоу улазак војске ће се третирати као агресија и ауторитет Русије у свету ће бити пољуљан. Код савезника из Заједнице независних држава такав корак ће изазвати неповерење, јер ће они ове догађаје пројектовати на себе. Запад јесте поступио врло ружно када после потписивања споразума са Јануковичем није покушао да га заштити. Путин има право да се гневи по том питању, али ми не можемо себи дозволити да деценијама санирамо последице.

Константин Калачов, руководилац Политичке експертске групе:

Мислим да је ово рат нерава. Даљи развој догађаја умногоме зависи од садашњег руководства Украјине, тј. од тога хоће ли они схватити поруку Русије или ће желети да и даље заоштравају ситуацију. Порука је следећа: ми не намеравамо да будемо пасивни посматрачи, али то не значи да је руководство Русије спремно да пређе црвену линију. Одлука Савета Федерације најпре се може схватити као подстицај за озбиљне преговоре.

Ако руске трупе буду послате у Украјину, све ће зависити од обима примене силе.

Једно је контрола инфрастурктурних објеката и одржавање реда, а нешто сасвим друго су жртве до којих може доћи услед провокације са било које стране. Руска војска на Криму може бити дочекана пријатељски, али је питање како би била дочекана у другим регионима, па и у Харкову.

Када је реч о последицама које ће Русија у случају слања својих трупа у Украјину имати на међународном плану, ту ће победити онај ко има јаче нерве. Свакако ће међународна заједница давати оштре изјаве, а касније се може говорити и о међународној мировној операцији у Украјини. Међутим, у садашњој ситуацији и у најскоријој будућности то питање није актуелно. Међународна изолација Русије могућа је само у случају да дође до масовног крвопролића у Украјини.

Станислав Белковски, политиколог:

Сматрам да је у питању усаглашени сценарио довођења на власт Јулије Тимошенко. Она је у веома добрим односима са Путином, они су пријатељи и партнери. Тимошенко хоће да буде председник Украјине, али није популарна на Мајдану.

Замислимо да сада Јулија Тимошенко излази на сцену, регулише односе са Русијом и постаје председник. Нисам потпуно сигуран да је та информација тачна, али ми сама верзија догађаја делује убедљиво.

Руски текст на порталу gazeta.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“