Москва неће оставити руско становништво без подршке

Про-руске демонстрације у Севастопољу. Извор: РИА „Новости“.

Про-руске демонстрације у Севастопољу. Извор: РИА „Новости“.

Политичка криза у Украјини, по мишљењу Москве, може довести до распада система државне управе, што би изазвало појаву жаришта нестабилности у непосредној близини Русије. То представља опасност и за руско становништво у регионима Украјине које се граниче са Русијом. У тој ситуацији различити руски политиколози покушавају да пронађу оптималну стратегију понашања Русије.

По речима Алексеја Пушкова, председника Комитета Државне думе за међународна питања кога поједини кругови третирају као „јастреба“, главни проблем Украјине није Русија, него однос Кијева према регионима југоистока земље. Требало је да нове украјинске власти после „револуције“ приону на консолидацију земље, да заведу ред, објаве дан жалости због свих погинулих и прогласе свеопшту амнестију, а затим да се позабаве решавањем економских проблема. Они су, међутим, поступили управо супротно, потпуно у складу са римском пословицом „тешко побеђенима“.

Први укази нових власти били су нелегитимно уклањање Виктора Јануковича (мимо регуларних процедура и мимо Устава), одузимање руском језику статуса регионалног језика, сакрализација „својих“ погинулих и стављање ван закона припадника специјалних јединица „Беркут“ који су чували ред у Кијеву, а најављена је и лустрација политичких опонената и спремност да се потпише Споразум о асоцијацији са Европском унијом иако је читав југоисток земље против тога.

Поред тога, власти нису ништа учиниле како би обуздале екстремне радикале из западне Украјине. Њихови јуришници под изговором „контроле јавног реда и мира“ дејствују као банде и линчују људе на улицама западних и централних градова (и прете да ће доћи на Крим и исток земље).


Парламент одобрио слање руске армије на Крим
Руски сенатори су тражили од Владимира Путина да заштити руско становништво Крима „од тираније и насиља“. Савет Федерације РФ (горњи дом руског парламента) одобрио је примену руских оружаних снага у Украјини као гаранцију немешања Кијева у припрему референдума који организује Аутономна Република Крим. По мишљењу експерата, тај корак ће у најмању руку изазвати бујицу оштрих осуда „агресивне политике“ Русије.

Москва није могла мирно да посматра деструктивне процесе у суседној Украјини, јер нема сумње да ће они постати још интензивнији услед спровођења политике „стезања каишева“ и банкрота који ће вероватно уследити. По речима Валентине Матвијенко, председнице Савета Федерације (горњег дома руског парламента), Русија је била дужна „да осигура безбедност Црноморске флоте и држављана Русије“. Да би се то постигло уопште није неопходно одвојити од Украјине југоисточне области и припојити их Русији, у шта украјинска пропаганда покушава да убеди Запад.

„У условима када се ранији државни и политички систем у Украјини фактички распада Русија намерава да стави до знања да ново устројство украјинске државе треба да се формира узимајући у обзир интересе и ставове Русије. У пракси ће то бити федерација или конфедерација са широким овлашћењима субјеката те федерације“, рекао је дописнику „Руске речи“ Фјодор Лукјанов, председник Савета за спољну и одбрамбену политику Русије. Засада није реч о свеобухватној војној интервенцији у Украјини. Недавна одлука Савета Федерације само пружа такву могућност Владимиру Путину, али га не обавезује да пошаље војску у Украјину.

Штавише, „та одлука пре свега има преговарачки и демонстративни карактер, тј. показује да смо ми спремни на све варијанте. Москва на тај начин жели да изврши утицај на Запад и да му демонстрира неслагање Русије са новонасталом ситуацијом у Кијеву. Нама је потребно да се у Кијеву формира влада националног јединства која ће представљати све регионе Украјине, укључујући и југоисточне“, рекао је дописнику RBTH Дмитриј Суслов, заменик директора истраживачких програма Савета за спољну и одбрамбену политику Русије.

Притисак на Запад није једини циљ разговора о слању руске војске и велике политичке подршке властима Крима које су се супротставиле Кијеву. Политичка елита источног дела Украјине практично је изневерила своје бирачко тело и предала се новим властима Кијева, што је изазвало пометњу међу становништвом источних региона. Људи нису хтели да се боре за своја права, јер су се плашили репресија и лустрације. Сада, међутим, Москва подржава супротстављање Крима и фактички даје до знања житељима Истока да се могу изјаснити без страха од репресија или линчовања од стране украјинских националиста. Зато се сада у Доњецку, Луганску и Харкову вијоре руске заставе, а локални органи власти доносе одлуке о спровођењу референдума о давању додатних овлашћења својим регионалним парламентима. Што брже кијевска власт изађе у сусрет тим захтевима, брже ће се окончати и ова криза.

Са друге стране, западни политичари упозоравају да жеља Москве да заштити своје интересе у Украјини неће остати без последица. Русији се прети санкцијама, али Москва је ипак спремна да иде до краја. Прво, зато што би „био злочин одустати од пружања подршке тим људима, нарочито ако се има у виду оно што су обећали да ће им учинити прави владари Украјине (а ми схватамо да су у Украјини главни они на чијој страни је сила, а не политичари који заседају у парламенту)“, рекао је дописнику „Руске речи“ руски политиколог Дмитриј Јевстафјев.

Друго, уколико Москва успе да се уздржи од интервенције већих размера, јасно је да „Запад неће имати ефикасне инструменте за вршење притисака на Русију од којих би опасност била већа него од последица изазваних поразом Москве у украјинској игри. Ако се Москва преда и прихвати статус кво у Кијеву, то ће бити огроман геополитички пораз Русије и лично Владимира Путина. У том случају ће бити затворено питање учешћа Украјине у интеграционим процесима оријентисаним на Русију“, сматра Дмитриј Суслов.

И најзад, трећи фактор се, по речима Фјодора Лукјанова, састоји у томе да је руско руководство могло пожелети „да коначно реши украјинско питање. Можда је Кремљ дошао до закључка да ће трошкови реализације таквог сценарија бити мањи него у случају избијања нових криза.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском