„Легендарни Севастопољ, неприступачан за непријатеље“

Наслов овог текста заправо су стихови из химне Севастопоља, који се такође често назива „град руске славе“.

Севастопољ је основан 1783. на југозападној обали Кримског полуострва на основу указа руске императорке Катарине Велике на месту на којем се некада налазио старогрчки град Херсонес, чије рушевине археолози до данас истражују. Име новом граду дала је сама Катарина Велика. Севастопољ у преводу са грчког према различитим изворима значи многопоштовани, свети или величанствени град, град славе. Међутим, оно што је привукло императорку и њене војсковође на ово место било је 30 залива са дубоким газом који су заштићени од ветра. Неки од њих продиру у стеновито копно и до осам километара. Севастопољ је зато дуго био главна поморска база Русије на Црном мору.

Најтежа искушења Севастопољ је поднео за време Другог светског рата. Војници Црвене армије и морнари Црноморске флоте су 1941-42. провели 250 дана и ноћи бранећи град од напада немачких јединица. Али и након тога, пошто су војници били приморани да напусте своје положаје, у Севастопољу су наставиле илегално да делују ослободилачке групе.

Од 1948. Севастопољ је имао статус посебног града који је под директном управом Руске СФСР. Међутим, 1954, на иницијативу првог секретара ЦК КПСС Никите Хрушчова, Севастопољ је заједно са Кримом прешао из састава Русије у састав Украјине, иако притом није дошло ни до каквих суштинских промена у његовом функционисању и статусу. Овај град, као једна од најважнијих војних поморских база Совјетског Савеза и даље је био под директном управом Москве и Министарства одбране СССР-а.

Ситуација се значајно променила почетком 1990-их, када је Украјина постала независна држава и када су град Севастопољ и Крим постали њен део.

Према одредбама Великог споразума о пријатељству, сарадњи и партнерству који су Москва и Кијев потписали 1997, Русија је признала да Севастопољ припада Украјини и уважила неповредивост граница украјинске државе, док је Украјина Русији дала право на даље коришћење севастопољске војне поморске базе и на стационирање Црноморске флоте на Криму до 2017.

Које војне снаге и техничка средства улазе у састав Црноморске флоте Русије? То су штаб и команда флоте у Севастопољу, 68. бригада за заштиту поморског сектора, 17. арсенал Руске ратне морнарице, 810. самостални пук морнаричке пешадије, 247. самостални подморнички дивизион, 854. самостални обалски ракетни пук, самостални морнарички инжењеријски батаљон, центар за везу, 30. дивизија површинских пловила, у чијем саставу су ракетна крстарица „Москва“, ракетни ховеркрафти „Бора“ и „Самум“, бригада помоћних бродова, бригада десантних бродова, бригада ракетних корвета, самостални јуришни ваздухопловни пук, самостални мешовити ваздухопловни пук, самостална радио-техничка бригада, наоружање, магацини војне опреме и муниције, ремонтни заводи и школе за обуку млађих официра... Укупно 25 хиљада војника, не рачунајући раднике и чиновнике запослене у предузећима и установама Флоте. Укупно, са члановима породица, то је преко сто хиљда људи.

Према Споразуму између Украјине и Руске Федерације о статусу и условима стационирања Црноморске флоте РФ на територији Украјине од 31. маја 1997, у украјинским територијалним водама и на копну може се налазити до 388 руских пловила (од којих 14 дизел-подморница). На изнајмљеним аеродромима у насељу Гвардејско код Симферопоља и у Севастопољу може се налазити највише 161 руска летелица. То је упоредиво са снагом војних поморских трупа Турске. Међутим, Русија на Криму не располаже тим бројем бродова и авиона.

Споразум је склопљен на 20 година. Договорено је да ће се споразум аутоматски продужавати на периоде од пет година, ако ниједна од страна писмено не обавести другу о прекидању важења уговора најкасније годину дана пре његовог истека.

Другим уговором, потписаним у априлу 2010. у Харкову, стационирање Црноморске флоте Русије у Севастопољу продужено је до 2042. За коришћење војне поморске базе на Криму Русија Украјини плаћа 98 милиона долара годишње. Осим тога, према условима Харковског споразума Русија Украјини даје попуст на гас од 100 долара по тони.

Русија је принуђена да плаћа ове трошкове, јер за сада није изградила алтернативну базу за Црноморску флоту на сопственој територији. Лука у Новоросијску нема довољну дубину газа и не располаже неопходном инфраструктуром. При томе Црноморска флота врши важан стратешки задатак. Она штити југ Русије, не дозвољавајући да се у Црном мору појаве носачи авиона потенцијалног непријатеља.

Росијскаја газета. Сва права задржана.