Велико завештање пет изузетних руских жена

У Русији се свака жена осећа посебном када дође Међународни празник жена, 8. март. Кроз историју смо сретали Рускиње које су биле снажне, динамичне и предузимљиве, али неке од њих су оставиле неизбрисив траг у историји. Представљамо вам пет великих припадница лепшег пола из Русије.

Катарина Велика

Фјодор Рокотов: Катарина Велика (1763).

Најпознатија руска владарка свих времена, Катарина Велика, била је на челу Руске Империје од 1762. до 1796, и тај период назван је „златно доба“. За 34 године њене владавине Русија је постала једна од највећих светских сила.

Сматра се да је њена одлучност била пресудни фактор да Руска Империја победи у Руско-турским ратовима и освоји територије уз Црно и Азовско море. У то време Русија је учинила и прве кораке на путу да постане тихоокеанска сила и да се територијално прошири чак до Курилских острва.

Ова императорка није била заслужна само за територијалну екпанзију своје државе, већ је оставила много дубљи траг. Ермитаж, најлепши руски музеј и највећи музеј на свету, настао је по замисли саме Катарине Велике која је у њега сместила своју колекцију уметничких дела непроцењиве вредности. Помагала је такође и развој књижевности и образовања, због чега ју је Волтер назвао „Звезда Севера“.

Валентина Терешкова

Извор: РИА „Новости“.

Валентина Терешкова је 16. јуна 1963. постала прва жена која се винула у свемир, управљајући космичким бродом „Восток-6“. Својом тродневном мисијом утрла је пут за будуће жене космонауте. Током овог лета извршила је на себи различите тестове да би се утврдило како ће се женско тело понашати током лета у свемир.

Касније је стекла звање доктора наука у области техничких наука и постала професор. Аутор је више од 50 научних радова.

Асоцијација „Жена године у свету“ прогласила је 2000. ову жену-космонаута, рођену у близини Јарославља, за „жену која је остварила највећи подухват у 20. веку“. Терешкова, која је 6. марта 2014. напунила 77 година, изјавила је како је спремна да оде и на Марс ако јој се укаже прилика.

Ана Ахматова

Натан Аљтман: Портрет А. А. Ахматове (1914).

Рођена као Ана Горенко, ова руска модернистичка песникиња оставила је низбрисив траг у области у којој су у Русији доминирали мушкарци. Својом поезијом уздржаних емоција разбила је стереотипе о женама писцима.

Будући да совјетским властима није била омиљена, била је принуђена да крије своја дела и да памти све што је писала. Своје песме говорила је само међу пријатељима у које је имала поверење.

Ахматова је била узор и добитнику Нобелове награде Јосифу Бродском. Умрла је 1967. Хиљаде људи присуствовало је комеморацијама одржаним у Москви и Лењинграду (данашњи Санкт Петербург).

Софија Коваљевска

Фотографија из слободних извора.

Прва жена математичар у Русији. Дошла је до неколико открића у тој научној области и постала прва жена са професорским звањем у северној Европи, када је 1884. именована за професора катедре за математику Универзитета у Стокхолму.

Коваљевска је рођена у Москви 1850. и од малих ногу интересовала се за математику, проучавајући диференцијални и интегрални рачун на основу наставничких бележака њеног оца. Иако је породица за њу ангажовала посебног учитеља, а она показала изврсне резултате у математици, није могла да се упише на универзитет. Ступила је у фиктивни брак и студирала у Немачкој где је стекла титулу доктора наука на Универзитету у Гетингену тако што је представила три рада у вези са елиптичним интегралима, упркос томе што јој није било дозвољено да похађа предавања и полаже испите.

И поред тога што је морала да се бори против предрасуда Европе 19. века, успела је да постигне много. Члан уредничког одбора математичког часописа „Acta Mathematica“ постала је 1884, а четири године касније изабрана је за прву жену дописног члана Руске академије наука иако у отаџбини није добила звање професора.

Коваљевска је била и познат писац (њено најпознатије дело је „Нихилисткиња“) и борац за женска права.

Вера Мухина

Михаил Нестеров: Портрет скулпторке В.И. Мухине (1940).

Рођена у Риги, Вера Мухина била је један од највећих светских скулптора и водећи представник социјалистичког реализма. Њено најзначајније дело је „Радник и колхозница“, познато као „идеал и симбол совјетског времена“. Ова иконичка скулптура од нерђајућег челика приказује фигуре младића и девојке који држе подигнут срп и чекић.

Скулптура је висока 24 метара и има масу од 75 тона, а представља и лого филмског студија „Мосфиљм“. Споменик је израђен од челичних плоча, постављених на дрвену основу, спојених иновативним поступком тачкастог заваривања.

Познати радови Мухине су и бронзана скулптура „Сељанка“, која се налази у Државној галерији „Павел Третјаков“ (Третјаковска галерија) и споменик Максиму Горком у Нижњем Новгороду (раније се овај град звао Горки).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском