Русија и САД: најлошији односи после Хладног рата?

Вашингтон одавно сумњичи Москву за намеру да обнови СССР, што је својевремено отворено изјавила Хилари Клинтон. Извор: Reuters.

Вашингтон одавно сумњичи Москву за намеру да обнови СССР, што је својевремено отворено изјавила Хилари Клинтон. Извор: Reuters.

Овако оштра реторика у дијалогу између Русије и САД није забележена за последњих 20 година. Чак и за време догађаја у Јужној Осетији у августу 2008. нико није отворено претио Русији санкцијама. Сада су се САД и њихови савезници одлучили и на тај корак. Експерти и обични грађани све чешће се сећају доба Хладног рата.

Амерички званичници немају намеру да због Украјине ступају у војну конфронтацију са Русијом. „Војни сценарио је последње што би неко пожелео у сличним ситуацијама“, изјавио је амерички државни секретар Џон Кери. „Ми покушавамо да делујемо тако да дипломатија буде у центру пажње“, потврдио је шеф Пентагона Чак Хејгел. САД заиста немају никакву жељу да ратују са Русијом, не само зато што Украјина није чланица НАТО-а и што догађаји у тој земљи не угрожавају директно интересе националне безбедности САД, него и због тога што им таква мисао, једноставно речено, изгледа потпуно сулудо. Мада, можда ће све бити као у оном вицу: „Неће бити рата, али ћемо покренути такву борбу за мир...“

Наравно, Обамина администрација зна ко су партије „Свобода“ и „Десни сектор“ и ко су националисти који величају Степана Бандеру, и зна да је опозиција прекршила споразум са председником Јануковичем од 21. фебруара.

Са друге стране, и конзервативци и либерали оптужују Обамину администрацију за неодлучност и млитавост, тако да она ипак мора некако да дејствује, те је стога већ кренула утабаним стазама „дипломатије и санкција“. Додуше, ни самом Западу није јасно какав ће ефекат имати евентуалне антируске мере, утолико пре што је Москва припретила да ће узвратити.

Наравно, Обамина администрација је свесна ситуације у Украјини, зна ко су партија „Свобода“ и „Десни сектор“ и ко су националисти који величају Степана Бандеру, и зна да је опозиција прекршила споразум са председником Јануковичем од 21. фебруара. Међутим, како је недавно подсетио заменик Министра спољних послова РФ Григориј Карасин, „у политици постоји правило да треба видети оно што ти одговара и не примећивати оно што ти не одговара“. САД очигледно не гаје илузије по питању људи који су сада дошли на власт у Кијеву, али њима је најважније то што сада у Украјини може бити формирана лојална прозападна влада. Није Вашингтон случајно од самог почетка подржавао учеснике антивладиних протеста.

Потезе Русије у вези са Украјином САД третирају као понављање догађаја из 2008. у Јужној Осетији, па чак и као покушај обнове СССР-а. Вашингтон одавно сумњичи Москву за такве намере, што је својевремено отворено изјавила Хилари Клинтон.

Независни експерти и медији који говоре о руској агресији већином деле Обамин став о догађајима у Украјини, али ипак има и покушаја да се испита и схвати логика деловања Москве. На пример, шеф вашингтонског Центра за националне интересе Дмитриј Сајмс сматра да су САД „саме допринеле избијању кризе“. „Када смо вршили притисак на украјински политички процес у корист оних који се нама допадају, ми смо уствари отворено љуљали политички чамац Украјине“, рекао је он, додавши да је „управо љуљање чамца довело до ове ситуације коју сада видимо“.

Бивши амбасадор у Москви Џек Метлок је скренуо пажњу на двоструке стандарде у политици САД и посаветовао Обаминој администрацији да не држи предавања другима. „Руси имају основа да тврде како су САД заинтересоване за територијалну целовитост само онда када то одговара њиховим интересима, а када им не одговара, онда је игноришу, као у случају када су заједно са савезницима из НАТО-а повредили територијалну целовитост Србије, најпре створивши, а затим и признавши независно Косово, или када су подржали одвајање Јужног Судана од Судана, Еритреје од Етиопије и Источног Тимора од Индонезије“, истакао је амерички дипломата.

„Што се тиче угрожавања суверенитета“, наставио је Метлок, „Русија може указати на то како су војне трупе САД ушле у Панаму да ухапсе Норијегу, или у Ирак са измишљеним образложењем да Садам Хусеин, наводно, поседује оружје за масовно уништење, како убијају људе помоћу својих беспилотних летелица у другим земљама, итд, итд.“

Говорећи о перспективама билатералних односа, експерти предвиђају да ће ова криза дефинисати те односе за много година унапред. Нико није заинтересован за погоршавање односа, јер сада се не води хладни рат, посдећа Лоренс Корб из Центра за амерички прогрес. „САД су принуђене да сарађују са Русијом, јер је она важан играч на међународној сцени. Без ње, на пример, не би било преговора са Ираном“, сматра овај политиколог. Бивши министар одбране Роберт Гејтс подсећа и на сарадњу са Русијом у погледу Сирије и Авганистана.

Постоји ли излаз из ове ситуације? „И даље су велике шансе да се криза заустави и да се на крају преброди“, уверен је Мајкл О'Хeнлон, водећи сарадник вашингтонског Института „Брукингс“. „Неопходно је само уочити разлике између непријатних појава које су се већ догодиле и катастрофалних сценарија које можемо спречити разборитом политиком, јасним упозорењима и ефикасним стимулативним мерама које треба предузети у погледу свих заинтересованих страна.“ Изгледа да се у то узда и Обама, иако и даље неуморно понавља да је „ситуација веома озбиљна“.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“