Москва изнела план изласка из украјинске кризе

Према предлогу Русије, Украјина би требало да сазове уставотворну скупштину са подједнако заступљеним представницима свих украјинских региона. Извор: Reuters.

Према предлогу Русије, Украјина би требало да сазове уставотворну скупштину са подједнако заступљеним представницима свих украјинских региона. Извор: Reuters.

Русија је званично изнела своје виђење решења украјинске кризе и предложила конкретне мере неопходне за постизање стабилности. Русија тражи учвршћивање неутралног војнополитичког статуса Украјине, признавање резултата референдума о статусу Крима, претварање Украјине у федерацију и организовање избора на основу новог федеративног устава, као и додељивање руском језику статуса другог државног језика.

Према саопштењу Министарства спољних послова РФ објављеном у понедељак 17. марта, Москва предлаже да се уз учешће САД и ЕУ оснује „Група подршке Украјини“, која би требало да се заснива на низу принципа. Пре свега је неопходно поштовати интересе вишенационалног народа Украјине, подржавати легитимне тежње свих Украјинаца и свих региона у земљи да живе у складу са својом традицијом и својим обичајима (између осталог и да слободно користе матерњи језик, да имају неометан приступ својој култури и да одржавају интензивне контакте са својим сународницима и суседима).

Посебно се подвлачи „недопустивост препорода неонацистичке идеологије“ и неопходност да се украјински политичари ограде од ултранационалиста и пресеку њихове покушаје да дестабилизују различите регионе земље. Ту је највероватније реч о југоисточном делу Украјине, где у последње време избијају сукоби између прозападних присталица Мајдана који долазе из Кијева и локалног становништва које гравитира према Русији.

Најзад, чланице Групе би требало да признају значај мира и општенационалне слоге у Украјини за ситуацију у евроатлантском региону, а сва питања треба да се решавају на основу „узајамног уважавања интереса свих држава које се овде налазе“. По мишљењу посматрача, то је отворни позив Западу да узме у обзир забринутост Русије због ширења НАТО-а.

„Мапа пута“ за регулисање кризе

План регулисања кризе састоји се из пет тачака. У првој се говори о хитном испуњавању обавеза у складу са Споразумом од 21. фебруара (тј. одредби као што је одузимање нелегалног оружја, ослобађање незаконито заузетих зграда, улица и тргова и организовање објективне истраге насиља које је вршено од децембра 2013. до фебруара 2014).

Друга тачка руске иницијативе подразумева да се у складу са одлуком Врховне раде у циљу припреме новог устава сазове уставотворна скупштина са подједнако заступљеним представницима свих украјинских региона која би омогућила претварање Украјине у демократску, федеративну државу са неутралним војнополитичким статусом.

Предложено је да се новим уставом додели руском језику статус другог државног језика поред украјинског, а статус осталих језика да буде у складу са Европском конвенцијом о регионалним језицима и језицима мањина. Региони би могли гласањем непосредно да бирају органе законодавне и извршне власти, и да имају овлашћења која одражавају културно-историјску специфику дотичног региона, и то у питањима економије и финансија, социјалне сфере, језика, образовања и спољних међурегионалних веза уз осигурање права националних мањина.

Одмах после усвајања новог устава треба да буду расписани општенационални избори највиших органа државне власти Украјине уз истовремене изборе органа законодавне и извршне власти у сваком субјекту федерације.

У документу се такође говори о признању и поштовању права Крима да одреди своју будућност у складу са резултатима референдума одржаног 16. марта 2014. Подсећамо да се на поменутом референдуму преко 96% бирача изјаснило за одвајање полуострва од Украјине и присаједињење Руској Федерацији.

Последња тачка плана посвећена је гаранцијама. Државно уређење обновљене Украјине, њен суверенитет, територијалну целовитост и неутрални војнополитички статус гарантоваће Русија, Европска унија и САД, што треба да буде потврђено резолуцијом Савета безбедности УН.

САД и ЕУ највероватније нису спремне за сарадњу

Николај Кавешњиков, шеф катедре за европске интеграције Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) при Министарству спољних послова Русије и водећи научни сарадник Института за Европу Руске академије наука, истакао је у разговору са „Руску реч“ да план Министарства спољних послова РФ може дати конструктиван допринос регулисању кризе у Украјини. По његовим речима, „ванблоковски статус и федерализација су оправдани, с обзиром на разноликост становништва ове земље“, где источни региони гравитирају према Русији, а западни према ЕУ.

Он је, међутим, скептичан када је реч о могућности формирања „Групе подршке“: „Током последњих неколико недеља догађаји су показали да су наши амерички и европски партнери оријентисани на безрезервну подршку нове власти у Украјини без обзира на њихову недовољну легитимност и везу са екстремистима. Будући да амерички и европски партнери не желе да признају право Крима на самоопредељење, не видим могућност реализације плана који предлаже Русија.“

Што се тиче реакције кијевских власти на ову иницијативу, она се по речима Николаја Кавешњикова лако може предвидети „ако се узму у обзир сви њихови ранији кораци, од покушаја да се укине закон о статусу језика до проглашавања ратног стања“. „Уместо да траже начин како да дођу до општенационалног консензуса, кијевски политичари читавом украјинском народу покушавају да наметну ставове западних региона земље“, нагласио је експерт.

Наш саговорник је подсетио на опасност од евентуалних непромишљених потеза. „Сада су потребни врло опрезни и одмерени кораци свих страна унутар Украјине, као и оних земаља које су заинтересоване за стабилизацију ситуације. Даља ескалација конфликта имаће трагичне последице за Украјину и за ситуацију у читавом региону.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“