Охотско море у потпуности припало Русији

19 март 2014

Инеса Доценко

Средина Охотског мора више није део светског океана, јер је ово море сада у потпуности припало Русији. Извор: Lori / Legion Media.

Комисија ОУН за границе континенталног шелфа прогласила је подручје Охотског мора површине 52 хиљаде квадратних километара делом руског континенталног шелфа, што значи да је сада цело Охотско море под контролом Руске Федерације. Ово подручје је веће од територије Холандије, Швајцарске или Белгије. Сада Русија располаже са нових милијарду тона фосилних горива, а ова одлука треба да буде увод у још важније одлуке које се тичу проширења Русије до Северног пола.

Руска Федерација је добила искључиво право коришћења ресурса нафтних налазишта у Охотском мору. Ово је изјавио министар природних ресурса и екологије РФ Сергеј Донској.

По министровим речима, одлука комисије је коначна и неопозива. Сада је нафтоносно подручје Охотског мора у целини под јурисдикцијом Руске Федерације.

Сви ресурси који у том подручју буду откривени експлоатисаће се искључиво у складу са законодавством РФ, напоменуо је Донској. Министар је рекао да је укупна количина фосилних горива у том делу Охотског мора, према процени геолога, већа од милијарду тона.

Доказ за море

У средини Охотског мора налази се велико подручје које је раније сматрано „отвореним морем“. На тој територији су се слободно могли кретати и ловити рибу бродови било које земље. У новембру 2013. Руска Федерација је успела да докаже право на 52 хиљаде квадратних километара акваторије у средини Охотског мора. Средина Охотског мора више није део светског океана, јер је ово море сада у потпуности припало Русији. Након одобравања на седници Организације Уједињених нација, процес правног припајања нафтоносног подручја Охотског мора руском континенталном шелфу може се сматрати завршеним.

Губернатор Магаданске Области (којој припада највећи део обале Охотског мора), Владимир Печони, сматра да ће се проглашавањем нафтоносног подручја у средини Охотског мора делом руског континенталног шелфа отворити нове могућности за развој економије у области око реке Колиме и на целом руском Далеком Истоку. Највише користи имаће риболовци из овог региона, јер више неће бити бројних административних баријера.

Пре свега, улов рибе, ракова и других морских мекушаца биће могућ у било ком делу Охотског мора. За пловидбу више неће бити потребне специјалне дозволе пограничних органа. „Када под јурисдикцијом Русије буде цело Охотско море, а не само зона од 200 миља као до сада, спречићемо илегални промет робе у руским водама и лакше ћемо сачувати јединствену животну средину“, наводи прес-служба регионалне владе речи министра природних ресурса и екологије.

Руска Федерација сада саставља захтев за проширење континенталног шелфа на Арктику. Министар Донској каже да ће захтев бити припремљен до јесени ове године. Захтев за доделу северних територија осим Русије припремају још четири земље које се непосредно граниче са Арктиком: САД, Канада, Норвешка и Данска.

Претензије на Арктик РФ заснива на Конвенцији ОУН о поморском праву која допушта могућност да држава прошири економску зону од 200 миља, уколико морско дно ван њених граница представља природни продужетак континента. Неколико држава је заинтересовано за северна мора јер геолози претпостављају да би се испод њиховог дна могло налазити до 30% неистражених залиха природног гаса и 15% нафте.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

руски далеки исток ПОЛИТИКА И ДРУШТВО