Председник РФ Владимир Путин, председник парламента Републике Крим Владимир Константинов (други слева), председник Владе Крима Сергеј Аксјонов (лево) и представник власти Севастопоља Алексеј Чалиј (десно) после потписивања међудржавног уговора између Русије и Републике Крим о уласку Крима и града Севастопоља у састав Русије. Извор: Росијска газета.
У уторак 18. марта председник Владимир Путин потписао је међудржавни уговор о уласку Крима и града Севастопоља у састав Русије у својству субјеката федерације: они сада постају Република Крим и град од федералног значаја Севастопољ. По речима експерата, процедура припајања територија може бити окончана до краја године.
Потписивању уговора претходило је Путиново ванредно обраћање посланицима горњег и доњег дома руског парламента. Председник је истакао да Русија и Крим имају заједничку историју и да су житељи Крима уморни од покушаја „принудне асимилације“, а сав украјински народ од деловања власти у Кијеву. Према Путиновим речима, „мењали су се председници, премијери и посланици, али се није мењао њихов однос према својој земљи и свом народу: музли су Украјину и тукли се за овлашћења, активе и финансијске токове“.
Путин је нагласио да у Украјини још увек не постоји легитимна власт, док су многи државни органи под контролом екстремно радикалних националиста. „Легитимна извршна власт у Украјини још увек не постоји. Нема са ким да се разговара“, истакао је председник РФ.
Што се тиче изјава о тобожњој агресији или анексији, Путин је изјавио да Русија није слала своје трупе на Крим, него је само појачала свој контингент на полуострву, с тим што није прекорачила максималан број војника предвиђен међународним уговором.
Путин је дао до знања да Русија намерава да поштује права и национални идентитет свих народа који живе на Криму. „Биће коректно ако на Криму буду три равноправна језика: руски, украјински и кримскотатарски“, нагласио је он.
Процедура је испоштована
Међудржавни уговор између Русије и Републике Крим о уласку Крима и града Севастопоља у састав Русије у својству субјеката федерације потписали су Владимир Путин, председник парламента Републике Крим Владимир Константинов, председник владе Крима Сергеј Аксјонов и представник власти Севастопоља Алексеј Чалиј.
Како се истиче у потписаном уговору, Република Крим се сматра примљеном у Руску Федерацију од тренутка потписивања уговора. У саставу Руске Федерације формирају се нови субјекти: Република Крим и град од федералног значаја Севастопољ.
Па ипак, да би процедура присаједињења Крима и Севастопоља Руској Федерацији била валидна у правном смислу неопходно је да уговор буде ратификован у руском парламенту, а такође да Уставни суд РФ провери његову усклађеност са Уставом. Присутни посланици су већ изјавили да ће ратификовати документ по убрзаној процедури. За наредно јутро је планиран сусрет посланика са делегацијом Крима, а 18. марта увече са кримском делегацијом су се састали председница Савета Федерације Валентина Матвијенко и чланови горњег дома руског парламента. Није искључена могућност да ће одговарајући закон бити усвојен већ 21. марта.
Према уговору, до 1. јануара 2015. трајаће прелазни период у коме ће бити регулисана питања интеграције нових субјеката федерације у економски, финансијски, кредитни и правни систем Русије.
Од дана примања у Руску Федерацију на територији Крима важе нормативно-правни акти РФ. Нормативно-правни акти Републике Крим и града Севастопоља важе до краја прелазног периода или до усвајања одговарајућег нормативно-правног акта Руске Федерације.
Како је објаснила Јелена Лукјанова, професорка на катедри за уставно и управно право Правног факултета Московског државног универзитета „Ломоносов“ и члан Друштвене коморе, „засада је нејасно може ли уговор тако брзо да се припреми и ратификује. Досада је све урађено потпуно у складу са генералним уставним законом о процедури примања других ентитета у Руску Федерацију у својству субјекта. У потпуности је испоштована предвиђена процедура.“ Она је прецизирала да поједине нијансе у реализацији још увек нису познате, јер се и сама процедура први пут примењује на другу државу. „Ја могу да претпоставим зашто је руководство земље доносило одлуке таквом брзином. То се може објаснити узимањем у обзир Кучук-Кајнаџирског мировног споразума из 1774. Према том споразуму Турска може претендовати на Крим уколико се он одвоји од Русије“, рекла је Лукјанова и додала да и поред стриктног поштовања унутрашњег руског законодавства постоји много нерешених питања у међународном праву.
Леонид Пољаков, шеф катедре за општу политикологију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ), истакао је да ће после потписивања овог уговора морати да се унесе низ промена у руске законе. „На пример, треба повећати број посланика и сенатора који ће у руским законодавним органима представљати Крим и Севастопољ“, рекао је он. „Мислим да ће све процедуре бити у потпуности окончане до краја ове године.“
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу