Војно наследство Крима

Власти Крима морају хитно да реше судбину преко 20 хиљада украјинских војника. Фотографија: Рикардо Маркина Монтањана / Руска реч.

Власти Крима морају хитно да реше судбину преко 20 хиљада украјинских војника. Фотографија: Рикардо Маркина Монтањана / Руска реч.

Република Крим и град Севастопољ враћени су у Русију. Већ је у јавности саопштавано да ће радници црноморске републике добијати исту плату као и њихове колеге у другим субјектима Руске Федерације, да ће се више него двоструко увећати пензије, да ће школе и универзитети прећи на програме који се реализују у руској држави... Много оптимистичких промена се очекује у републици, али још увек постоје и озбиљни проблеми, пре свега војни.

Један од њих је судбина старијих и млађих официра оружаних снага Украјине који служе на Криму. Са једне стране, из Кијева допиру наредбе да нико не напушта своју јединицу, па чак и да се примени оружје ако буде угрожено здравље или живот војника. Са друге стране, поједини политичари у украјинској престоници говоре да је неопходно повући украјинске јединице са територије полуострва и створити тамо демилитаризовану зону. Медији јављају да украјинско Министарство спољних послова припрема такав предлог за Савет безбедности УН.

Шта ће бити са украјинским војницима?

Ниједан украјински старији или млађи официр засада не може да остави своју јединицу ако не добије одговарајућу наредбу из Кијева. У супротном ће бити третиран као дезертер, са свим последицама које из тога произилазе.

Ако војска од своје команде не добије јасну наредбу како да поступа у конкретној критичној ситуацији свашта може да се деси. И већ се десило. Непознати снајпериста је убио једног украјинског заставника и једног припадника одреда самоодбране, а још двојицу је тешко ранио у тренутку када су одреди самоодбране Крима упали у 13. фотограметријски центар Главне команде оперативне логистичке подршке оружаних снага Украјине.

Снајпериста је оставио апсолутно идентичан „отисак“ као и приликом одстрела демонстраната на кијевском Мајдану. Власти у Кијеву изјавиле су да је за ту трагедију одговорна Русија, а Москва сматра да су провокацију приредили јуришници „Десног сектора“.

То је прва крв која је проливена на Криму после његовог враћања Русији. Није искључено да ће органи реда на Криму морати много више да пазе и да се припремају за неутралисање нових провокација (мада бисмо сви желели да то није тако). Власти полуострва са своје стране треба да учине све што је у њиховој моћи да што пре реше судбину преко 20 хиљада украјинских војника.

Недавно су власти у Кијеву самовољно заплениле неколико десетина руских „Камаза“ намењених Казахстану и после тога судбина бродова у севастопољским заливима није више тако очигледна како се можда чини.

Руководство Крима нуди војницима две варијанте. Једна је да напусте армију Украјине и пређу да служе у снагама самоодбране Крима, а затим да постану војници руске армије и Црноморске флоте у истом чину, али са знатно већом платом од оне коју су имали у украјинској армији. Онима који не желе да служе Криму и Русији понуђена је друга варијанта: да отпутују у Украјину. Власти у Симферопољу су спремне да им исплате новчану надокнаду за три месеца и да им купе карту за воз до града у који планирају да отпутују. Међутим, постоји прилично озбиљна препрека за реализацију те препоруке. Ствар је у томе што ниједан украјински старији или млађи официр не може да остави своју јединицу ако не добије одговарајућу наредбу из Кијева. У супротном ће бити третиран као дезертер, са свим последицама које из тога произилазе.

Који је излаз из те ситуације? Руководство Крима треба сваком таквом старијем или млађем официру да уручи обавештење о депортацији као представнику туђе армије чији је боравак на територији републике сада незаконит. Такав документ може послужити као својеврсна индулгенција која би избавила војно лице од кривичног гоњења у Украјини.

Истина, украјинска војна лица имају још једну варијанту (намерно не узимамо у обзир редовне војнике и подофицире, јер они по одслужењу војног рока свакако напуштају јединицу). Они који не пожеле да служе ни у руској, ни у украјинској армији могу да напишу рапорт о оставци и да напусте оружане снаге. Ту могућност могу да искористе многи који поседују стан на Криму и имају минимални стаж за стицање права на пензију. Пензија им је гарантована у складу са руским законима.

Шта ће бити са украјинском војном техником?

Поред нешто више од 20 хиљада украјинских војника на Криму остаје и прилично велика количина војне технике из арсенала армије Украјине. У питању је, по различитим проценама, најмање 30 ратних бродова и бродова за снабдевање, око 150 оклопних борбених возила и педесетак тенкова, 60 ловачких авиона МиГ-29 и школско-борбених авиона Л-39, двадесетак хеликоптера, шездесетак противавионских ракетних система великог домета С-300 и четрдесетак противавионских ракетних система средњег и малог домета „Бук-М1“ и „Тор“, системи обалске одбране... Тешко је рећи да ли ће све то наследство затребати руској армији.

Украјинским војницима је предложено да пређу да служе у снагама самоодбране Крима, а затим да постану војници руске армије и Црноморске флоте у истом чину, али са знатно већом платом од оне коју су имали у украјинској армији.

Током последњих двадесет и нешто година украјинска армија није набављала ново наоружање, нити је модернизовала старо. То важи и за наоружање на Криму. Сами украјински војни пилоти кажу да у ваздухопловној бази Бељбек код Севастопоља од четрдесетак ловаца МиГ-29 може да полети само пет. Таква је отприлике ситуација и са другим врстама борбене технике. Додуше, оклопна борбена возила и тенкови могу да се крећу и пуцају, али њихова прецизност је под знаком питања, исто као и стање погонских механизама.

Посебна прича је стање ратних бродова и бродова за снабдевање украјинске ратне морнарице. Данас је већина ових пловила блокирана у севастопољским заливима. На пример, излаз из Стрељецког залива преграђен је понтонима и пловећим заштитним препрекама. Ту су заробљене корвете „Тернопољ“ и „Луцк“, командни брод „Славутич“ и једина украјинска подморница „Запорожје“. У Јужној војно-поморској бази на језеру Донузлав код Јевпаторије укотвљени су велики десантни брод „Константин Ољшански“, средњи десантни брод „Кировград“, корвета „Вињица“, транспортни брод „Горловка“, миноловци „Чернигов“ и „Черкаси“ и још десетак бродова. Техногени излаз на отворено море преграђују им потопљена пловила која су била предвиђена за старо гвожђе: велики противподморнички брод „Очаков“ и реморкер „Шахтјор“.

Наравно, они могу да се подигну из воде, али за то је потребно време и трошкови су велики, а питање је ко ће их сносити. Ако Москва одлучи да врати Кијеву блокиране бродове, онда ће трошкове сносити Ратна морнарица Украјине, а ако Крим задржи бродове као трофеј, онда ће њихово подизање са дна ићи на терет Црноморске флоте. У сваком случају, о томе тек треба преговарати. Међутим, недавно су власти у Кијеву самовољно заплениле неколико десетина руских „Камаза“ намењених Казахстану и после тога судбина бродова у севастопољским заливима није више тако очигледна како се можда чини.

Треба рећи да су неки од тих бродова прилично стари и да им је потребан озбиљан ремонт, као и модернизација, али о томе ће моћи да се говори тек пошто њихова судбина буде решена. На питање где ће се вршити ремонт тих бродова, као и бродова Црноморске флоте, лако је наћи одговор. На Криму постоји неколико добрих, мада и доста запуштених предузећа за бродоградњу и ремонт бродова. Међу њима је и 13. фабрика за ремонт бродова у Севастопољу, фабрика „Залив“ у Керчу, фабрика „Море“ у Феодосији...

Додуше, некада је у севастопољској фабрици, на пример, радило 12 хиљада људи, а данас је на платном списку само 200 инжењера. То предузеће у последње време није примало бродове Црноморске флоте на ремонт, тако да су руски поморци чак били принуђени да своја пловила поправљају у Бугарској, која је чланица НАТО-а.

Узгред, квалитет радова бугарских стручњака био је на неупоредиво вишем нивоу него у кримским предузећима. Сада, када плате радника на полуострву треба да знатно порасту и изједначе се са руским просеком, постоји нада да ће се и однос житеља Крима према свом раду побољшати.

Росијскаја газета. Сва права задржана.