САД и Русија разменили црне листе

Главно здање Министарства спољних послова РФ у Москви. Извор: Lori / Legion Media.

Главно здање Министарства спољних послова РФ у Москви. Извор: Lori / Legion Media.

Русија је одговорила на санкције САД против својих функционера, политичара и бизнисмена објављивањем сопствене „црне листе“ на којој су се нашли представници најближег окружења председника Барака Обаме. Многи руски званичници који су на америчкој листи говоре о њој са подсмехом, а експерти не могу да схвате по ком принципу је она састављена.

Већ 20 људи се налази на „црној листи“ САД објављеној 20. марта. Међу њима су шеф кабинета председника РФ Сергеј Иванов, његов заменик Алексеј Громов, председник Државне думе Сергеј Наришкин, лидер партије „Праведна Русија“ Сергеј Миронов, предузимачи Аркадиј и Борис Ротенберг, бизнисмен Јуриј Коваљчук, власник инвестиционе групе Volga Group Генадиј Тимченко, директор „Руске железнице“ Владимир Јакуњин, као и низ сенатора и посланика Државне думе.

Од сада је тим грађанима РФ забрањен улазак на територију САД, а њихове некретнине и рачуни - уколико их има - биће конфисковани. Министарство спољних послова РФ није одуговлачило са одговором, објавивши списак Американаца против којих су уведене еквивалентне санкције.

Шале на рачун санкција

Председник Русије Владимир Путин се на седници Савета безбедности РФ чак и нашалио поводом санкција против функционера од којих су многи били присутни на седници: „Те људе треба избегавати, јер нас они компромитују“.

Портпарол председника РФ Дмитриј Песков истакао је да укључивање појединих имена у списак који су објавиле власти САД изазива недоумицу. „За нас је потпуно неприхватљиво постојање било каквих спискова. У сваком случају, врло брзо ће уследити еквивалентна реакција Русије како на претходни, тако и на овај нови списак“, саопштио је он.

И заиста, готово одмах после Обаминог обраћања руско Министарство спољних послова увело је санкције против високих званичника САД. На листи Министарства спољних послова је 9 имена. Међу њима су Обамини помоћници и познати конгресмени. Свима њима је од сада забрањен улазак на територију Русије.

Што се тиче грађана Русије против којих су САД увеле санкције, они на то гледају са дозом хумора.

Директор „Руске железнице“ Владимир Јакуњин, на пример, изјавио је да укључивање његовог имена на листу има „карактер душевне болести“. Јуриј Коваљчук, који се у САД сматра за „најближег саветника“ председника РФ, прокоментарисао је своје име на тој листи као признање за заслуге према Русији.

Бизнисмени Генадиј Тимченко и Аркадиј Ротенберг такође доживљавају санкције САД као признање својих заслуга према Русији, рекао је за РИА „Новости“ извор из њиховог окружења.

По речима Дмитрија Пескова, шеф председничког кабинета Сергеј Иванов духовито је прокоментарисао ту вест и додао да је он већ навикао на то.

Помоћник председника Русије Андреј Фурсенко не зна како је доспео на тај списак: „По свему судећи, да им правим друштво. У добром сам друштву“, рекао је он одговарајући на питање издања „Газета.Ru“. По његовом мишљењу, у одлуци администрације САД нема логике: „То је жеља да се некоме науди. То су спорадични ужурбани потези. Мислим да они тамо нису баш потпуно присебни.“

Ни експерти не виде логику у одлукама Беле куће

Игор Коваљов, шеф катедре за светску економију и светску политику Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“, истакао је у интервјуу за „Руску реч“ да нови пакет санкција САД највероватније има „декоративни карактер и не наноси озбиљну штету“, јер државни функционери и парламентарци у нашој земљи свакако немају право да поседују имовину у иностранству. Коваљов је нагласио да су „у погледу имиџа људи са списка заправо у добитку, јер им је популарност скочила, а они који нису доспели на списак чак су помало и увређени“.

Јевгениј Минченко, генерални директор Међународног института за политичку експертизу, изјавио је за „Комерсант“ да се санкције не тичу оних које САД „третирају као објективне кривце“ за кримску ситуацију, него оних „који су најближи Путину“.

„Био сам изненађен када сам видео поједина имена на тој листи, на пример Виктора Иванова. Не знам како је то он утицао на политику Кремља према Украјини“, изјавио је за „Комерсант“ Мајкл Макфол, бивши амбасадор САД у Русији, а сада професор Станфордског универзитета. „Остали људи су, колико ја схватам, кажњени зато што директно или индиректно подржавају линију Кремља у погледу Украјине. Управо због тога су се на листи нашли и представници крупног бизниса.“

Александар Рар, експерт Немачког савета за спољну политику, прокоментарисао је ситуацију за издање vz.ru, подсетивши да је ово Американцима већ други списак и да он селективно циља на најближе Путиново окружење, „на његове другове из детињства и другове из КГБ-а“, тј. на људе који обезбеђују унутрашњи бизнис, на функционере и сенаторе. „Таква политика означава да се САД крећу у правцу затварања дијалога. Европа засада није учинила такав корак“, нагласио је Рар.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“