Почиње нова ера руске спољне политике

Председник Русије Владимир Путин потписује закон о примању Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације, у присуству председника оба дома руског парламента, Валентине Матвијенко и Сергеја Наришкин. Према Путиновим речима, „Русија има независну позицију на светској сцени и намерава да је штити свим расположивим средствима“. Извор: AP.

Председник Русије Владимир Путин потписује закон о примању Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације, у присуству председника оба дома руског парламента, Валентине Матвијенко и Сергеја Наришкин. Према Путиновим речима, „Русија има независну позицију на светској сцени и намерава да је штити свим расположивим средствима“. Извор: AP.

Једночасовно излагање Владимира Путина на церемонији потписивања споразума са Кримом и Севастопољем није био само тријумфални говор, него и програмско обраћање које су западни медији већ назвали другим Минхенским говором. У њему је руски председник фактички означио принципе нове спољне политике Русије и подвукао црту испод 25-годишњег периода после Хладног рата. Путинов говор је у Европи и САД изазвао запањеност.

Игра на амерички начин

Према Путиновим речима, Русија је уморна од тога што је Запад не доживљава као равноправног партнера. „Стално су нас варали, доносили су одлуке иза наших леђа, доводили нас пред свршен чин“, изјавио је председник. „Тако је било и са ширењем НАТО-а на Исток... и са постављањем система противракетне одбране... и са бескрајним одуговлачењем у решавању проблема са визама, и са обећањима фер конкуренције и слободног приступа глобалним тржиштима“.

Стално су нас варали, доносили су одлуке иза наших леђа, доводили нас пред свршен чин. Тако је било и са ширењем НАТО-а на Исток... и са постављањем система противракетне одбране.

Владимир Путин, председник Русије

Он је нагласио да Москва жели да „наши односи буду равноправни, отворени и поштени“, и додао да Русија има независну позицију на светској сцени и намерава да је штити свим расположивим средствима.

„Ми више не пристајемо на то да само једна страна може кршити међународно право и да се само једна страна може позивати на реалије међународне политике ради заштите својих националних интереса“, рекао је дописнику „Руске речи“ Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за комплексна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“.

Путин је у свом говору фактички дао до знања да ће се Русија од сада понашати исто као САД: „Зашто се оно што је дозољено Албанцима на Косову... забрањује Русима, Украјинцима и Кримским Татарима на Криму?“.

Наши људи, наши интереси

Заштита сународника у иностранству је још један важан моменат у Путиновом говору. Кремљ је себе прогласио заштитником Руса који су после распада СССР-а остали раштркани по различитим земљама. „Милиони Руса су увече отишли на спавање као и увек, а ујутру су се пробудили у иностранству... Руски народ је сада један од највећих, да не кажем највећи подељени народ на свету“, рекао је Путин.

Москва је у претходном периоду радије деловала преко националних интеграционих институција (конкретно, преко Евроазијске економске заједнице), а сада, после покушаја Запада да путем државног преврата преотме Украјину од Русије, изјавила је да је спремна да радикалнијим мерама заштити своје интересе и своју безбедност.

„Руски председник је најавио могућност преиспитивања граница које су настале на постсовјетском простору уколико буде угрожен ‘руски свет’, како га назива Владимир Путин“, рекао је дописнику „Руску реч“ руски политиколог Сергеј Маркедонов.

Руски председник је најавио могућност преиспитивања граница које су настале на постсовјетском простору уколико буде угрожен ‘руски свет’, како га назива Владимир Путин.

Сергеј Маркедонов, политиколог

Такве изјаве су појачале узнемиреност западних партнера и забринутост појединих чланица Заједнице независних држава (Казахстана, на пример, на чијем северу живе Руси). Експерти, међутим, сматрају да су ти страхови преурањени. „Русија неће отварати конфликте дуж својих граница“, каже Маркедонов. „Ситуација са Кримом је само показала да ће у случају опасности уследити реакција. Пре Крима је Москва била спремна да води рачуна о страховима и забринутости Запада, али сада на прво место ставља сопствене интересе.“

Неопходно је договарати се

Путинов говор је у Европи и САД изазвао запањеност. „Запад са све већом забринуштошћу прати промене у руској спољној политици. Код нас се све више говори о враћању у стање конфронтације, или чак о новом хладном рату против Русије“, рекао је за „Руску реч“ Ендрју Вајс, потпредседник америчког фонда „Карнеги“. „Москва више неће моћи као раније да сарађује са западним партнерима. После руске анексије Крима на Западу ће се формирати ново мишљење о Русији. Засада је рано говорити у чему ће се оно конкретно састојати, јер смо тек на почетку процеса.“

Па ипак, Путин је у свом говору дао до знања да овај нови спољнополитички приступ не мора обавезно да подразумева конфронтацију. Путин не намерава да од Русије створи некакав центар антиамеричког расположења и жариште нестабилности у свету.

„У говору Владимира Путина најважније је сумирање резултата након периода после распада СССР-а“, објаснио је дописнику „Руске речи“ Фјодор Лукјанов, главни уредник листа „Русија у глобалној политици“. „Сада, наравно, није реч о реконструкцији Совјетског Савеза, него о одбијању да се сви ти догађаји разматрају као фаталан крај процеса. Москва сада сматра да тај процес није завршен и намерава да коригује резултате његовог међупериода. Та корекција не мора обавезно подразумевати преиспитивање граница. Крим је пре јединствен случај, него што је модел за будуће потезе. Ту је најважније морално-политичко преиспитивање.“

Осим тога, Кремљ схвата да ниједна страна неће имати користи од озбиљног заоштравања руско-америчких или руско-европских односа. Због тога је у Путиновом говору било и помирљивих тонова. Руски председник је покушао да објасни Западу да Украјина није једини проблем на свету, и да има и других светских проблема које Русија и Запад треба заједно да решавају.

„САД на вештачки начин, по инерцији, покушавају да спрече реинтеграцију на постсовјетском простору. Ако успемо да дођемо до заједничког схватања да консолидацијом тих територија Москва неће створити антиамерички центар моћи, онда ће нова ‘Јалта 2’ (нова правила понашања у Европи, тј. дефинисање границе на којој се завршава западни и почиње наш поредак) моћи да буде залог сарадње у решавању транснационалних проблема као што су Авганистан, Источна Азија и Блиски Исток“, каже Дмитриј Суслов.

Засада САД ипак нису спремне да се помире са новим спољнополитичким курсом Русије. „Не треба очекивати да ће Запад прихватити да третира Украјину као део сфере утицаја Русије. То би био корак назад са гледишта протеклих 20 година интеграције Украјине у трансатлантски простор“, каже Ендрју Вајс.

Међутим, таква позиција је неконструктивна и може изазвати нове проблеме. „Запад, наравно, може и даље да одбија те преговоре, али то може изазвати даљу дестабилизацију ситуације у Европи. Треба једном засвагда отклонити недефинисаност и недореченост која је остала после Хладног рата“, тврди Дмитриј Суслов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“