БРИКС као градитељ равнотеже у свету

Министри иностраних послова земаља БРИКС-а састали су се на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности у Хагу и поновили своје ставове о противљењу санкцијама као одрживом решењу за решавање украјинског сукоба. Штавише, као представници земаља чланица Г-20, супротставили су се идеји да се Русији ускрати учешће на предстојећем самиту ове групе. Донет је закључак да у мултилатералној организацији одлуке не могу да се доносе једнострано.

БРИКС може да одигра значајну улогу у изградњи односа између Русије и Запада. Бразил, Индија, Кина и Јужна Африка, заједно са Русијом, потврдили су јединствен став о мирном решавању украјинске кризе. Заједничка изјава представника ове групације дата у Хагу, представља јасан одраз овакве позиције. Амерички председник Барак Обама признао је да ће санкције „пореметити односе у светској економији“. Појачавање санкција и увођење контрамера могу да утичу на економску ситуацију у Русији, али свакако ће погодити и земље Запада, укључујући и оне европске. Европа је у великој мери зависна од руских енергената. Санкције ће погоршати и економске прилике у Украјини, будући да је зависна од руског тржишта и енергетских ресурса.

БРИКС брани Русију
Високи представници земаља БРИКС-а искористили су прилику и састали се на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности у Хагу. Они су осудили увођење санкција Русији и „недобронамерну реторику“ западних земаља поводом украјинске кризе. Ипак, питање Крима је доста осетљиво, и свака земља га тумачи на свој начин.

Посебну пажњу у овој кризи треба посветити улози БРИКС-а. Ова организација настала је релативно скоро – није постојала за време Хладног рата. Можда би било интересантно замислити утицај БРИКС-а, или неке сличне групе, на хладноратовску политику. Настојања БРИКС-а да се истраје на дијалогу и мирном решавању проблема, истицање важности улоге УН, као и противљење санкцијама, не само што су донели већу препознатљивост његове улоге у међународним односима, већ су му обезбедили и значајнији утицај на глобалном нивоу.

Министри иностраних послова БРИКС-а у заједничкој изјави кажу: „Ескалација недобронамерне реторике, санкције и узвратне санкције, као и политички притисци не доприносе одрживом и мирном решењу кризе у складу са међународним правом, принципима и циљевима Повеље Уједињених нација.“ Поводом предлога аустралијског министра спољних послова да се Русији забрани учешће на новембарском састанку групе Г-20 у Бризбејну, представници БРИКС-а изјавили су следеће: „Министри изражавају забринутост због недавне изјаве у медијима о предстојећем самиту Г-20 који ће се одржати у Бризбејну у новембру 2014. Учешће у доношењу одлука у Г-20 припада једнако свим државама-чланицама и ни једна од њих не може унилатерално одлучивати о природи или карактеру ове групе.“ Чланице БРИКС-а одиграле су кључну улогу у формирању Г-20, њеном функционисању и креирању агенди. Током самита одржаног прошлог септембра у Санкт Петербургу у Русији чланице ове групе потврдиле су своју „трајну посвећеност заједничком раду на јачању глобалне економије.“

Више о Г-20

Сада су се појавили и неки позитивни помаци у вези са украјинском кризом. Шеф дипломатије Русије састао се у Хагу са вршиоцем дужности министра спољних послова Украјине. Ово је био први званични сусрет високих званичника након ескалације кризе, и поздрављен је са више страна као позитиван корак у циљу смиривања напетости. Судећи по извештају, Лавров је навео потезе које нова украјинска власт мора да предузме у циљу решавања кризе. Руски министар састао се и са својим америчким колегом. Планиране посете председника Путина – Немачкој у априлу, и Француској у мају – нису отказане.

Ситуација у Украјини и настали сукоб подсећају на епоху Хладног рата, када су на међународној политичкој сцени биле честе конфронтације на релацији Исток-Запад. Један од дипломатских ветерана из тога доба, Хенри Кисинџер, у недавно објављеном ауторском чланку навео је да погоршавање односа неће донети корист ниједној од страна.

Украјинској кризи треба приступити на „миран и разборит начин“, како је наведено у заједничкој изјави министара земаља чланица БРИКС-а, при чему треба уважити интересе свих умешаних страна. Интерес који Русија има у свом непосредном суседству, укључујући и Украјину, није само геополитички, већ и историјски и културни. Тако Кисинџер наводи да за Русију „Украјина не може бити обично иностранство. Руска историја почиње од Кијевске Русије. Руска религија је одатле потекла. Украјина је вековима била део Русије и њихове историје преплићу се и пре тога. Стране умешане у овај сукоб морају да узму у обзир и ове чињенице. Истовремено, важно је да се конфликт решава на ненасилан и миран начин.“

Више о БРИКС-у

БРИКС може да представља фактор који ће помоћи остварењу равнотеже интереса Истока и Запада. Такође, ова група може да допринесе оснажењу дијалога и размене мишљења и да истовремено преузме улогу бране према политичким настојањима усмереним ка нарушавању односа у свету. Идеја да се Русији ускрати учешће у раду групе Г-20 допринеће распламсавању сукоба, уместо његовом смиривању. Треба поменути и следеће: са развојем привреде у земљама чланицама, група Г-20 постаје све ефикаснија у решавању светских економских питања. Све чланице БРИКС-а истовремено су и чланице Г-20, тако да ова група, која следи избалансиран приступ светским политичким проблемима, може да одигра важнију улогу у процесу решавања насталог сукоба.

Росијскаја газета. Сва права задржана.