Крим: „Време, напред!“

Становници Симферопоља, престонице Крима, веома су емотивно прославили одлуку о „повратку кући“. Извор: AFP / East News.

Становници Симферопоља, престонице Крима, веома су емотивно прославили одлуку о „повратку кући“. Извор: AFP / East News.

30. марта Крим и Севастопољ, нови субјекти Руске Федерације, прешли су на московско време. Кримљани су овај догађај назвали „почетком новог живота“ и „полазном тачком нове историје Крима“. После присаједињења Русији на полуострву ври од разних послова: прелазак у другу државу није нимало једноставан.

30. марта Крим и Севастопољ, нови субјекти Руске Федерације, прешли су на московско време. Сами становници Крима, који су се у великом броју окупили на тргу испред железничке станице у Севастопољу како би посматрали превођење казаљки, назвали су овај догађај „почетком новог живота“ и „полазном тачком нове историје Крима“, а догађај је био пропраћен емитовањем познате композиције „Време, напред!“ („_serbianBeginIgnore_Время, вперёд!_serbianEndIgnore_“) совјетског композитора Георгија Свиридова.

После присаједињења Русији на полуострву ври од разних послова: у компликовани процес преласка на руске стандарде увелико су ушли судови, полиција, спасилачке службе, школе. До лета би сви становници Крима требало да имају руске пасоше и личне карте (до сада је издато око 10 хиљада). Од 31. марта Кримљани ће почети да примају плате и пензије у рубљама, а Владимир Путин је поручио надлежним министарствима да у најкраћем року подигну ниво пензија на Криму до средње вредности у Русији (сада су оне знатно ниже). Школе прелазе на руске програме, увећава се број часова руског језика, књижевности и историје Русије. Такође, што посебно радује младе, кримски матуранти моћи ће да се уписују на руске универзитете о трошку буџета.

Рекордни одзив на кримском референдуму западни дописници су објашњавали  „страхом  од  руских  војника“.

Све ово се дешава брзо, тако да многи губе из вида колико су великих догађаја донели фебруар и март 2014. А кратка ретроспектива изгледа овако: 16. марта, на Криму је одржан референдум о статусу аутономије, када се преко 96% гласача изјаснило за присаједињење Крима Русији. Затим су 18. марта Русија и Крим потписали уговор о уласку републике и Севастопоља у састав Руске Федерације, а у петак, 21. марта, председник РФ је потписао два документа: закон о ратификацији уговора између Русије и Крима и федерални уставни закон о примању Крима и формирању нових субјеката Руске Федерације.

И поред тога што ни сама Украјина, ни ЕУ и САД нису признали резултате гласања, руска страна сматра да је одржавање референдума о статусу Крима било у складу са свим нормама међународног права и Повеље УН, позивајући се на косовски преседан.

„Нама није потребна дозвола НАТО-а и ЕУ да дејствујемо у складу са међународним правом. Референдум на Криму је био апсолутно легитиман. Сматрам да Алијанса, која себе назива клубом демократских држава, треба да призна ту чињеницу и демократско опредељење кримског народа“, изјавио је стални представник РФ при НАТО-у Александар Грушко, одговарајући на тезе из говора генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена.

На изјаве својих западних колега о томе да је Косово посебан случај министар спољних послова Сергеј Лавров је узвратио: „Убеђен сам у једно: ако је Косово посебан случај, онда

Запад је украјинску кризу већ уписао у своје „летописе демократског развоја света“.

Крим није ништа мање посебан случај“. Он се при томе позвао на вишевековну заједничку историју и јединство култура. „Крим за Русију значи неупоредиво више него Комори за Француску или Фокландска острва за Велику Британију“, изјавио је Лавров. По речима Владимира Путина, Русија није могла да се оглуши о молбу Крима да му помогне, „у противном би то била издаја“.

Рекордни одзив житеља Крима на референдуму (83%) многи западни дописници покушавали су да објасне „страхом од руских војника“, а ликовање народа после објављивања резултата „ефектом руске пропаганде“. „Реч је о потпуно исфабрикованом референдуму који је спроведен буквално пред упереним оружјем“, изјавила је у директном преносу Кристијан Аманпур, дописница телевизије Си-Ен-Ен, која је својевремено стекла „славу“ својим тенденциозним извештавањем о ратовима у бившој Југославији. Посебно је занимљиво што су се иза ње у том тренутку виделе хиљаде житеља Крима како славе поновно сједињење са Русијом.

Украјински националисти са десничарским симболима и портретом Степана Бандере (1909–1959),  који  је  од 1940.  руководио  фракцијом Организације  украјинских  националиста  (ОУН-Б), чији су се припадници борили против Пољака и Црвене армије сарађујући са нацистима. Извор: Reuters.

Политичка криза у Украјини избила је крајем новембра 2013, када је влада објавила обустављање процеса евроинтеграције. У земљи су почели масовни протести под називом „Евромајдан“, да би у јануару прерасли у сукобе наоружаних екстремиста са органима реда. Улични сукоби и насилно заузимање административних здања широм земље, у којима је опозиција у више наврата примењивала ватрено оружје и „Молотовљеве коктеле“, однели су на десетине људских живота. Криза је кулминирала 22. фебруара насилном узурпацијом власти. Врховна рада је прекршила договор између председника Виктора Јануковича и лидера опозиције, потписан претходног дана у присуству тројице министара спољних послова ЕУ (према коме је требало расписати ванредне изборе и образовати владу националног јединства), сменила руководство парламента и Министарства унутрашњих послова и уклонила са власти шефа државе, који је касније био принуђен да напусти Украјину јер му је живот био у опасности.

„Летописи демократског развоја света“

САД и ЕУ су после кримског референдума одлучиле да уведу санкције према појединим руским и украјинским званичницима које оне третирају као кривце за „подривање територијалне целовитости Украјине“. Поред тога, међународни платни системи Visa и MasterCard без обавештења су престали да пружају услуге клијентима четири руске банке, да би 23. марта то објаснили као „грешку“.

Министарство спољних послова РФ је изјавило да је неумесно и контрапродуктивно разговарати са Русијом језиком санкција. Сергеј Лавров је изразио наду да ће Запад постепено почети да схвата узалудност притисака санкцијама. На санкције САД и ЕУ Русија је одговорила узвратним санкцијама и забранила улазак на територију земље неколицини америчких званичника и чланова Конгреса.

Очигледно је да је Запад украјинску кризу већ уписао у своје „летописе демократског развоја света“ и да је све улоге строго поделио на позитивне и негативне. По речима Министарства спољних послова Русије, Запад већ „има своје хероје украјинске кризе. То су јуришници ‘Десног сектора’ и нелегитимна влада у којој многи не крију да имају симпатије према нацизму. Исто тако има и своје ‘кривце’. То су Русија и народи Крима који су одбили да прихвате логику нацистичког пуча. Има Запад, на крају крајева, и свакојаке санкције које уводи независно од тога шта је Русија учинила и да ли је учинила.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“