Придњестровље после Крима?

Споменик Александру Суворову у Тираспољу. Извор: ИТАР-ТАСС.

Споменик Александру Суворову у Тираспољу. Извор: ИТАР-ТАСС.

После догађаја на Криму велику пажњу светске заједнице привлачи Придњестровље, регион Молдавије у коме становништво говори руски и који је своју независност прогласио још 1990, а дефакто је стекао после оружаног конфликта 1992. Како се ситуација у Придњестровљу оцењује у Москви и Кишињову после кијевског Мајдана и присаједињења Крима Русији?

Гледано из угла Кишињова: колапс државности

Садашњи председник Молдавије Николае Тимофти изабран је 2012. као представник коалиције „За европску интеграцију“. Његова позиција је недвосмислена: одлазак руских трупа и враћање Придњестровља у састав Молдавије у својству „региона са посебним статусом“. Комунистичка и социјалистичка странка, које су у опозицији, сматрају да ситуација није тако једноставна.

Суворов оснивач престонице

Територија Придњестровља је била у саставу Русије од краја 18. века. Садашњу престоницу Тираспољ основао је Александар Суворов 1792. Територија Придњестровља је пре Револуције 1917. била подељена на Херсонску, Подољску и Бесарабијску Губернију.

Зураб Тодуа, историчар, политиколог, посланик парламента Молдавије из Партије комуниста, каже: „Запад упорно гура Молдавију у конфронтацију са Русијом. Варијанта заоштравања ситуације одговара унионистима у Кишињову и Букурешту. Они се надају да ће Румунија припојити Молдавију и ради тога су спремни да жртвују Придњестровље“, сматра посланик. „Треба, међутим, имати у виду расположење народа у Молдавији, које је такво да ће Румунији у том случају припасти само један део Молдавије на десној обали Дњестра. Већи део становништва, нарочито на северу и југу земље, интегрисаће се са Русијом у оквиру Царинске и Евроазијске уније.“

Три народа и језика

Придњестровска Молдавска Република има три конститутивна народа: Молдавце (31,9%), Русе (30,3%) и Украјинце (28,8%), и три званична језика: молдавски (ћирилица), руски и украјински. Државна валута је придњестровска рубља.

Тодуа сматра да Молдавија има само две могућности да избегне „кримски“ или „јужноосетински“ сценарио у Придњестровљу: „Прво, ако Кишињов покуша војним путем да реши територијални проблем, и друго, ако у земљи буде сачувана унутрашња политичка стабилност“.

Што се тиче очувања стабилности, многи већ озбиљно сумњају у такву могућност. „У Молдавији се спроводи отворена и дрска румунизација становништва“, уверен је Игор Додон, председник Партије социјалиста и посланик у парламенту. „У Гагауској аутономији забрањен је референдум на коме би се могло решавати питање спољног вектора. Референдуми су забрањени и у свим другим областима. Власт се бескомпромисно определила за Запад и евроинтеграцију, и поред тога што више од половине становништва, судећи по свим истраживањима јавног мњења, жели да Молдавија уђе у Царинску унију“, подсећа посланик.

Козаков меморандум

Уз учешће специјалног представника Русије 2003. је састављен такозвани „Козаков меморандум“ према коме је Придњестровље враћено Молдавији у својству члана федерације, али је председник Владимир Вороњин, иначе комуниста, у последњем тренутку под притиском Запада одустао од коначног потписивања меморандума, иако га је претходно сам парафирао.

„Кишињов сам себе саплиће, гура у ћорсокак и провоцира догађаје који ће довести до распада земље, и то не на два, него на неколико делова“, изјавио је Додон. „У тој ситуацији ће победник бити Букурешт који већ трља руке од задовољства, видећи како се руши молдавска државност. Ако Кишињов настави са политиком румунизације и евроинтеграције, ако се Запад и Исток укључе у нови хладни рат, и ако поред Крима буде још неких примера одвајања територије, онда ће и Придњестровље и Гагаузија тражити да се потпуно одвоје од Републике Молдавије. А то је већ колапс државности“, констатовао је лидер Партије социјалиста.

Према Додоновом мишљењу, федерализација земље је једино што може да сачува Молдавију у совјетским границама. „Не постоји други начин да Кишињов мирно и уз обострану сагласност реши тај двадесетогодишњи проблем са Тираспољем, осим да из корена измени административну структуру земље. То већ схвата и Запад, али кишињовске власти упорно теже да поврате придњестровску територију као једну од својих области. Ту контрапродуктивну тврдоглавост подгрева и Букурешт. За Румуне федерализација Молдавије значи крах њихове наде у присаједињење наше територије и у стварање Велике Румуније“, уверен је посланик.

Поглед из Москве: Блокадом Придњестровља крше се људска права

Руска војска у Придњестровљу

У Придњестровљу се налази скоро 2000 руских војника: 1500 припадника Оперативне групе и 400 припадника мировних јединица. Међутим, у садашњој Украјини се чак и тај број војника доживљава као „опасност“.

Русија ниједном за ове 23 године на званичном нивоу није довела у питање територијалну целовитост Молдавије. Међутим, оно што због дипломатских ограничења не могу јавно да кажу представници извршне власти, говоре експерти и посланици Државне думе.

„Све иде ка томе да ће се Придњестровље већ за који дан наћи под врло строгом блокадом“, каже Алексеј Мартинов, директор Међународног института за новоформиране државе. „У тој ситуацији Русија неће моћи да буде равнодушна према судбини 200 хиљада руских грађана који живе на територији Придњестровља“, истакао је Мартинов.

„Многи данас говоре о могућем ‘кримском сценарију’ у Придњестровљу. Ја мислим да ће у тој републици бити реализован јединствени ‘придњестровски’ сценарио. Ако власти у Кишињову (макар због своје личне безбедности, ако ништа друго) не покрену процедуру признавања Придњестровске Молдавске Републике као друге молдавске државе, онда Придњестровље за врло кратко време може постати 86. субјекат Руске Федерације“, уверен је експерт.

Признавање Придњестровља, а поготово његово присаједињење Русији, створиће далеко веће техничке проблеме него присаједињење Крима, иако ова још увек непризната држава има три пута мање становника. Русија нема заједничку границу са Придњестровљем, а авионски саобраћај је проблематичан, јер у Тираспољу не постоји цивилни аеродром. Осим тога, и хистерија Западне Европе и САД биће далеко већа.

То је једна страна медаље. Друга страна су 200 хиљада држављана Русије и још 300 хиљада присталица присаједињења Русији, затворених у уском појасу земље дуж обале Дњестра.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“