Москва тражи одговор од НАТО-а

Министри спољних послова 28 земаља НАТО-а у Бриселу донели су 1. априла одлуку да „подигну ниво одбрамбене способности источноевропских савезника у контексту руско-украјинске кризе“. Извор: Reuters.

Министри спољних послова 28 земаља НАТО-а у Бриселу донели су 1. априла одлуку да „подигну ниво одбрамбене способности источноевропских савезника у контексту руско-украјинске кризе“. Извор: Reuters.

Русија је упутила захтев НАТО-у да се изјасни поводом планова везаних за увећање контингента војних трупа Алијансе на територији источноевропских држава, додајући да ће Москва бити принуђена да „предузме одговарајуће мере безбедности“. Према речима Сергија Лаврова, Русија полази од тога да у односима са НАТО-ом важе правила по којима не би требало да буде додатног трајног војног присуства на територији источноевропских држава.

Према речима Сергија Лаврова, Русија „очекује од НАТО-а да одговори, али тако да се одговор у потпуности заснива на поштовању правила која смо заједно усагласили“.

Нешто раније, 1. априла, министри спољних послова 28 земаља НАТО-а у Бриселу донели су одлуку да „подигну ниво одбрамбене способности источноевропских савезника у контексту руско-украјинске кризе“. Командант снага НАТО-а у Европи Филип Бридлав потврдио је да Алијанса већ ради на плану по коме ће одбрана тих земаља бити појачана до 15. априла.

Русија не може оставити без одговора јачање источног крила НАТО-а и биће принуђена да предузме одговарајуће мере безбедности, изјавио је стални представник РФ при НАТО-у Александар Грушко у среду увече пред руским новинарима у својој резиденцији у Бриселу. Какве год да буду одлуке о јачању источних граница НАТО-а, „са наше стране ће бити предузете све неопходне политичке и војнотехничке мере за очување наше безбедности“, рекао је он.

По речима Александра Грушка, војно прилагођавање чланица НАТО-а које се граниче са Русијом у принципу је завршено. „Конкретно, модеризовани су аеродроми и пристаништа, а балтичке земље и Пољска су 2009. у потпуности интегрисане у одбрамбене планове НАТО-а. Прошле године је тамо изведена војна вежба Steadfast Jazz на којој је увежбавано поновно успостављање територијалне целовитости у случају спољне агресије. Вежба је изведена у складу са петом тачком Вашингтонског споразума и то је стопостотни сценарио из доба конфронтације“, објаснио је руски стални представник при НАТО-у. „Поред тога, створене су војне базе у Бугарској, Румунији и Пољској, а граде се и објекти антиракетне одбране у Румунији и Пољској, док се ваздушно патролирање у балтичким земљама сада обавља у непрекидном режиму. Уз све то, земље НАТО-а покушавају да тврде како се све те мере уклапају у њихове обавезе по Основном споразуму Русија-НАТО да ће се уздржавати од додатног трајног размештања значајнијих војних снага на тим територијама.“

Ако неко у 21. веку поистовећује безбедност са присуством страних трупа и тежи ка размештању америчких и других страних база на својој територији, онда то није кретање у правцу савремене архитектуре која је потребна свету.

Александар Грушко, стални представник РФ при НАТО-у

Грушко сматра да је забринутост коју изражавају земље Алијансе у вези са ситуацијом око Украјине апсолутно неоснована. Штавише, ради се о гомилању војног потенцијала на подручју које се граничи са Калињинградском Oблашћу (територијом Русије између Пољске и Литваније), иако је Русија последњих година дала крупан допринос јачању безбедности на том подручју путем смањења присуства свог сопственог наоружања. На пример, Русија је отуд повукла стотине јединица тешког наоружања, укључујући тенкове, артиљеријске системе и оклопна борбена возила, а такође је смањила број војних објеката.

Што се тиче ширења Алијансе на Исток, о чему одлука може бити донета на предстојећем самиту НАТО-а у Велсу почетком септембра, тај процес је „доказао да он угрожава безбедност, да не укида линије раздвајања, него их помера према Истоку, и да провоцира психологију својствену државама које се налазе у близини фронта“, сматра Грушко. По његовим речима, „ако неко у 21. веку поистовећује безбедност са присуством страних трупа и тежи ка размештању америчких и других страних база на својој територији, онда то није кретање у правцу савремене архитектуре која је потребна свету, него у правцу епохе конфронтације, а у корист оних схема очувања безбедности које би требало да су остале у прошлости“.

Грушко је убеђен да су мишљења земаља-чланица НАТО-а о повратку у доба конфронтације различита: „Постоје екстремни ставови. Њих изражавају балтичке земље и Пољска. Управо оне највише говоре о дефициту безбедности и о потреби за применом додатних мера њихове заштите. Постоје, међутим, и друге земље, које схватају да је повратак у доба конфронтације апсолутно контрапродуктиван и да ће он прогутати материјалне ресурсе потребне за решавање много важнијих задатака.“

На пример, шеф норвешке дипломатије Берге Бренде сматра да стварање база НАТО-а на територији балтичких земаља може изазвати додатну ескалацију кризе око Украјине. „Ситуација је врло озбиљна, али ми не треба да стварамо додатну напетост“, рекао је он.

Грушко жали због тога што је НАТО донео одлуку да обустави све цивилне и војне контакте са Русијом, а дијалог са Москвом је могућ само на дипломатском нивоу. Штавише, у среду су медији сазнали да ће Алијанса одустати чак и од сарадње са Русијом око Авганистана, чим постојећи програми буду окончани.

„Сва практична сарадња са Русијом око Авганистана биће обустављена све док се не измене услови“, рекао је у уском кругу новинара у седишту НАТО-а високи представник Алијансе који је желео да остане анониман. Реч је о сферама као што су испорука транспортних хеликоптера и њихових резервних делова авганистанској армији и учешће заједно са НАТО-ом у обуци авганистанских официра у четири центра на територији Русије. Поменути извор је демантовао изјаве генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена, дате претходног дана, да ће се наставити сарадња са Москвом око Авганистана.

Замрзавање пројеката сарадње са Русијом око Авганистана од стране НАТО-а Грушко је назвао контрапродуктивним кораком. По његовим речима,, „од те одлуке НАТО-а пре свега ће штете имати житељи Авганистана“. Ситуација у тој земљи је све гора, а нису решени задаци које су поставили НАТО и Међународне снаге за подршку безбедности.

Због тога ће Москва, по речима Александра Грушка, у сваком случају помагати авганистанским властима у припреми кадрова за службе које се боре против наркотика, и то по билатералним каналима. Што се тиче такозваног хеликоптерског пакета, хеликоптери Ми-17 и Ми-35 чине основу ратног ваздухопловства Авганистана, а без војно-ваздушне компоненте авганистанска армија неће моћи да обезбеди стабилност у земљи. „Тренутно се у бази у Новосибирску обучава нова група авганистанских техничара за опслуживање тих хеликоптера на земљи. Уверени смо да је тај пројекат потребан Авганистану“, изјавио је стални представник РФ при НАТО-у.

Росијскаја газета. Сва права задржана.