Одлазак НАТО-а из Авганистана: последице по Русију и њене савезнике

Број сукоба на таџикистанско-авганистанској граници за протеклих пола године вишеструко се повећао. Извор: PA Photos / ИТАР-ТАСС.

Број сукоба на таџикистанско-авганистанској граници за протеклих пола године вишеструко се повећао. Извор: PA Photos / ИТАР-ТАСС.

НАТО одлази из Авганистана: главни контингент Међународних снага за подршку безбедности (ISAF) до краја 2014. треба да се врати у своје базе. Шта ће остати после њиховог одласка? Каква војна и идеолошка опасност од екстремистичких група прети руским савезницима у Централној Азији? О томе говори Николај Бордјужа, генерални секретар Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ).

Ближи се одлазак трупа САД и НАТО-а из Авганистана. Како Ви оцењујете резултате њиховог боравка у тој земљи?

Николај Бордјужа, генерални секретар ОДКБ: Мисија НАТО-а у Авганистану је била неуспешна. Извор: Росијска газета.

Заједничка је оцена експерата, а не само моја лична, да је њихова мисија била неуспешна. О томе не говоре само експерти ОДКБ, него и руководство Авганистана. Оно недвосмислено тврди да је мисија неуспешна, да нису остварени циљеви са којима су тамо послати прилично велики контингенти западних трупа.

За разлику од совјетских трупа, које су тамо покушавале да поново успоставе миран живот, да створе некакву инфраструктуру и социјалну сферу и да пруже помоћ авганистанском народу на економском плану, САД и НАТО су решавали само војне задатке војним путем, и у многим случајевима врло грубо. То је, по мом мишљењу, главни разлог њиховог неуспеха.

Какве опасности и ризике земљама Централне Азије и Русији може донети одлазак трупа коалиције? Какве мере планира да предузме ОДКБ како би парирао тим ризицима или смањио њихов потенцијал?

Постоје четири главне појаве које ми данас издвајамо у Авганистану.

Прво, Авганистан је сам по себи зона нестабилности. Друго, то је територија на којој се налази велики број наоружаних одреда различитих екстремистичких организација. Треће, то су кампови за обуку ратника. И четврто, то је трговина дрогом.

Ја чак не говорим о талибанима, нити о некаквим другим проблемима који ће се сигурно појавити после одласка трупа, али ова четири фактора ће свакако имати највећи утицај на безбедност суседних земаља, укључујући и Централну Азију.

Шта ми не очекујемо? Не очекујемо војне акције већих размера. Не мислимо да у Авганистану данас постоје силе које би могле да припреме неколико хиљада наоружаних војника и крену у освајање Таџикистана, на југ Киргистана и у друге области, али да ће бити покушаја продора на те територије – у то сам убеђен. Такви покушаји се већ сада предузимају.

Број сукоба на таџикистанско-авганистанској граници за протеклих пола године вишеструко се повећао. То су били покушаји продора наоружаних бандита и наркомафије преко државне границе Таџикистана. Међу њима су и банде које се баве другим стварима, на пример деловањем политичке природе.

Зна ли се колико је било тих покушаја?

Ако се не варам, пре месец дана је саопштено да је за пола године било око 35 таквих покушаја. И сви они су праћени озбиљним оружаним сукобима на граници.

Ми очекујемо покушаје идеолошког утицаја на становништво земаља Централне Азије, као и стварање екстремистичког подземља у нашим државама, и тим подземљем ће руководити емисари из Агванистана. Очекујемо продор банди којима ће бити циљ да реше неки локални задатак и дестабилизују ситуацију у нашим земљама. Томе треба додати и дугорочну опасност коју ствара наркобизнис и трговина наркотицима. Мислимо да долазе тешка времена и спремамо се да их дочекамо.

Разрадили смо план пружања отпора изазовима из Авганистана после 2014. Сада се доста озбиљно ради на јачању оружаног потенцијала, нарочито Снага за брзо деловање које у случају потребе могу оперативно да се умешају у сваку ситуацију. Стварамо и неке нове елементе оружаног потенцијала, као што су Колективне ваздухопловне снаге и Снаге за специјалне операције. Врло озбиљно радимо на организацији заједничке борбене обуке. И наравно, посвећујемо много пажње питањима координације нашег заједничког деловања.

Трупе САД и других земаља НАТО-а које су се налазиле на територији Авганистана нису се озбиљно бавиле проблемом трговине наркотицима. Зашто?

Наравно, нама је приоритет борба против трговине наркотицима.

Ми спроводимо одговарајуће операције и координирамо наше напоре са свим колегама. На правце који се тренутно користе за пребацивање наркотика преко границе, а тешко се контролишу, упућиваћемо снаге за специјалне намене.

Поред тога, према одлуци коју су одобрили наши председници, сада се у оквиру ОДКБ оснива Центар за специјалне антинаркотичке операције.

Ви сте, међутим, питали зашто се НАТО није борио против производње наркотика у Авганистану.

Мислим да је био циљ да се контингенту Међународних снага за подршку безбедности не стварају још већи проблеми и да је то био главни разлог зашто му није постављен такав задатак. Уколико би још и наркомафија стала на страну талибана, а она има наоружане одреде и велике финансијске могућности, мислим да би тамо ситуација била још гора.

Данас, када су САД и ЕУ, где је већина чланица НАТО-а, увеле економске санкције против наше земље, треба ли ми да настављамо сарадњу са њима када је реч о Авганистану?

Мислим да ми не треба ништа да затварамо или прекидамо. Треба да користимо оне могућности за сарадњу које су нам на располагању. Веома се надам да ће ускоро спласнути ова антируска еуфорија која тренутно влада на Западу.

Ми треба да сарађујемо са свим снагама које су заинтересоване за нормализацију ситуације у Авганистану. Мој став је да ми треба да помажемо контингентима НАТО-а у транзиту. Њихов задатак је позитиван, они су покушавали да обезбеде стабилност у Авганистану. Војници који директно зависе од тог транзита нису ни за шта криви. Они су потпуно часно испуњавали свој дуг и ја веома поштујем те људе, јер они заиста дејствују у врло тешким условима и екстремним ситуацијама.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“