Руско-амерички односи сведени на минимум

Реакција Москве на потезе Беле куће била је крајње негативна. „Администрација САД и даље робује свом погрешном приступу ситуацији и њене представе о догађајима у Украјини и на Криму, као и о путевима изласка из украјинске кризе, немају везе са реалношћу“, изјавио је за агенцију ИТАР-ТАСС заменик министра спољних послова РФ Сергеј Рјапков. По његовим речима, „никакве санкције, ни оне које су већ уведене, ни оне које по новим законима могу бити уведене, неће и не могу имати ефекат који прижељкује Вашингтон“.

Подсећамо да је још пре потписивања новог закона председник САД обезбедио себи право да пређе на следећу етапу вршења притисака на РФ, тј. на економска ограничења. Руски експерти, међутим, сматрају да Вашингтон у најскорије време неће искористити ту опцију. „Четврти пакет санкција (против водећих грана привреде РФ) најављен је као одговор на могући наставак кретања Русије на исток Украјине. Засада се не би рекло да Русија намерава некуд да се креће“, изјавио је Фјодор Лукјанов, председник Савета за спољну и одбрамбену политику. Експерт је уједно убеђен да ће САД уместо увођења санкција постепено обустављати практичну сарадњу са РФ „свуда где је то могуће“.

Реално гледано, већ сада скоро ништа није остало од билатералних веза. Чим се сазнало да ће бити одржан кримски референдум Вашингтон је објавио прекид војне сарадње са Москвом, као и замрзавање рада на пакету перспективних споразума у области економије. А када је Крим постао део Русије, Вашингтон је обуставио сарадњу са Москвом у борби против незаконите трговине наркотицима и у многим пројектима везаним за коришћење нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Поред тога, Америчка космичка агенција (НАСА) прекинула је све контакте са руским партнерима осим оних који се тичу Међународне свемирске станице. Највећу штету билатералним везама Бела кућа је нанела када је обуставила своје учешће у раду руско-америчке председничке комисије.

Председничка комисија – нова жртва украјинске кризе

Та комисија је основана у јулу 2009. током посете председника САД Барака Обаме Москви, на врхунцу „ресетовања“ односа између Москве и Вашингтона. Комисија се састојала од двадесетак радних група. Међу њима су биле групе за нуклеарну енергетику, контролу наоружавања, борбу против тероризма, развој пословних веза и трговинско-економских односа, пољопривреду и здравство. САД су пре годину дана у знак протеста због потеза РФ везаних за НВО (закон о страним агентима) напустиле групу за грађанско друштво, али се у јуну 2013. појавила нова радна група, за сарадњу у сфери међународне информационе безбедности. У раду комисије било је ангажовано преко 60 руских и америчких државних институција. За време постојања комисије реализовано је преко 500 сусрета, размена стручњака и заједничких вежби.

Амерички експерти, додуше, кажу да везе са Русијом саме по себи нису ни биле значајне Сједињеним Америчким Државама. По речима Анђеле Стент, директорке Центра за истраживање Евроазије, Русије и Источне Европе на Универзитету „Џорџтаун“, „Вашингтону је Москва бар посредно важна у смислу ширих циљева његове међународне политике, на пример, када је реч о неширењу нуклеарног наоружања, о Авганистану, Ирану или политичким потресима у арапском свету“. О томе је листу „Комерсант“ говорио и бивши амбасадор САД у РФ Мајкл Макфол. Захваљујући обустављању билатералне сарадње са Москвом Барак Обама ће избећи и оптужбе да је „мекушац“, и нове економске ризике који би се могли појавити у случају увођења строгих финансијских санкција против Русије.

Више о руско-америчким односима

Коментаришући одлуку Вашингтона о обустављању учешћа у председничкој комисији, представник Министарства РФ Александар Лукашевич подсетио је да је она „формирана са позиција руских и америчких интереса као механизам непосредног дијалога између ресора, пословних кругова и грађанског друштва Русије и САД“. „Сада Американци импулсивно реагују на то што се ситуација на Криму и у Украјини не одвија како би они хтели, па делују по принципу ‘што горе, то боље’, и по свему судећи не размишљају о последицама“, рекао је дипломата. 

И у Кремљу је одлука Беле куће дочекана са недоумицом. „Ми смо већ изразили жаљење због тих корака (обустављање учешћа САД у комисији), јер они не могу да изазову ништа друго осим жаљења“, изјавио је портпарол председника РФ Дмитриј Песков. „Ми фактички остајемо без канала билатералне везе по разним ресорним питањима.“ На питање постоји ли могућност да Москва покрене иницијативу за обнављање рада комисије господин Песков је одговорио: „Таква могућност је искључена. Ми никоме не можемо наметнути пријатељске односе.“

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.