Живот савремених руских секти

Молитве под земљом 

Почетком априла 2014. судски извршитељи Републике Татарстан су у Казању из једне куће иселили 15 последњих чланова верске секте под називом „фајзрахманисти“. Назив секте потиче од имена њеног вође. Фајзрахман Сатаров, који сада има 85 година, још пре 40 година био је заменик муфтије Духовне управе муслимана Татарстана. Једном приликом је угледао искру коју је направио тролејбус и закључио да је у питању светлост од Алаха.

Сатаров се назвао пророком, окупио стотинак следбеника, прогласио своју земљишну парцелу за независну државу и прекинуо сваку комуникацију са спољним светом. Када су власти после две деценије успеле да пронађу законски повод да уђу на парцелу, испод куће је откривен подземни град на осам нивоа. У малим влажним собичцима живело је 70 људи. Они никада нису ишли код лекара, деца нису ишла у школу, а међу малолетницама је било и трудних.

Идеја отшелништва, повлачења из света, увек проналази своје присталице. У јесен 2007. у Пензенској Области испод земље се укопало 35 следбеника учења градитеља Петра Кузњецова, који је себе називао „схимонах Максим“ или „убоги Петар“. Његови следбеници су ишчекивали крај света и претили да ће се дићи у ваздух уколико их ослободе на силу. После шест месеци две жене су умрле, а остали су добровољно изашли из склоништа. Сам Кузњецов се није спуштао у подземље. Његово учење је такође било засновано на одрицању од благодети цивилизације. Секту је основао након што се развео од супруге, којој се није допадало што њен муж код куће спава у ковчегу и проповеда сумњиве вредности. После смрти његових следбеника Кузњецова је привела полиција. Суд га је упутио на психијатријско лечење.

„Живот сваке секте почиње са вођом који око себе формира организацију по свом лику и обличју. Постоје особине које су заједничке вођама свих секти – жеља за влашћу и нарцизам“, каже стручњак за секте и директор Центра за религијска истраживања „Свештеномученик Иринеј Лионски“ Александар Дворкин. У канџе секти доспевају људи који су подложни сугестији, објашњава Дворкин. Он притом наглашава да је мало људи који нису подложни сугестији, као и да је лакше контролисати човека који је под стресом. Други услов је подударност између секташког мамца и интересовања самог човека.

„У секту се не зове. Зове се на бесплатне курсеве енглеског језика, код дијагностичара који види све болести, на веселу журку за младе, на курсеве ведске кухиње или плеса, на часове јоге или борилачких вештина, на интересантан и добро плаћен посао, на курсеве за лични развој, на предавања о древном филозофском наслеђу. То је само неколико варијанти, у стварности их има много више. Иза тога се може скривати секта“, објашњава Дворкин.

Лекари и пророци

Дворкинов Центар за религијска истраживања дели секте на неколико типова. Већина имитира признате светске религије – будизам, хришћанство, ислам. На пример, секта бога Кузје се окупља око православних храмова, помаже старешинама у организацији путујућих изложби и нуди верницима да за одређену накнаду наруче молитву за решавање стамбеног питања, помоћ у судским споровима, спас од компјутерске зависности.

Следбенике је окупио готово слепи 37-годишњи свештеник Андреј Попов, који се представља као бог Кузја. Своје непријатеље он назива демонима, „поврћкама“ или „краставцима“. Његове присталице се подвргавају физичком и психичком притиску.

Бројни су представници групе постсовјетских секти. Називи су разноврсни: „Космички комунисти“, „Ашрам Шамбала“, „Црква Сунца“, секта Белодеда, „Инглинзи“, „Ка богодержавију“. Једну од најмасовнијих псеудорелигија представља центар „Анастасија“.

Следбеници се надахњују истоименом књигом писца Владимира Пузакова, у којој жена по имену Анастасија, која поседује тајна знања о истинској снази природе, преноси своју мудрост. Следбеници агресивно врбују присталице и жустро бране догме, међу којима има и веома чудних, као што је рецимо лечење болести поврћем. Поред тога, чланови центра пропагирају слободну љубав и односе, гурајући девојке у везе са ожењеним мушкарцима. Сексуалне оргије су се одржавале у секти „Ашрам Шамбала“, која се појавила у Сибиру. Њен вођа Константин Рудњов је 2013. био осуђен на 11 година у колонији строгог режима због трговине наркотицима и незаконитог присвајања имовине – следбеници су му доносили новац од продаје станова.

У постсовјетској Русији су веома популарни бројни исцелитељи. Током 1990-их два најпознатија исцелитеља-хипнотизера Алан Чумак и Анатолиј Кашпировски наступала су на телевизији. Њихов рад је у 21. веку наставио Григориј Грабовој, који је обећао женама осетинског града Беслана да ће васкрснути њихову децу која су погинула у терористичком нападу на школу. Грабовој је 2008. осуђен за превару на 11 година. Сектама је блиско и учење Мирзакирима Норбекова, који учи грађане Русије да вежбају тело и дух, а паралелно и да мислима утичу на организам и да предвиђају будућност.

Експерти кажу да већина тоталитарних секти не надживи свог вођу. „Секте које трају више од једне генерације су у мањини“, додаје Дворкин.

Росијскаја газета. Сва права задржана.