Како живе руски функционери

Владимир Путин је за годину дана примио око 100 хиљада долара, а други човек у државној хијерархији, премијер Дмитриј Медведев, око 118 хиљада долара. Извор: ИТАР-ТАСС.

Владимир Путин је за годину дана примио око 100 хиљада долара, а други човек у државној хијерархији, премијер Дмитриј Медведев, око 118 хиљада долара. Извор: ИТАР-ТАСС.

После распада СССР-а број функционера у Русији знатно је порастао и сада је отприлике три пута већи. Руски функционери зарађују далеко мање од европских и америчких колега, али зато уживају велике повластице од државе, на пример добијају стан, могу бесплатно да заврше још један факултет и да користе специјализоване клинике и санаторијуме.

Ниске зараде

У априлу 2014. објављени су подаци о зарадама руководилаца у Русији и САД. На пример, 2013. је председник Русије Владимир Путин, судећи по поднетом извештају, имао неколико пута мању зараду од свог америчког колеге Барака Обаме. Путин је за годину дана примио 3,672 милиона рубаља (око 100 хиљада долара), а други човек у државној хијерархији, премијер Дмитриј Медведев, зарадио је 4,259 милиона рубаља (око 118 хиљада долара). Ради поређења, у истом периоду је Обамин приход износио 481 хиљаду долара, док је други човек у америчкој хијерархији, потпредседник САД Џозеф Бајден, зарадио 407 хиљада долара. Европске колеге такође имају неколико пута већу плату од руских државника. Годишњи приход немачке канцеларке Ангеле Меркел износи око 280 хиљада евра, док председник Француске Оланд зарађује 180 хиљада евра годишње.

Живе само од плате

Посланици Државне думе (доњег дома руског парламента) поднели су извештаје о својим примањима. Према тим документима, они у просеку зарађују до 3 милиона рубаља годишње. Прошле године је просек износио 2 милиона рубаља (56 хиљада долара). Међу посланицима има и оних који живе само од плате, као на пример председник Државне думе Сергеј Наришкин, који је прошле године зарадио 2,7 милиона рубаља (75 хиљада долара).

И иначе државни службеници у Русији зарађују далеко мање од њихових колега у другим земљама, али им држава зато даје велике повластице и привилегије. Високи функционери, на пример, могу да користе државни аутомобил, викендицу и специјалну телефонску линију. Државни службеници нижег ранга такође имају одређене повластице. Према закону „О државној цивилној служби“, функционери имају право на субвенције за куповину стана или право на приватизацију службеног стана, али само једном у каријери. Управо тако је градоначелник Москве Сергеј Собјањин постао власник стана од 308 квадратних метара у центру Москве. Велика повластица је и могућност студирања на рачун државе, и то не само када је реч о стручном усавршавању или стажирању, него и у случају стицања још једне високошколске дипломе, што се у Русији иначе плаћа. Поред тога, државни службеници користе специјализоване клинике и санаторијуме.

У условима када приватни бизнис не доживљава процват државна служба у Русији постаје све популарнија. Према подацима Независног института за социјалну политику, број грађана такозване „средње“ класе, запослених у државној служби, 2013. је био за трећину већи него 2007.

Укупан број

Према закону „О државној цивилној служби“, функционери имају право на субвенције за куповину стана или право на приватизацију службеног стана, али само једном у каријери. Управо тако је градоначелник Москве Сергеј Собјањин постао власник стана од 308 квадратних метара у центру Москве.

После распада СССР-а број функционера у Русији знатно је порастао и сада је отприлике три пута већи, каже Александар Дорофејев, генерални директор компаније за консалтинг „Аркаим“. Немогуће је прецизно упоредити број државних службеника, јер се ради о различитим системима државног устројства. „Могу се издвојити три нивоа државних службеника: цивилни државни службеници федралних органа извршне власти, службеници субјеката Руске Федерације и службеници градских администрација“, објашњава Руслан Корчагин, шеф научноистраживачког центра државне управе на Међународном институту за државну службу и управу Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). Протеклих неколико година у Русији је у просеку на хиљаду становника било 4,5 државних службеника, док у САД тај показатељ износи 6,5. Према подацима Андреја Клименка, у руским државним службама влада стална несташица кадрова.

На пример, према подацима Организације за економску сарадњу и развој, у систему централне управе Русије запослено је преко 600 хиљада људи. Ради поређења, у Великој Британији тај број износи 420 хиљада, у Канади 260 хиљада, у Португалији 620 хиљада, у Турској 1,8 милиона, а у САД 2 милиона људи.

Укупан број представника извршне власти у Русији, тј. федералних, регионалних и градских функционера, према подацима Државног завода за статистику („Росстат“) износи око 1,3 милиона људи. Па ипак, ако се узме у обзир број становника Русије, онда је број функционера, према подацима које наводи Максим Кљагин, аналитичар менаџерске компаније „Финам менаџмент“, бар двоструко мањи у односу на упоредиве показатеље у развијеним земљама. Перспективне људе би у државну службу могла привући такозвана монетизација повластица. „Ми смо у више наврата предлагали да се већи део повластица монетизује у циљу подизања ефективности буџетских расхода“, каже Андреј Клименко, директор Института за државну и градску управу Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. По његовим речима, младе стручњаке треба привући повећањем плате на ниво који се може поредити са тржишним.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском