Најмлађи хероји Великог отаџбинског рата

Деца хероји заузимала су посебно место у совјетској култури као светли примери храбрости и самопожртвовања за младе генерације које нису осетиле ужасе рата. Извор: РИА „Новости“.

Деца хероји заузимала су посебно место у совјетској култури као светли примери храбрости и самопожртвовања за младе генерације које нису осетиле ужасе рата. Извор: РИА „Новости“.

Russia Beyond Србија представља петоро деце хероја Великог отаџбинског рата која су дала животе за Oтаџбину пре навршене петнаесте године. У послератним годинама приче о овој деци су ушле у лектиру, филмове и национално самосазнање као пример и опомена за младе генерације које нису уживо виделе ужасе рата.
Више о Великом отаџбинском рату

Сваки рат је за човека неприродан и нехуман, а посебно је нехумано учешће деце у рату. Међутим, руска историја памти бројне примере херојства и самопожртвовања најмлађих војника, чије је безбрижно детињство сурово прекинуто ратом. Уместо да се играју и мирно одрастају, изгубили су своје најближе, неустрашиво су се борили против непријатеља и трагично погинули.

Ваља Котик

Био је партизан извиђач, најмлађи носилац почасног звања Хероја Совјетског Савеза.

Ваља Котик је прикупљао оружје и муницију. Такође је цртао и лепио карикатуре нациста. У јесен 1941. Ваља је извршио прву диверзију: из заседе поред пута бомбом је дигао у ваздух аутомобил у коме се налазило неколико немачких војника и командир одреда жандармерије. Од 1942. учествовао је у партизанском покрету на територији Украјинске ССР. Вршио је диверзије на пругама и дизао у ваздух немачка складишта. Погинуо је 1944. са 14 година у борби за ослобођење града Изјаслава.

Марат Казеј

Маратов отац био је морнар Балтичке флоте па је сину дао име по бојном броду „Марат“. После погибије родитеља са сестром одлази у партизански одред. Марат се много пута успешно пробијао у непријатељску позадину и из немачких гарнизона смештених по селима доносио извиђачима драгоцене информације. Организовао је неколико десетина диверзија на железничким пругама. Храбри дечак је учествовао и у борбама. Чак и када је био рањен настављао је да се бори и поново је јуришао на непријатеља.

У Белоруској ССР, недалеко од села Хоромицки, 1944. нацисти су открили и опколили партизанску извиђачку групу. Немци су покушали да Марата ухвате живог. Дечак се храбро борио, пуцајући на непријатеља, а када му је понестало муниције разнео се бомбом. Имао је само 14 година.

Лара Михејенко

Почетком лета 1941. Лара је из Лењинграда отишла код баке у село да тамо проведе летњи распуст. У међувремену је почео рат и девојчица није могла да се врати кући јер су у село ушли Немци.

У лето 1943. Лара са другарицом одлази у партизане и постаје извиђач. Прикупљала је информације о бројности немачких војника и положају њихових „ватрених тачака“. Вршила је диверзије на железничким пругама и уништавала непријатељске војне транспорте.

У јесен 1943. четрнаестогодишњу девојчицу су ухватили Немци током једне од извиђачких акција. На саслушању је покушала да активира бомбу која није експлодирала. После суровог мучења Лара Михејева је стрељана.

Волођа Дубињин

Када је почео рат, тринаестогодишњи дечак је, као и многи његови суграђани, сишао у подземне каменоломе Керча (град на Криму). Волођа је у тој својеврсној подземној тврђави, одакле је пружан херојски отпор непријатељу, био везиста и извиђач. Око два месеца Немци су нападали партизански одред у каменоломима упорно покушавајући да затворе све излазе. Пошто је Волођа био најситнији међу партизанима, успевао је неприметно да изађе из каменолома кроз врло уске пролазе. У јануару 1942. Керч су ослободили борци Црвене армије. Инжењерци су почели да терен око каменолома чисте од мина. Волођа је желео да им помогне. Погинуо је нагазивши на мину.

Мусја Пинкензон

Најмлађи херој Великог отаџбинског рата био је виолиниста вундеркинд. Од петоро поменуте деце хероја само он није учествовао у борбама и није био партизан. Па ипак, његово име је постало симбол безграничне храбрости све деце хероја Великог отаџбинског рата. Јеврејску породицу Пинкензон нацисти су 1942. ухапсили и одвели на стрељање. Заједно са осталима доведени су на обалу реке Кубањ. Ради застрашивања, Немци су приморали све сељане да присуствују стрељању. Мусја, који је у рукама држао виолину, засвирао је „Интернационалу“, комунистичку химну која је тада била и химна Совјетског Савеза. Песму су прихватили сви сељани, а једанаестогодишњи дечак је свирао све док га меци нису покосили.

Деца хероји заузимала су посебно место у совјетској култури као светли примери храбрости и самопожртвовања за младе генерације које нису осетиле ужасе рата. О Лари Михејенко и Волођи Дубињину написане су приче које улазе у школски програм, а Мусја Пинкензон је постао јунак цртаног филма.

Илустрације у тексту из слободних извора.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“