Москва не жели да заоштрава ситуацију око Придњестровља?

Украјина и Румунија су за авион руске Владе затвориле свој ваздушни простор. Чак и након што је руски потпредседник Владе напустио авион и одлетео у Москву редовном линијом, авиону руске делегације још увек није било дозвољено да напусти Молдавију. Поред тога, антируском гесту су се придружиле и молдавске власти: када је авион принудно слетео у Кишињову, на њему је извршен претрес. Циљ молдавских специјалаца било је проналажење списка од 30 хиљада потписа грађана Придњестровља, присталица припајања Русији, које су сакупили предњестровски активисти и предали руском државнику.

На први поглед може изгледати да ће инцидент којим је понижен руски вицепремијер донети губитке самој Молдавији. Рогозин је, на пример, говорио о увођењу виза, које би имале катастрофалне последице по молдавску економију (према неким проценама, на територији Русије ради до 800 хиљада молдавских имиграната). „Зашто би Русија требало да одржава садашњи status quo, када Молдавија, која се храни и пуни свој буџет преко радне емиграције, према Русији не гаји блиске, пријатељске, па чак ни неутралне односе“, пита се руски потпредседник Владе. Неки политичари говоре и о могућности да дође до војног одговора, посебно после шале Рогозина да ће, ако његов авион не пуштају у Придњестровље, он следећи пут долетети у стратешком бомбардеру.

Кишињову потребан оштар одговор Москве

Међутим, могуће је да званични Кишињов прижељкује управо оштру реакцију. Увођење руских економских санкција ће покопати економију Републике, али ће истовремено помоћи политичарима који се налазе за државним кормилом да победе на новембарским парламентарним изборима. „Молдавске власти на овај начин желе да анимирају своје бирачко тело“, објаснио је дописнику „Руске речи“ руски политиколог Сергеј Маркедонов. „Након претходних избора се чинило да је главни конкурент садашње власти, Комунистичка партија Молдавије, изгубила своје позиције. Међутим, сада се клатно може померити у супротну страну и комунисти, који се са сумњом односе према европским интеграцијама, имају одређене шансе да у новембру однесу победу.“

Да ли ће Молдавија ратовати са Русијом око Придњестровља?
Било је много узрока грађанског рата у Молдавији 1992. Треба ли Молдавија сада да стрепи од рата са Русијом? Каква је веза између ситуације у Придњестровљу и конфликата у Украјини? О томе размишља Владимир Лорченков, руски писац који живи у Кишињову.

Притом молдавске присталице европских интеграција могућност ове победе описују као крај света за земљу. „Пораз проевропских партија на изборима може бити највећа опасност за Републику Молдавију“, тврди лидер Либерално-демократске партије Молдавије Владимир Филат. „Победа комуниста ће значити окретање ка евроазијском моделу развоја и донети стагнацију.“ Политиколози, међутим, нису склони да заступају овакву врсту фатализма. Тачно је да лидер молдавских комуниста Владимир Вороњин говори о томе да се „наше тржиште, кључ за наш развој, налазе у Русији“, али се он не може сматрати апсолутно проруским политичарем. „Не треба заборавити да план Козака [пројекат за решавање придњестровског конфликта – прим.ред.] нису подржали управо лидери комуниста и овај исти Вороњин“, наставља Сергеј Маркедонов. „Постоји, међутим, вероватноћа да ће Москва са њима успети да изгради конструктивне односе. Посебно након Мајдана.“

Москва разуме игру Кишињова и вероватно ће се у краткорочној перспективи уздржати од тога да на понижење Рогозина одговори озбиљнијим санкцијама. Што се пак тиче опасности од анексије Придњестровља и појављивања „учтивих наоружаних људи“ [популаран назив за неидентификоване људе који су одржавали ред на Криму током спровођења референдума о незвисности - прим.ред.] у непризнатој републици, такав развој ситуације је у најближе време мало вероватан. Инцидент са Рогозиновим авионом показао је да се непризната република налази између две државе које су непријатељски настројене према Москви, а она нема директан излаз на руске границе. Зато би припајање ове територије могло бити проблематично.

Међутим, у средњорочној перспективи Москва ће, по свој прилици, заузети активнији став по питању Придњестровља (где, подсетимо, живе руски грађани и налазе се огромна складишта совјетског наоружања, које не би требало да доспе у погрешне руке). Како је познато, молдавске власти поново разматрају совјетско-румунски мировни споразум из 1940. и прижељкују припајање Румунији. Међутим, у том случају Молдавија сама даје правне аргументе за легално одвајање свог проблематичног региона. Ако се ради о повратку у Румунију, тамо треба да се врати онај део Молдавије који је Совјетски Савез узео од румунске државе. А територија данашњег Придњестровља у састав Румуније није улазила.  

Росијскаја газета. Сва права задржана.