Кубанска криза у Европи

Како је још 8. априла у Сенату САД изјавио помоћник министра одбране задужен за питања међународне безбедности Дерек Чолет, амерички војни ресор је у Литванију упутио додатних 6 тактичких ловаца F-15, док је у Пољској размештено 12 вишенаменских ловачких авиона F-16 и око 200 инструктора.

У марту ове године у акваторији Црног мора су се појавили амерички разарачи, опремљени борбеним системима „Иџис“ (Aegis combat system). Осим тога, војно руководство НАТО-а је увело нове маршруте извиђачких летова авиона који су опремљени системима AWACS (Airborne Warning and Control System – Авијациони систем за лоцирање и контролу) у ваздушном простору Румуније и Бугарске.

Али то је само почетак.

„Спремни смо да предузмемо даље кораке, ако то буде потребно, да одржимо више војних вежби и да ажурирамо планове одбране“, изјавио је главнокомандујући НАТО снага у Европи амерички генерал Филип Бридлав. Међу конкретним мерама Бридлав је навео јачање ваздухопловних и морнаричких формација, које чувају безбедност земаља чланица Алијансе од Балтичког до Црног гора.

Западни представници ове потезе и изјаве повезују са одлучним деловањем Русије у Украјини и припајањем Кримског полуострва.

Више о руско-америчким односима

Москва се руководи сопственом логиком. Још 17. априла председник РФ Владимир Путин је изјавио да је одлука Русије о Криму делимично повезана са могућношћу чланства Украјине у НАТО-у. „Када се нашим границама приближава војна инфраструктура, ми морамо предузимати узвратне мере“, рекао је он.

„Ако тамо (на Крим) уђе НАТО војска, она ће ту распоредити своја ударна средства и тада ће Русија бити потиснута из црноморског приморја“, објаснио је руски лидер. Председник је такође подсетио да су земље НАТО-а раније више пута изјављивале да неће ширити свој блок, али да се затим нису придржавале овог обећања.

Како објашњава пуковник Константин Сивков, који је дуги низ година служио у Генералном штабу Оружаних снага Русије, у савременим условима напади конвенционалним средствима наоружања врше се морнаричком авијацијом и поморским крстарећим ракетама. Најсвежији пример за то је Либија. Русија је, као континентална држава, засада заштићена од таквих напада. Међутим, у случају да суседна Украјина уђе у НАТО, у зони дејства тактичке авијације, која се простире у радијусу од око 500 km, нашли би се центри политичке власти и војне команде Русије, комуникациони чворови, као и руско стратешко нуклеарно наоружање. У случају изненадног напада практично не би остало времена за доношење одлуке о узвратном удару. А не би било ни средстава да се на напад одговори. Преостале руске ракете уништила би европска противракетна одбрана, која се сада појачано размешта у Источној Европи и у близини руских обала на северним морима.

50 година од прага нуклеарног рата
Кубанска криза је једна од најважнијих епизода Хладног рата. Мада је трајала само две седмице, извршила је снажан и трајан утицај на светску политику. Стручњаци истичу да је криза ојачала биполарни систем, показала да постоји равнотежа снага у свету и довела до ситуације у коме нуклеарни напад више није био реална војна претња, већ стратешко средство одвраћања од евентуалног трећег светског рата.

У случају уласка Украјине у НАТО фактички би се могла поновити ситуација која је владала уочи Карипске (Кубанске) кризе, када су САД нуклеарне ракете средњег домета поставиле у Турској. А Хрушчов је на то одговорио постављањем совјетских ракета на Куби.

Улазак Украјине у НАТО за Москву би значио прелазак границе толеранције. А после насилне смене украјинског председника Виктора Јануковича и доласка на власт проамеричке Владе Јацењук-Турчинов, то постаје све вероватније.

На који начин би могао тећи даљи развој догађаја Кремљ је показао тако што је уочи Дана Победе одржао велике војне маневре. Њихов сценарио је, између осталог, предвиђао одбијање масивног ракетно-нуклеарног напада. Због јасноће поруке са космодрома „Плесецк“ лансирана је интерконтинентална балистичка ракета „Топољ“. А подморнице Северне и Тихоокеанске флоте извеле су два лансирања балистичких ракета. Војне јединице су такође лансирале ракете оперативно-тактичких система „Искандер-М“.

Москва је, осим тога, најавила значајно појачање Црноморске флоте, која пружа заштиту Русији из правца југа, а убудуће ће се налазити и у Средоземном мору. На дневном реду је још увек актуелна тема размештаја у западним рејонима Русије, пре свега у Калињинградској Области, мобилних ракетних система „Искандер-М“, чији домет омогућава да се на нишану држи цела Средња Европа.

„Још један корак приближавања НАТО-а руским границама изазваће измену целокупне структуре система европске безбедности“, изјавио је прес-секретар председника РФ Дмитриј Песков. „И Русија ће бити принуђена да предузме мере како би осигурала своју безбедност.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.