Шта се учи у руским школама?

Ученици Школе бр. 91 у Нижњем Новгороду на првом часу у новој школској години. Извор: РИА „Новости“.

Ученици Школе бр. 91 у Нижњем Новгороду на првом часу у новој школској години. Извор: РИА „Новости“.

Руски (и раније совјетски) образовни систем одавно се сматра једним од најбољих и најсвестранијих на свету. Захваљујући прецизно одређеним обавезним наставним предметима који изучавају сви ученици, руске школе деци и младима пружају изузетно широко образовање.

Почетна школа

Почетна школа траје 4 године и похађају је ученици узраста од 7 до 11 година. Овај ниво школовања може се упоредити са прва четири разреда у српским основним школама.

Са 7 година

У Русији је законом прописано да се у школу могу уписати деца старости од 6 до 8 година, али већина деце креће у школу са 7 година. Школска година траје од 1. септембра до краја маја. Школовање у Русији је бесплатно. Основна и средња школа су обавезне за све грађане. Школама је дозвољено да свој образовни програм прошире додатним предметима уз новчану надокнаду за похађање тих часова.

Прве четири године школовања свако одељење има своју учионицу и учитеља који предаје све предмете осим музичке културе и физичког васпитања. Од првог разреда деца уче руски језик и књижевност, математику и информатику, страни језик, познавање природе и ликовну културу. У регионима где већинско становништво не чине Руси (на пример, у Татарстану или Бурјатији), поред поменутих обавезних предмета, ученици уче матерњи језик и књижевност. На часовима информатике деца стичу основна знања о рачунарима. На часовима технологије ученици раде са пластелином, цртају, праве и лепе предмете од картона или ушивају дугмад. Страни језик уче од другог разреда, а то је најчешће енглески. У руским школама је од 2012. уведен нови предмет за ученике четвртог разреда: „Основе религијских култура и грађанске етике“. У почетној школи (прва четири разреда) ученици имају 4 или 5 часова дневно.

Средња школа

Средња школа траје 5 година и похађају је ученици узраста од 11 до 16 година.

Овај ниво школовања сличан је вишим разредима српске основне школе. Од петог разреда ученици похађају кабинетску наставу: прелазе из кабинета у кабинет, где наставу реализују предметни наставници. Током 5 година школовања ученици уче низ филолошких предмета: руски језик и књижевност, матерњи језик и књижевност, страни језик (који уче од другог разреда почетне школе) и други страни језик (који добијају у 5. разреду); друштвене предмете: историју Русије, општу историју, познавање друштва, географију; математичке предмете: математику, алгебру, геометрију, информатику; природнонаучне предмете: физику, биологију и хемију, као и основе религија, ликовну и музичку културу, техничко образовање, основе прве помоћи и безбедности и физичко васпитање. Ови предмети су обавезни за све ученике.

Математика у петом разреду обухвата скупове, израчунавање квадрата и куба бројева и једначине. У седмом разреду се уче линеарне функције, а у 8. и 9. разреду пре свега се уче квадратне функције. Геометрија почиње од троуглова (Талесова и Питагорина теорема), затим следе многоуглови, израчунавање површине геометријских фигура и, на крају, вектори.

На часовима физике ученици се најпре упознају са механичким појавама (Њутнови закони, Паскалов и Архимедов закон), затим прелазе на топлотне и електромагнетне појаве (Омов и Џул-Ленцов закон). У 9. разреду ученици уче структуру атома.

После пет година школовања ученици треба да знају основе неорганске и органске хемије, да знају основне хемијске реакције и најважније законе хемије: закон о одржању масе и закон периодичности, на коме се заснива периодни систем хемијских елемената.

На часовима биологије ученици од 5. до 7. разреда уче о биљном и животињском свету. Програм 8. и 9. разреда посвећен је основама анатомије и физиологије људског тела.

Сасвим је оправдано то што се посебна пажња поклања популаризацији професија везаних за природне науке. Свакако, то ни у ком случају не значи да друштвене науке одлазе у други план. Међутим, јасно је да се основе инжењерског и техничког образовања стичу у школи, а Русији су управо сада, и у ближој будућности, изузетно потребни такви стручњаци у великом броју.

Председник РФ Владимир Путин, сумирајући резултате школске 2013. године

У петом разреду ученици стичу основна знања из географије: уче о планети Земљи, почев од састава земљине коре и атмосфере, до континената, земаља и народа. Од шестог до деветог разреда проучава се географија Русије, укључујући природу, становништво и привреду.

На часовима историје најпре се учи о настанку човечанства. Затим следи историја старог Египта, старе Азије, старе Грчке и Рима. Програм шестог разреда посвећен је средњовековној историји, а у седмом разреду проучава се историја новог доба (од 1500. до 1800). У осмом разреду учи се историја 19. века, а у деветом историја 20. века. Паралелно се детаљно изучава историја Русије.

У средњој школи ученици имају од 5 до 8 часова дневно.

После 9. разреда ученици добијају диплому о стеченом основном општем образовању, чиме се завршава обавезно образовање. Ученици могу наставити школовање и прећи у старије разреде или образовање наставити у средњим стручним школама, пре свега за занатска занимања (кувар, тесар и слично). У Русији већина младих наставља опште образовање у вишим разредима, а затим се уписује на више школе и факултете.

Виши разреди средње школе

Више разреде средње школе ученици похађају 2 године, у узрасту од 16 до 18 година.

У вишим разредима средње школе (10. и 11. разред) ученици стичу потпуно средње образовање. Према новој концепцији руског образовног система, током те две године млади људи се припремају за студије на вишим школама и факултетима. Зато је у многим школама у старијим разредима уведена специјализација: постоји друштвени, физичко-математички и природни смер. Сви ученици старијих разреда средње школе имају седам обавезних предмета: математику, руски језик и књижевност, страни језик, историју, основе безбедности и физичко васпитање. Ученици бирају још три или четири изборна предмета, при чему на настави могу провести највише 37 сати недељно. Као изборне предмете школе често нуде економију, право, екологију, астрономију, дизајн, психологију или ликовну уметност.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“