Русија неће потписати међународни споразум о трговини оружјем

Према речима два високопозиционирана извора из Владе РФ, Москва је одлучила да засада не приступи међународном споразуму о трговини оружјем. „Принципијелна одлука о томе је већ донета и став је формиран: у догледној перспективи нећемо потписивати овај споразум“, објаснио је један од саговорника листа „Комерсант“. „Ово питање је размотрено на неколико међуресорних саветовања током године, укључујући Савет безбедности РФ, и на крају је одлучено да засада не треба да приступамо овом споразуму“, потврдио је други извор за „Комерсант“.

Трговина оружјем по новим правилима

Графикон: Како функционише извоз руског оружја

МСТО, први правно обавезујући документ који регулише правила на тржишту наоружања, донела је Генерална скупштина УН прошле године. Против усвајања овог документа тада су гласали само Северна Кореја, Иран и Сирија. Русија, која у извозу оружја заузима друго место на свету (после САД), нашла се међу 23 земље које су биле уздржане. МСП РФ тада је изјавило да ће се Москва изјаснити о свом ставу „након што темељно проучи документ уз учешће стручњака из различитих ресора“.

Споразум ступа на снагу када га ратификује 50 држава. То су већ учиниле 32 земље (Јапан је 10. маја постао 32. земља). Међу њима пет земаља спада у десет највећих извозника оружја према процени Стокхолмског института за истраживање мира SIPRI (Немачка, Француска, Велика Британија, Шпанија и Италија).

Очекује се да ће споразум ступити на снагу већ овог лета. Још га нису ратификовале све земље ЕУ, иако је Европски парламент недавно препоручио свим чланицама Уније да се прикључе овом документу. Брисел сматра да ће за то бити потребно неколико недеља. Законодавни орган ЕУ је уверен: „Захваљујући споразуму оружје више неће доспевати у руке терориста ни у нестабилне регионе“.

Непотпун и бесадржајан

Москва, међутим, након „темељног проучавања“ није дошла до тако оптимистичких закључака. Ради се томе да је Русија првобитно тражила да се пооштре ставови о поновном извозу оружја, као и да се у текст споразума уврсти тачка о забрани испоруке наоружања „неовлашћеним недржавним ентитетима“, али њени предлози нису прихваћени.

Документ ограничава легалну продају оружја „проблематичним режимима“ (на пример, оним која крше људска права), али не поставља ограничења што се тиче наоружавања опозиције која се бори против владе своје земље. Према речима саговорника „Комерсанта“, стручњаци из надлежних руских ресора сматрају да је споразум „непотпун“ и „бесадржајан“.

Графикон: Најкрупније испоруке руског оружја у 2013.

Стручњаци се слажу са закључцима државних чиновника. „Споразум је слаб. Фактички се ради о списку жеља, који никога ни на шта не обавезује“, објашњава за „Комерсант“ Вадим Козјулин, стручњак ПИР-Центра (Центар за политичка истраживања Русије). „Они који су га писали налазили су се под утицајем заштитника људских права и сувише су журили. Као резултат добијен је неефикасан инструмент, који ништа ново не доноси међународном законодавству у овој области.“ Према речима овог стручњака, споразум ће највише ефекта имати у сфери транспарентности светске трговине оружјем.

Земље које су приступиле споразуму имаће обавезу да сваке године подносе извештај о испорукама осам категорија наоружања. МСТО регулише трговину тенковима, оклопним транспортерима, артиљеријским системима, ловачким авионима, хеликоптерима, ракетама и ракетним лансирним рампама, као и лаким и стрељачким оружјем. Доскора је у добровољни регистар конвенционалног наоружања УН информације слало мање од 40% држава. Док се годишњи обрт светске трговине наоружањем процењује на 70 милијарди долара.

Русија ризикује да постане мета критике

Ко купује руско оружје?
Како је извоз руског наоружања премашио 15 милијарди долара? Главни поручиоци руске војне опреме су Алжир, Венецуела, Вијетнам и Индонезија, а прошле године су купци руског наоружања постали Азербејџан, Ирак и - САД.

Међутим, према речима Вадима Козјулина, одбијање да потпише споразум може се негативно одразити на имиџ Москве. „Када МСТО ступи на снагу и његов секретаријат почне да објављује годишње извештаје, Русија ће се у њима сигурно наћи на мети критике, јер се није придружила споразуму, не подноси извештаје, а испоручује наоружање земљама као што су Сирија и Иран“, објашњава овај стручњак.

Према његовим речима, негативан утицај се не мора одразити искључиво на имиџ Русије. МСТО садржи одредницу која предвиђа могућност да се за шест година споразуму додају ригорознији амандмани, који би руским произвођачима могли да ускрате извоз на нека тржишта оружја, као и да ограниче испоруке наоружања у Русију од стране потписница споразума. „Постоји ризик да МСТО временом постане налик на Координациони комитет за контролу извоза (CoCom)“, упозорава стручњак. Организацију CoCom је основао Запад 1949. у циљу да ограничи испоруке „стратешке“ робе и технологија СССР-у и земљама које је СССР подржавао (организација је укинута 1994).

Уосталом, један од саговорника „Комерсанта“ из Владе РФ не искључује могућност да се Русија, у случају да се ови амандмани негативно одразе на њене интересе, ипак прикључи споразуму. „Међутим, то очигледно није питање које се односи на неколико наредних година“, тврди овај саговорник. Док Вадим Козјулин подсећа да осим Русије још читав низ кључних произвођача оружја (укључујући Кину) и увозника (укључујући Индију и Саудијску Арабију) нису потписали МСТО. САД су документ потписале прошле јесени, али засада не журе да га ратификују.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.