Абхазија и даље проруски оријентисана

Док се не изабере нови шеф државе, парламент је за вршиоца дужности председника именовао Валерија Бганбу, садашњег председника највишег законодавног тела Абхазије. Извор: РИА „Новости“.

Док се не изабере нови шеф државе, парламент је за вршиоца дужности председника именовао Валерија Бганбу, садашњег председника највишег законодавног тела Абхазије. Извор: РИА „Новости“.

У недељу је председник Абхазије Александар Анкваб поднео оставку под притиском опозиције и после шатл-дипломатије представника Кремља. Избори четвртог председника републике одржаће се 24. августа ове године. Абхаски политиколози уверавају да смена председника нема везе са оријентацијом републике, јер тамо „постоје само проруске снаге“.

Брзи преврат

Криза у Абхазији, делимично признатој црноморској републици, избила је почетком прошле недеље, када је Координациони савет, који је формиран пре годину дана у знак јединства и у који је ушло 11 лидера разних партија и покрета, сазвао свенародни збор. Та демократска традиција потиче од давнина. У Абхазији је обичај да се најважнија питања решавају уз максимално окупљање народа. Управо на збору је званично изнет захтев да Александар Анкваб поднесе оставку. Он је на функцији председника републике провео непуне три године, од укупно пет, колико је предвиђено Уставом Абхазије.

Нема спољних сила. Целокупна абхаска политичка елита оријентисана је на Москву. [...] У Абхазији нема прозападних, проамеричких нити било којих других „про“ сила, осим проруских.

Инал Хашиг, aбхаски политиколог

Само онај ко уопште не познаје Анкваба може помислити да је опозиција лако постигла свој циљ. Он је као руководилац био веома чврст, учествовао је у грузијско-абхаском рату, а после рата је преживео шест атентата и добио надимак „Гвоздени“. Једном речју, то није човек од папира који би допустио да неко њиме управља. У почетку је Анкваб реаговао у свом стилу, тј. прекинуо је преговоре са опонентима и напустио Сухуми чим су присталице опозиције кренуле у јуриш на зграду председништва, а неколико часова касније обратио се народу преко телевизије, назвавши тај догађај покушајем државног преврата и посаветовавши опозицији да се врати у правне оквире. Тада се у догађаје умешала Москва.

Москва никако није могла остати по страни, не само зато што је признала Абхазију и преузела улогу гаранта мира и безбедности у тој републици (а поред тога обезбеђује и три четвртине абхаског буџета), него и зато што криза у Украјини побуђује Русију да посебно пази на све што се дешава близу њених граница. Због тога је у Абхазију отпутовао помоћник председника РФ Владислав Сурков да на лицу места помогне у решавању проблема.

У Сухумију су се сви обрадовали његовом доласку. У том тренутку су супротстављене стране биле у пат-позицији. И једна и друга страна су одбијале да преговарају, напетост је расла, а многобројни поборници председника Анкваба из принципа су се улогорили опасно близу „свенародног збора“ који опозиција није хтела да распусти.

Лидери опозиције су били у Сухумију, а председник у Гудаути, тако да је Сурков неколико пута морао да путује из једног града у други, да би на крају шатл-дипломатија руског функционера допринела мирном решењу конфликта. У недељу је „гвоздени“ Анкваб поднео оставку.

Абхаски политиколог Инал Хашиг рекао је аутору ових редова да је Владислав Сурков наступио прагматично. Главни задатак представника Кремља био је да схвати које спољне силе могу да управљају процесима у Абхазији или да стоје иза њих, и да ли су уопште у питању спољне силе. „Нема спољних сила“, тврди Хашиг. „Целокупна абхаска политичка елита оријентисана је на Москву. Ништа друго није ни могуће у ситуацији када судбина Абхазије у крајње високом степену зависи од Русије, почев од безбедности па све до финансијске помоћи, без које се никако не може. У Абхазији нема прозападних, проамеричких нити било којих других 'про' сила, осим проруских.“


Абхазија: 20 година независности под патронатом Русије
Крајем септембра 2013. у Абхазији је обележена 20-годишњица победе у оружаном конфликту са Грузијом. Бивша Аутономна Област Грузијске ССР почела је 1993. да реализује сопствени национално-државотворни пројекат ван оквира независне Грузије. Међутим, овим нису отклоњене све потешкоће које има Абхазија и у руско-абхаским односима постоје извесне противречности и проблематични моменти.

Када се Сурков уверио да је цела република, тј. сва њена политичка елита, више него лојална Москви, схватио је да нема смисла подржавати Анкваба чији je утицај све мањи. Ко год да дође уместо њега, битно је да проруска оријентација Абхазије неће бити доведена у питање.

Није оправдао очекивања

Случај са трећим председником Абхазије још једном показује да је граница између јавног признања и јавног одбацивања веома танка. Анкваб је био храбар и принципијелан политичар и добар војни руководилац, али је био слаб менаџер. Његови опоненти га оптужују да је за нешто више од две године под његовим руководством република доспела у апсолутну финансијску зависност од Русије, и да средства која је Русија издвојила за подизање економије нису рационално утрошена.

Политиколог Инал Хашиг помиње и други проблем који Александар Анкваб није успео да реши. „Док је он био председник није се појавила национална идеја. За време првог председника Владислава Ардзинбе Абхазија је победила Грузију у рату за независност. За време другог председника Сергеја Багапша суверенитет републике су признале Русија и неке друге земље. Криза је одавно почела, а сада је дошло до расплета. То је специфичност Абхазије: овде може ништа да се не мења годинама, а онда се све преврне за неколико дана“, рекао је Хашиг.

Дакле, крајем августа ће Абхазија изабрати четвртог председника. Засада нико од политичара није показао да претендује на функцију председника републике. Међутим, судећи по активности за време смењивања Александра Анкваба може се претпоставити да главни претенденти могу бити бивши потпредседник Раул Хаџимба и бивши премијер Сергеј Шамба. Онај ко победи имаће задатак да реформише институције власти, да изврши прерасподелу овлашћења у основним гранама власти у циљу ефикаснијег управљања земљом и реализације оперативних економских реформи. Абхазији је досадила потпуна финансијска зависност од Русије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“