Југ Сибира под водом

У уторак ујутро на званичним сајтовима административних управа ових региона појавила су се саопштења да ниво воде опада практично у свим рекама Републике Алтај и Алтајског Краја и да становници почињу да се враћају у своје домове. Међутим, касније је објављено да ниво воде у реци Об код града Барнаула поново расте.

Са друге стране несреће

У Алтајском Крају је потопљено преко 3000 стамбених зграда, из којих је евакуисано 7500 људи. У првим тренуцима поплаве становници су још покушавали да спасу своју имовину, али током викенда се већ радило о спасавању голих живота. Упркос томе, многи нису попустили под притиском стихије и остали су у својим домовима.

Тако је Виктор Јермејев, становник једног од потопљених насеља, одлучно одбио да напусти своју кућу и сада му супруга у чамцу сваког дана доноси термосе са врућим чајем, сендвиче и другу храну. Како она каже, на њеног мужа немају утицаја никакви аргументи и не могу да га наговоре да напусти кућу.

У сличној ситуацији се нашла и Јелена, становница села Малоугрењово. Како је изјавила у интервјуу за локалне медије, вода је невероватном брзином почела да продире и на таван, који се у почетку чинио као спас, а постао је за њих фатална замка. Ова жена се нашла закључана у сопственој кући са двоје деце. Није могла да се пробије кроз потопљено село, када је ниво реке почео да расте из минута у минут. Међутим, сарадници МЧС су стигли на време и помогли породици да се извуче из смртоносне клопке.

Многи су спасиоцима замерили да не реагују довољно брзо. То не изненађује, јер када се време мери минутима, а човек је заробљен на крову своје куће без воде и хлеба, онда од власти почиње да очекује више него обично, а понекад и немогуће.

Током три дана спасиоци су били једни исти људи, мушкарци и жене који су без одмора за спавање и јело прелазили из једног насеља у друго надајући се да ће стићи на време. У већини случајева им је то полазило за руком. У овом тренутку највећи потоп у региону за последњих 50 година однео је шест живота. Многи становници, који су имали гумене чамце и ронилачка одела пријавили су се међу добровољце и сада заједно са спасиоцима настављају да извлаче угрожене.

Премијер РФ Дмитриј Медведев је наложио Влади да изврши процену штете од поплава у Сибиру, како би се одредиле надокнаде пострадалима. Новац ће бити издвојен из федералног буџета.

Раније је министар за ванредне ситуације Владимир Пучков изјавио да ће исплаћивање надокнада из федералног буџета започети ове недеље. Већ је започела исплата надокнада становницима Алтајског Краја, који су највише страдали у поплавама.

Узроци поплаве

Другу годину заредом у азијском делу Русије долази до великих поплава. Како објашњава начелник Оперативног одељења за ванредне ситуације Федералне службе за хидрометеорологију и мониторинг животне средине Јуриј Варакин, узроци поплава су нерегуларне промене у циркулацији ваздушних маса над југом Сибира и над руским Далеким Истоком, које би могле постати редовна појава.

На истоку Русије под водом милион квадратних километара
Руски Далеки Исток је задесила поплава невиђених размера, какву не памте ни најстарији житељи региона, а ни историјске хронике. Водена стихија је потопила милион квадратних километара (више од 11 површина Србије). Ситуација се из часа у час погоршава. Тропске кише не престају, хидроелектране ужурбано испуштају воду из акумулационих језера, а нову опасност представља и све већи ниво воде у кинеској реци Сунгари.

„Тако се крајем јуна 2013. над облашћу око реке Амур формирала стационарна висока фронтална зона, дуж које су се током два месеца један за другим кретали дубоки циклони, засићени тропском влагом и праћени пљусковима, што је условило да у Амурској Области и Јеврејској Аутономној Области од јула до августа прошле године падне количина падавина која превазилази годишњу норму“, истакао је стручњак.

Ово мишљење заступа и извршни директор Руског националног комитета за Програм Уједињених нација за животну средину Виктор Усов. Према његовим речима, овде делују циклични процеси, који су делимично појачани због техногених фактора. Усов сматра да је било немогуће са стопостотном сигурношћу предвидети садашњу поплаву. Међутим, руски и инострани научници поседују разрађене елаборате који могу да минимализују штету од елементарних непогода, али они за сада нису коришћени.

Штета од поплава на Далеком Истоку Русије 2013. је само у сегменту пољопривреде износила преко 10 милијарди рубаља. При акумулацији вишка воде у потпуности су попуњени капацитети вештачких језера Зејске и Бурејске хидроелектране, након чега је кроз бране ових хидроелектрана вода пропуштана мимо турбина.

У Амурској Области је потопљено 126 насеља. Под водом се нашло око осам хиљада кућа у којима живи 37000 становника (међу којима је преко 10.000 деце).

Росијскаја газета. Сва права задржана.