Русија обновила војнотехничку сарадњу са Ираном

Техеран је прерастао ниво сарадње у којој је био само купац наоружања и жели да развије равноправно партнерство са Москвом у погледу техничког развоја и модернизације наоружања. На слици: министар одбране РФ Сергеј Шојгу и његом ирански колега Хосеин Дехган. Извор: mil.ru.

Техеран је прерастао ниво сарадње у којој је био само купац наоружања и жели да развије равноправно партнерство са Москвом у погледу техничког развоја и модернизације наоружања. На слици: министар одбране РФ Сергеј Шојгу и његом ирански колега Хосеин Дехган. Извор: mil.ru.

Протекле недеље током билатералног сусрета у оквиру међународне конференције о безбедности у Москви руски и ирански министар одбране Сергеј Шојгу и Хосеин Дехган су изјавили да ће „Русија и Иран развијати војну и војнотехничку сарадњу, узимајући у обзир садашњу политичку ситуацију у свету“. Саопштење је дочекано као права сензација. Све говори о томе да Русија дефакто на себе преузима одговорност за војну безбедност централноазијског региона.

Министар одбране Ирана Хосеин Дехган је сусрет са руским колегама оценио као прелазак руско-иранске сарадње у сфери безбедности „на принципијелно нов ниво“.

Сарадња између две земље посебно је актуелна у контексту претњи и изазова које Запад данас поставља пред Москву и Техеран.

Претње регионалној стабилности

Након сусрета министара одбране у Москви никакви конкретни договори нису најављени. То, међутим, није ни било неопходно, јер су руске безбедносне службе, Министарство одбране и Министарство унутрашњих послова још прошле године започели реализацију партнерских програма са Ираном.

Наиме, за време прошлогодишње посете Техерану министар унутрашњих послова РФ Владимир Колокољцев и његов ирански колега Мостафа Мохамад Наџар званично су изјавили да проблем безбедности који стоји пред Ираном и Русијом има не само исти карактер, него и исте изворе.

Трговина наркотицима из Авганистана, токови шверцоване робе око којих су се образовале стабилне криминалне групе, талас екстремизма и тероризма који је захватио Централну Азију – ово је само кратак списак претњи и изазова који повезују наше земље. О заједничким претњама говорило се и раније. Међутим, први пут је на овако високом нивоу било речи о томе да су главне мете ка којима су ове претње усмерене и крајњи циљеви регионалне нестабилности која се креира споља управо Русија и Иран.

Војнотехничка сарадња је више од куповине оружја

Резултат прошлогодишње посете било је потписивање споразума између министарстава унутрашњих послова две земље, у којем су покренута питања конкретних мера сарадње у области заштите граница, стварања јединствене информационе базе података у вези са низом проблема, развоја механизама за континуирану сарадњу и размену практичног искуства међу полицијским органима наших земаља, све до организације и реализације изложби техничких средстава и стажирања сарадника.


Москва и Техеран гледају у космос
Почетком маја се сазнало да је могућа активизација руско-иранске сарадње у области истраживања космичког простора. Заменик директора Федералне космичке агенције („Роскосмос“) Анатолиј Шилов и вршилац дужности руководиоца Иранске космичке агенције Хамид Фазели потписали су одговарајући документ који предвиђа значајно проширење сфера и обима билатералне сарадње, од дозволе Иранцима да приступају снимцима направљеним са руских сателита до лансирања иранских сателита уз помоћ руских ракета-носача и обуке иранских космонаута.

Ништа мање значајна била је посета Ирану главнокомандујућег Војног ваздухопловства Русије генерал-пуковника Виктора Бондарјева исте 2013. Главнокомандујућем Војног ваздухопловства том приликом је изложено неколико сасвим конкретних предлога. Пре свега, иранска страна је изразила спремност да организује реализацију програма стажирања руских војних пилота у Ирану, што ће, по мишљењу обе стране, омогућити руским пилотима да савладају вештине ратовања у условима Блиског Истока, где функционише велики број техничких система ПВО америчке и израелске производње.

Поред тога, ирански војници су Бондарјеву демонстрирали рад система за мониторинг безбедносне ситуације у Персијском заливу, који представља сложен комплекс средстава за техничко извиђање и иранских копија америчких беспилотних летелица ScanEagle, од којих је једну од Ирана добила и Русија.

Функционисање овог система представљено је са конкретним циљем да се Русији понуди, као прво, да учествује у његовом усавршавању, и, као друго, да се укључи у заједнички рад на модернизацији и производњи иранске варијанте ScanEagle.

Разматрање питања о учешћу Русије у модернизацији читавог низа иранских модела авијационе и ракетне технике био је вероватно кључни помак у оквиру тадашње посете руског главнокомандујућег Ирану. Осим неопходности да се обнови опрема „мигова“ који су део наоружања Војног ваздухопловства Ирана, Русији је предложен заједнички рад на пројектовању хеликоптера, ракета и система за техничко извиђање. Иран је Русији недвосмислено понудио нови ниво војнотехничке сарадње – заједничке научноистраживачке пројекте и пројекте конструисања и тестирања наоружања, које је Русија до сада реализовала само са Кином.

Нова политика безбедности на Истоку

Питање руско-иранске сарадње у војној сфери треба посматрати у контексту оне политике безбедности коју Москва спроводи на Истоку, пре свега у оквиру Царинске уније и Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ).

Овај сложен безбедносни програм чине, између осталог, значајне испоруке наоружања у Киргистан и Таџикистан, обнова јединственог система ПВО на јужним границама, оживљавање објеката руских јединица Ваздушно-космичке одбране који се налазе на територији бивших совјетских република, као што су „Окно“ у Таџикистану (оптичко-електронски систем за контролу космичког простора у Нуреку) и полигон „Сари-Шаган“ у Казахстану (једини полигон у Евроазији за развој и тестирање противракетног оружја, који се налази на територији Карагандинске и Џамбуљске Области).

Русија дефакто на себе преузима одговорност за војну безбедност централноазијског региона. Истовремено она пружа реални садржај војној интеграцији са члановима Царинске уније, како са онима који су већ у њој, као што је Казахстан, тако и са онима који се припремају да у њу ступе, као што је Киргистан. И у реализацији овог програма она намерава све више да сарађује са Ираном , без којег је решавање питања безбедности једноставно немогуће.

Руски текст на порталу iran.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“