Кадиров и Украјина

Рамзан Кадиров је изјавио да „очекује наредбу Владимира Путина“ и да је „спреман да у Украјину званично пошаље 74 хиљаде чеченских добровољаца“. Извор: РИА „Новости“.

Рамзан Кадиров је изјавио да „очекује наредбу Владимира Путина“ и да је „спреман да у Украјину званично пошаље 74 хиљаде чеченских добровољаца“. Извор: РИА „Новости“.

Док се већина водећих руских политичара труди да се о украјинском питању изјашњава максимално коректно и опрезно, председник Чеченије Рамзан Кадиров постаје један од главних руских учесника украјинске кризе.

Западни и украјински медији тврде да се на страни народне војске Донбаса активно боре терористи под контролом Рамзана Кадирова. Украјинске власти редовно објављују фотографије проруских добровољаца који изгледају као да потичу са Кавказа и наводе да су то Чечени (иако је познато да се у Донбасу боре добровољци са целог Кавказа, па и група људи из Јужне Осетије). Рамзан Кадиров, међутим, пориче да су Чечени организовано упућени у Украјину. Према његовим речима, ако у Донбасу међу добровољцима има и становника Чеченије, онда су они тамо отишли „из личних разлога“. Притом сам Кадиров сматра да Русија треба активније да заштити становнике Донбаса који говоре руски. Он је за руски ТВ канал „РЕН-ТВ“ изјавио да очекује наредбу Владимира Путина и да је спреман да у Украјину званично пошаље 74 хиљаде чеченских добровољаца.

У случају да таква наредба буде издата, Кијев може одмах да заборави на освајање Донбаса. Чак би и упућивање десет пута мањег броја војника од оног који је навео Кадиров било довољно да деморалисана украјинска војска коначно прекине антитерористичку операцију и напусти границе самопрокламоване Доњецке и Луганске Републике. Међутим, Владимир Путин из политичких разлога тешко да ће издати такво наређење. Москва наставља да тражи могућност мирољубивог договора са Кијевом.

Најпознатији пример учешћа Рамзана Кадирова у украјинској ситуацији је помоћ коју је пружио приликом ослобађања новинара руског листа „Lifenews“. Подсетимо да су украјински војници 18. маја на територији самопрокламоване Доњецке Народне Републике заробили два новинара. Украјинске власти су их прогласиле за „сараднике терориста“ и у складу са тим према њима се опходиле користећи психички притисак, снимке са џаковима преко главе и сталне претње стрељањем.

Аналитичари са којима је разговарала „Руска реч“ претпостављају да је Кијев на тај начин желео да заплаши све руске новинаре који раде на југоистоку Украјине, као и да понизи Владимира Путина и примора га да заузме агресивнији став. Међутим, уз помоћ Рамзана Кадирова и упркос жељама неких представника украјинске власти новинари су 26. маја ослобођени. У Русији се препричава шала да је Рамзан Кадиров „изнео понуду коју Кијев није могао да одбије“.

Акцију ослобађања новинара [„Lifenews“] вредело је организовати, ако ништа друго, због једне реченице коју су новинари изговорили у интервјуу након ослобађања: они су рекли да су схватили да је све у реду када су чули чеченски језик. Та реченица много вреди, ако се у обзир узме наша историја последњих 20 година.

Николај Силајев, политиколог

Наравно, засада није познато какво је стварно учешће председника Чеченије у овој драми. „Треба још истражити колика је заслуга Рамзана Кадирова у ослобађању новинара. Он је, наравно, активно учествовао у процесу, али није искључено да су знатан део посла обавили људи који не користе Твитер и Инстаграм“, изјавио је за „Руску реч“ руски политиколог, стручњак за питања Кавказа Николај Силајев. Међутим, сама чињеница да новинари након ослобађања нису послати у Москву него у Грозни показује коме је ова акција донела највише позитивних поена.

Питање части

Противници Рамзана Кадирова ову ситуацију банализују и тврде да се активно учешће Кадирова у украјинским догађајима може објаснити само његовом жељом да се докаже пред Путином. Међутим, овом акцијом он је стекао како спољнополитичке, тако и унутрашњеполитичке поене. И они се односе не само на Рамзана Кадирова лично, него и на цео чеченски народ.

„Активно учешће у украјинској ситуацији говори о њему као о значајном политичком актеру на територији постсовјетског простора и показује његов утицај ван граница Русије. Труд који је уложио у одржавање сарадње са чеченском дијаспором се исплатио“, каже Николај Силајев. „Није тајна да се Кадиров позиционира као ‘отац нације’ и да већ неколико година покушава да онемогући утицај присталица независности који живе у иностранству, а посебно Ахмеда Закајева. Он рачуна да ће му чеченски предузетници помоћи у обнављању Чеченије и да ће у регион довести инвестиције.“ Тиме што је ослободио руске новинаре из украјинског заробљеништва, Рамзан Кадиров није само демонстрирао своју снагу, већ је и Чеченима показао да је у стању да и изван кабинета у Кремљу штити интересе својих савезника.

Међутим, унутрашњеполитичке последице акције ослобађања новинара су много значајније. Познато је да Рамзан Кадиров дуги низ година покушава да елиминише напетост између Руса и Чечена, који у Русији нису увек добро прихваћени. Последњих година је дошло до већег броја скандала који су повезани са овим стањем напетости.

„Неки Чечени се, када наилазе на такву ситуацију, само жале на ксенофобију, док Рамзан Кадиров покушава да реши проблем. И успева у томе. Акцију ослобађања новинара вредело је организовати, ако ништа друго, због једне реченице коју су новинари изговорили у интервјуу након ослобађања: они су рекли да су схватили да је све у реду када су чули чеченски језик. Та реченица много вреди, ако се у обзир узме наша историја последњих 20 година“, објашњава Николај Силајев. Било је занимљиво посматрати како се после 26. маја у коментарима који прате чланке на Интернету на тему Чеченије нагло променио тон изјава читалаца. Уместо критике усмерене против сваког потеза Кадирова, људи су писали речи одушевљења и захвалности. Колико ће трајати овакав однос према Кадирову умногоме ће зависити од даљих потеза председника Чеченије, па и од оних који се тичу ситуације у Украјини.

Росијскаја газета. Сва права задржана.