Русија објавила нове векторе војно-техничке сарадње

Европа неће видети „Терминатора“

„У вези са санкцијама Запада према Русији донета је одлука да се ‘Ростехнологије’, ‘Рособоронекспорт’ и предузећа која су специјални извозници преоријентишу на војно-техничке сајмове у другим деловима света, где за руским оружјем постоји велика потражња“, изјавио је за агенцију ИТАР-ТАСС извор близак организацији рекламно-изложбене делатности извозника оружја.

Графикон: Главни борбени тенк Т-90

Из тог разлога на Eurosatory у Француској неће бити изложен модел БМПТ-72 „Терминатор“ у природној величини, као ни модел тенка Т-90, а демонстрација војне технике на европским просторима биће сведена на минимум. Михаил Погосјан, први човек Уједињене ваздухопловне корпорације, изјављује да на енглеском авио-космичком салону Фарнборо-2014, који се одржава у Лондону од 14. до 20. јула, неће бити приказани борбени авиони, иако је управо на том сајму дебитовао школско-борбени авион Јак-130 и изазвао велико интересовање посетилаца, што је затим прерасло у уговоре (Јак-130 су наручили Сирија, Бангладеш и Вијетнам).

Ту је по свој прилици реч о принципима економске сврсисходности и ништа више од тога, сматра главни уредник листа „Национална одбрана“, војни стручњак Игор Коротченко. „Ми практично ништа не продајемо по Европи. Ове велике изложбе и сајмови, као што су Евросатори или Фарнборо, више постоје ради имиџа, где ми свету можемо да покажемо неке наше војне новитете, али ипак су наша тржишта углавном везана управо за Латинску Америку, Азију, Африку, Блиски Исток“, тврди експерт.

Већи буџет, веће и амбиције

Региони које је експерт навео углавном доживљавају економски успон, имају озбиљне геополитичке амбиције, повећавају своје буџете за одбрану и спроводе крупне програме војне изградње. Они све чешће организују војно-техничке изложбе и сајмове, како би дошли до савремених образаца наоружања и технике, али и да би привукли земље-произвођаче артикала за војне сврхе и заинтересују их за заједничке пројекте и производњу, са циљем да те земље размењују технологију са њима и помогну успостављање производње и ремонт технике у земљама које те производе купују.

Зато ће се Русија наредних година оријентисати на индијске сајмове у Бангалору и Делхију, на кинески у Џухају, на сингапурски авио-салон, малезијски DSA и Лима, и латиноамеричке SITDEF, LAAD и FIDAE.

Совјетска прошлост руских уговора у вези са оружјем

Војно-техничка сарадња за време СССР-а остваривана је према идеолошким принципима и по принципу бесповратне позајмице (најчешће су то били кредити који су касније били отписивани). Оружје се испоручивало пријатељским владама. Према информацијама Федералне службе за војно-техничку сарадњу (ФСВТС), обим испорука оружја достизао је 21-22 милијарде долара (крајем 1970-их и 1980-их). За СССР су приоритетне биле земље Варшавског пакта, државе Југоисточне Азије, Далеког Истока (Кина, Северна Кореја), неке земље Латинске Америке и Блиског Истока.

Русија обновила војнотехничку сарадњу са Ираном
Протекле недеље током билатералног сусрета у оквиру међународне конференције о безбедности у Москви руски и ирански министар одбране Сергеј Шојгу и Хосеин Дехган су изјавили да ће „Русија и Иран развијати војну и војнотехничку сарадњу, узимајући у обзир садашњу политичку ситуацију у свету“.

Сада, кад је војно-техничка сарадња са свим земљама прешла на „комерцијални колосек“, совјетска прошлост ипак напомиње о себи. Према подацима СИПРИ (Стокхолмски институт за истраживање мира), у периоду од 1981. до 1991. Совјетски Савез је био један од највећих светских извозника оружја – на списку оних који су највише добијали наоружања из СССР-а биле су 54 земље, од којих су 44 биле земље у развоју. Тамо још постоји совјетско оружје које подлеже модернизацији и на које су навикле војске тих земаља.

Делимично због тога Индија, која је добијала од СССР-а ваздухопловну технику, данас представља највећег увозника руских производа за војне сврхе – за последњих 5 година овој земљи је испоручен читав низ вишенаменских хеликоптера, ловачки авиони МиГ-29СМТ, био им је предат носач авиона „Викрамадитја“. Према подацима Центра за анализу светске трговине наоружањем (ЦАМТО), преко 90% извоза руског наоружања у тихоокеански регион одлази на Кину, Вијетнам, Индонезију и Малезију - од ловачких авиона и хеликоптера до дизел-електричних подморница и патролних чамаца. Земље тихоокеанског региона су у време Совјетског Савеза имале широку номенклатуру производа војне намене совјетске производње, а то Русији сада олакшава потписивање војних уговора.

Поуздани „Панцир“ за копно и море
Током 1980-их година у ПВО СССР-а догодио се квалитативни скок у наоружању: најновији комплекси С-300, који су заменили С-75 и С-200, почели су да ступају на бојево дежурство. Међутим, експертска комисија команде ПВО спровела је анализу могућности авијације Ратног ваздухопловства земаља НАТО-а, која је показала да се најновији комплекси „триста“ могу неутралисати крстарећим ракетама и ударним авионима са малих висина. Тако је настао „Панцир“.

И Латинска Америка је добијала војну помоћ из СССР-а. Тенкови и авиони ишли су у Перу, стрељачко оружје и лака оклопна техника у Никарагву, велике испоруке различитих врста наоружања ишле су на Кубу. У светлу општег пада броја испорука оружја из Русије током 1990-их војно-техничка сарадња са земљама Латинске Америке била је фактички прекинута, мада је председник Венецуеле Уго Чавес 2005. одлучио да пресече зависност од америчког оружја и зато се обратио Русији. Данас Венецуела у свом наоружању има практично све врсте руског наоружања, укључујући и средства ПВО. Активно их користи, и самим тим подгрева и интересовање за руску производњу оружја код својих суседа. Тако је 2008. Бразил потписао уговор за испоруку борбених хеликоптера Ми-35, а данас је заинтересован да добије противавионске ракетно-топовске системе „Панцир-С1“ и преносне ракетне системе ПВО (ПЗРК) Игла-С.

Блиски Исток је још један вектор војно-техничке сарадње Русије. Регион не може да се похвали великим бројем војно-техничких изложби и сајмова (IDEX у Уједињеним Арапским Емиратима, авио-салон и аеро-шоу у Дубаију, СОФЕКС у Јордану). Упркос томе, то је најмилитаризованији регион у свету. Високи конфликтни потенцијал Блиског Истока претворио га је у највеће тржиште наоружања, што Русија не може да не искористи.

Ирак и Русија су 2012. склопили пакет споразума о куповини руског наоружања у вредности од 4,2 милијарде долара, о испоруци хеликоптера Ка-52 „Алигатор“ Ираку, као и хеликоптера Ми-28НЕ „Ноћни ловац“, противавионских ракетно-топовских система (ЗРПК) „Панцир-С1“. Испоруке су већ почеле. Све ово Русији даје шансу да се учврсти на тржишту оружја у региону Блиског Истока после свргавања власти у Либији и почетка грађанског рата у Сирији.

Бити у игри на равној нози

Ни земље Блиског Истока, ни азијске и латиноамеричке земље, данас не пристају на улогу обичних купаца оружја. Оне већ имају своје развијене одбрамбено-индустријске комплексе. Зато теже да изађу на тржиште оружја у својству нових озбиљних играча.

Више о руској војсци

Фокус данашње војно-техничке сарадње премешта се у правцу заједничких пројеката и производње високотехнолошке војне продукције. У Русији постоји низ заједничких пројеката са Индијом (авиона пете генерације и надзвучне ракете „Брамос“) и Кином (споразум о пројектовању и прављењу тешког транспортног хеликоптера). У Јордану је већ почело са радом заједничко предузеће за производњу бацача граната РПГ-32 „Хашим“, бразилска компанија „Odebrecht Defensa e Technologia“ потписала је меморандум са „Ростехом“ којим се у Бразилу предвиђа стварање заједничког предузећа за склапање вишенаменских хеликоптера Ми-171, сервисног центра за техничко опслуживање транспортно-борбених хеликоптера Ми-35М и развијање комплексног система ПВО. Јужноамерички гигант такође води преговоре са Русијом о могућности преношења производње преносног ракетног система ПВО Игла-С на своју територију.

Заједнички пројекти за наоружање и организација заједничких предузећа за његову производњу на територији трећих земаља нису само један од облика извоза производа војне намене, већ и захтев за стратешко партнерство – ближе је објаснио независни војни експерт, пуковник Јуриј Громов. „То учвршћује пријатељске везе са земљом-купцем, обим испорука се повећава, а војно-техничка сарадња добија квалитативно нови ниво“, сматра он.

Росијскаја газета. Сва права задржана.