Сурогатно материнство у Русији

Сурогатно материнство је технологија људске репродукције у којој жена добровољно пролази процедуру вантелесне оплодње како би носила и родила биолошки туђе дете, које ће затим бити предато биолошким родитељима. Притом управо биолошки родитељи имају правни статус родитеља, без обзира на то што је њихово дете родила друга жена.

Према руском законодавству, сурогатна мајка може постати жена старости између 20 и 35 година која има најмање једно здраво сопствено дете, под условом да је добила медицинско уверење о добром здравственом стању и да је дала писмену сагласност за медицинску интервенцију. Уколико је у браку, потребна је и писмена сагласност супруга.

Сурогатно материнство је забрањено у Аустрији, Немачкој, Италији, Норвешкој, Шведској, Француској, Швајцарској и у неколико савезних држава САД. Закони Израела, Канаде, Велике Британије и неколико америчких савезних држава забрањују само комерцијално сурогатно материнство. У Русији, Јужноафричкој Републици и Украјини сурогатно материнство не само да је дозвољено, већ може бити и комерцијално.

Ипак, због своје етичке специфичности, тема сурогатно материнства остаје прилично затворена, и нема статистичких података у вези с њом. Родитељи који су прибегли тако радикалној одлуци и сурогатна мајка у већини случајева пазе да не причају много о томе. Како би све деловало што веродостојније у очима околине, жене често имитирају стање трудноће, узимају трудничко боловање или одлазе у иностранство.

Сурогатне мајке се могу пронаћи на различите начине. Људи се, рецимо, могу обратити својој рођаки или пријатељици за такву деликатну услугу. Могу се обратити и специјализованим клиникама које располажу базама података потенцијалних сурогатних мајки. Постоје и посредничке организације које се баве финансијско-правном страном тог питања.

Није све тако једноставно

Услуга није јефтина. Цене варирају од 15 до 50 хиљада долара – ту спадају трошкови смештаја, хране и лечења сурогатне мајке и њен хонорар. Ипак, нема гаранција да ће све проћи глатко. Сурогатна мајка може да одбије да преда дете, а конфликти те врсте се у Русији решавају у њену корист. Како би се такве ситуације избегле, потребно је јасно прописати обавезе страна које склапају уговор и увести новчане казне за његово кршење. Дешава се и обрнута ситуација, када биолошки родитељи одбијају да узму дете, рецимо ако се родило са неком маном. А понекад се уместо једног детета рађају близанци.

Аида из Уфе је већ искусила компликације приликом избора сурогатне мајке. Она и њен супруг су у браку већ 15 година, од којих су 10 провели покушавајући да добију дете. „Изгубила сам већ две сурогатне маме. Једна је обавила прегледе и лечење на наш рачун, а пред сам почетак програма испоставило се да је одавно у вези с неким, али јој је било непријатно да нам то каже... Друга девојка нам је одговарала по медицинским параметрима, али приликом детаљнијих испитивања испоставило се да је сакрила неке информације од нас“, прича Аида. Она је сада поново у фази трагања: „Много је стрепњи и брига. Оне сваки дан расту као снежна грудва. Бринемо се да ли ће девојка пратити сва лекарска упутства пре и током трудноће, да ли ће се довољно озбиљно односити према томе.“ Аида је истакла да руско законодавство на том пољу храмље: „Сурогатна мајка није биолошка мајка детета, али пошто га она рађа, аутоматски постаје мајка у правном смислу. То је главни проблем.“

Марина из Москве је прошле године постала сурогатна мајка. Има 29 година, удата је и има једно своје дете. Она не разуме зашто многи не одобравају сурогатно материнство. „Ја у томе не видим апсолутно ништа лоше, ту су сви задовољни – родитељи, сурогатна мама и дете. Зашто ја не бих могла да пружим људима могућност да постану родитељи?“ Иначе, она је пре учешћа у програму имала озбиљне стрепње: „Нисам знала како се регулишу односи са родитељима будућег детета, бојала сам се да ћу остати са туђим дететом, да ћу имати проблематичну трудноћу...“ Али, све је прошло одлично. Марина је родила здраво дете за један брачни пар и наставила да живи свој живот. „Кажу да је немогуће предати странцима дете које си носила и родила. Али ја сам од самог почетка схватала да дете није моје, да имам огромну одговорност и да ти људи рачунају на мене“, рекла је Марина.

Код 25-годишње Јулије из Чељабинска није све прошло тако глатко. Она је пре неколико месеци као сурогатна мајка родила дете и дала га његовим законским родитељима, али и даље не може да дође к себи. „Ја сам знала да ћу морати да га предам, нисам ни помишљала да правим сцену, да их молим да ми га оставе. Али како је то само тешко! Желим да будем његова мама, да чујем његове прве речи, да видим прве кораке.“ Она намерава да поново постане мајка, али не сурогатна: „То по свој прилици није за мене. Лако је рећи да сам сама крива, да сам знала у шта се упуштам и тако даље. Али онај ко се није нашао у таквој ситуацији никада неће моћи да разуме како се осећа жена у тренутку када јој одузимају дете за које се везала у току трудноће.“

Без обзира на то што постоје различити погледи на сурогатно материнство, може се са сигурношћу рећи да ће оно бити тражено све док постоје брачни парови који не могу да имају децу и да је стога боље да се законодавство у Русији уреди како би боље регулисало ову област.

Росијскаја газета. Сва права задржана.