„Обама је срамно изгубио рат против радикалног ислама“

Јевгениј Јанович, зашто је Влада изгубила контролу над ситуацијом у Ираку?

Јевгениј Сатановски: Могуће је да Влада није ни контролисала ситуацију. Влада или није контролисала део територије, или је водила политику која је довела до тињајућег грађанског рата. Управо зато су у сунитским регионима исламисти „Исламске државе Ирака и Леванта“ (ИДИЛ) имали подршку локалних шеика који нису добили део нафтног колача, нити место у пирамиди власти.

„Казнити финансијере терориста“
Председник Института за проучавање Блиског Истока Јевгениј Сатановски у интервјуу за „Руску реч“ објашњава унутарисламску позадину конфликта у Сирији, позицију и интересе Русије и западних земаља и изводи закључак да се сиријска криза најбрже и најефкасније може решити „бомбардовањем Дохе, Ријада и Анкаре“ који спонзоришу терористе.

Снаге ИДИЛ нису успеле да на територију Ирака пребаце више од 3 хиљаде својих војника од укупно 6-7 хиљада којима располажу. Остали се боре у Сирији. Па ипак се ирачка група армија брзо распала, војска се разбежала, у руке терориста је доспело стотине оклопних транспортера, савремена авијациона техника, војна опрема вредна милијарде долара. По мом мишљењу, Влада није ништа контролисала. И то није само ситуација у Ираку, него ће се исто догодити и у Авганистану.

Познато је да ирачки парламент није успео да изгласа увођење ванредног стања у земљи, јер није постигнут кворум. Зашто они не могу да се договоре?

У Ираку се од давнина нико ни са ким није договарао. Тамо или постоји диктатор, као Садам Хусеин, или угледни лидери покушавају да постану нови Садам Хусеин. Знамо да курдски, шиитски и сунитски посланици у принципу међу собом не могу да се договоре. То се односи чак и на шиите. Чак и у условима када прети смртна опасност, Влада и парламент нису у стању да се уједине.

Бела кућа разматра друге облике помоћи ирачким властима. О каквој помоћи може бити речи?

Можда се амерички председник помолио за здравље ирачког народа. Сједињене Државе су Ирак оставиле на цедилу, исто као што су на цедилу оставиле Авганистан. И у најскорије време након одласка америчке војске из Авганистана тамо ће се десити исто што и у Ираку, ако не и горе. Апсолутно је бесмислено ослушкивати шта говори амерички председник.

САД разматрају могућност бомбардовања позиција терориста ИДИЛ не само у Ираку, него и на територије Сирије.

То је само симболичка подршка, која неће помоћи премијеру Нурију Маликију и Ираку.

Ова одлука је закаснила барем годину дана.

Каква је разлика где ће бити бачено тих неколико бомби, којима Американци хоће симболички да покажу да они прате ситуацију – исламисте то неће зауставити. А стварни рат против радикалног ислама Обама је срамно изгубио.

Не могу да кажем да ли ће се нова „зелена терористичка интернационала“ концентрисати на терористичке суперакције у стилу 11. септембра, или ће милитантне акције исламиста против Америке добити нов вид. У сваком случају, ситуација у Ираку значи вероватно настајање исламистичке квазидржаве, и то на великој територији са огромним залихама нафте, оружја и обрадивог земљишта (та држава ће привредно бити потпуно независна). А то је много горе него 11. септембар.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је дешавања у Ираку назвао пропалом авантуром САД и Британије у Ираку...

Тешко је да се човек са тим не сложи. Ја бих чак употребио и теже изразе. То је катастрофа, и то катастрофа која далеко превазилази регионалне оквире. Сједињене Државе су без сумње поступиле максимално неодговорно. У Ирак није требало ни улазити, али када је Америка већ окупирала ову земљу, сасвим сигурно није требало да је остави на цедилу – онако како је то учинио председник Обама.

Хоће ли Русија интервенисати у Ираку и како ће се завршити ирачки конфликт?

Русија мора да се бави кризом у Украјини и веома тешком ситуацијом у Средњој Азији, где ће након одласка америчке војске из Авганистана почети средњоазијско „пролеће“. То су за Русију много значајнији региони од Ирака: Узбекистан, Киргистан и друге републике Средње Азије.

Осим тога, сматрам да Руска Федерација нема довољно ресурса да интервенише свуда где би то било могуће.

За Ирак постоји само један сценарио – катастрофални распад земље са непредвидивим последицама по читав регион. И, наравно, нагли пад производње нафте, укључујући колапс нафтног тржишта, јер јасно је да ће доћи до раста цена.

Јевгениј Сатановски је директор Института за Блиски Исток, професор МГУ „Ломоносов“ и бивши председник Руског јеврејског конгреса.

Руски текст на порталу vz.ru.

Росијскаја газета. Сва права задржана.