Русија и Украјина: нагомилани проблеми

Откако је на југоистоку почела војна операција у Русији се нагло повећао број избеглица из Украјине. Извор: Reuters.

Откако је на југоистоку почела војна операција у Русији се нагло повећао број избеглица из Украјине. Извор: Reuters.

Напетост у односима између Русије и Украјине не јењава. Кијев је после неуспешних преговора „Гаспрома“ и „Нафтогаса“ изнео предлог да се 49% украјинског гасног транспортног система понуди европским и америчким компанијама са циљем да се ограниче планови РФ везани за изградњу „Јужног тока“. Осим тога, током борбених дејстава на југоистоку Украјине неколико граната је експлодирало на територији РФ.

Конфронтација око гаса

Преговори између „Гаспрома“ и „Нафтогаса“ нису уродили плодом, тако да је Украјина остала без руског гаса и сада покушава да ограничи планове свог северног партнера везане за изградњу „Јужног тока“ који ће заобићи њену територију. У ту сврху Кијев предлаже да се 49% украјинског гасног транспортног система понуди европским и америчким компанијама. Како истичу руски експерти, тешко да ће тај пројекат умањити интересовање Европе за „Јужни ток“, јер европског потрошача брине пре свега стабилност снабдевања гасом.

„Инвеститори се укључују у пројекат када имају гаранције да ће им се инвестиције исплатити. Овај пројекат може бити успешан само уколико је обезбеђен транзит одређене количине гаса. Ту количину у овом случају може гарантовати само ‘Гаспром’, а он не жели да је гарантује, јер сматра да је транзит кроз Украјину веома ризичан“, каже Алексеј Гривач, заменик директора Фонда за националну енергетску безбедност. „Тај пројекат може бити реализован само у једном случају, а то је ако Европа одлучно одбаци ‘Јужни ток’“, прецизирао је Гривач. „Само тако се може утицати на ‘Гаспром’.“

Експерт сматра да је политика украјинских партнера последњих месеци усмерена управо на достизање тог циља.

Кијев предлаже да се 49% украјинског гасног транспортног система понуди европским и америчким компанијама.

„Што се тиче Европе, ‘Јужни ток’ је у суштини сувишан, али европске земље су толико оптерећене енергетском безбедношћу, да увек прихватају изградњу додатне инфраструктуре“, истакао је Лав Сников, партнер инвестиционе компаније „Greenwich Capital“. „Чак и контрола над украјинским гасним транспортним системом не би довела до престанка интересовања за ‘Јужни ток’“, уверен је он.

Гранични конфликт

Борбена дејства на југоистоку Украјине све су ближа руској граници. У сукобу између националне гарде и проруских добровољаца рањено је неколико граничара Русије и Украјине. Такође су оштећене зграде и објекти граничног прелаза „Новошахтинск“.

„Борбена дејства на југоистоку наставила су се и после изјаве председника Украјине о обустави ватре. Догађаји на граници су очигледан пример да нова власт не контролише ситуацију у потпуности и да јој се кијевске оружане формације не потчињавају“, рекао је независни војни експерт Виктор Литовкин.

Око 80 украјинских граничара прешло је на територију РФ и, како јавља ИТАР-ТАСС, затражило „уточиште од лица која их гоне“. Кремљ је оперативно реаговао на саопштење о гранатирању руске границе. Како преноси ИТАР-ТАСС, Москва очекује објашњење и извињење у вези са гранатирањем своје територије. Министарство одбране Украјине саопштило је да украјински војници нису отворили ватру „због близине државне границе са Руском Федерацијом“ и пребацило је одговорност за гранатирање на „терористе“.

Наличје рата

Откако је на југоистоку почела војна операција у Русији се нагло повећао број избеглица из Украјине. Како је крајем протекле недеље изјавио начелник Федералне имиграционе службе Константин Ромодановски, само у Ростовску Област свакодневно улазе хиљаде грађана Украјине и један део избеглица остаје у региону, док остали одлазе у друге делове земље.

Догађаји на граници [са Русијом] су очигледан пример да нова [украјинска] власт не контролише ситуацију у потпуности и да јој се кијевске оружане формације не потчињавају.

Виктор Литовкин, војни експерт

Александар Дробишевски, званични представник Министарства за ванредне ситуације (МЧС) РФ, каже да је на југу и у централном делу Русије већ организовано око 220 прихватилишта за избеглице и избегличких кампова.

„Сада се на пунктовима за привремени смештај налази 11,1 хиљада људи, међу њима 5,4 хиљаде деце“, рекао је Дробишевски.

Како је истакао Николај Топорин, стручњак за европско право на Московском државном универзитету међународних односа (МГИМО), избеглице могу да добију руско држављанство у року од три месеца уколико одлуче да остану у Русији. Док се њихове молбе разматрају, њима ће бити омогућено да добију посао преко мобилних служби за запошљавање које функционишу у пограничним регионима.

„Избеглице могу брзо да добију посао у сфери услуга, на радном месту кувара и радника у кухињи, а тражени су и грађевински радници. Плате на овим радним местима исте су за грађане Украјине као и за локално становништво и достижу 40 хиљада рубаља [око 1200 долара]“, истакла је Жана Денискина, представница службе за запошљавање.

Како је изјавио шеф кабинета председника РФ Сергеј Иванов, избеглице из Украјине које су одлучиле да остану у Русији у најскорије време ће моћи да рачунају и на наменску финансијску помоћ. Они ће добијати средства за пресељење у нову средину по федералном програму помоћи сународницима из иностранства који се селе у Русију, а одлучено је да се у тај програм укључе и Ростовска Област и Ставропољски Крај.

„Многи људи се налазе у информационом вакууму и не знају шта се догодило са њиховим рођацима и пријатељима који су одлучили да остану на југоистоку. Веза са Украјином је скупа, готово ни са ким не може да се успостави телефонска веза, а и кад се успостави брзо се прекине“, каже једна избегла особа у интервјуу за РИА „Новости“. „Многи некако успоставе везу и сазнају тужне вести да су у сукобима добровољаца са националном гардом рањени њихови пријатељи, а има и жртава.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“