Мировни преговори који неће зауставити рат?

Многи експерти су скептични када је реч о перспективама садашњег преговарачког процеса. Извор: Reuters.

Многи експерти су скептични када је реч о перспективама садашњег преговарачког процеса. Извор: Reuters.

Председник Украјине Петар Порошенко објавио је прекид борбених дејстава на југоистоку земље до 27. јуна. Власти самопроглашених република прихватиле су предлог да обуставе ватру и састану се са новим кијевским властима за преговарачким столом у Доњецку. У међувремену је Савет Федерације РФ поништио дозволу за примену оружаних снага Русије у Украјини која је раније дата председнику. Експерти се ипак слажу да садашњи преговори неће зауставити грађански рат.

У згради регионалне владе у Доњецку окупили су се ових дана представници свих страна у сукобу. За преговарачким столом су се нашли премијер самопроглашене Доњецке Народне Републике Александар Бородај, бивши председник Украјине Леонид Кучма и лидер покрета „Украјински избор“ Виктор Медведчук, као и руски амбасадор у Украјини Михаил Зурабов и специјална представница председавајућег ОЕБС-а Хајди Таљавини.

Према сазнањима листа „Украјинска правда“, Кучма учествује у преговорима у својству изасланика председника Украјине, јер се министар спољних послова Павел Климкин налази у Бриселу ради припрема за потписивање економског дела Споразума о асоцијацији између Украјине и ЕУ.

Постављени услови

[Порошенко] ће 27. јуна рећи да је учињено све што је било могуће учинити, али су добровољци одбили постављене услове, тако да је неопходно обновити борбена дејства.

Сергеј Михејев, политиколог

План украјинских власти предвиђа „гарантовање безбедности свим учесницима преговора“, као и „ослобађање од кривичне одговорности“ оних који су предали оружје и „нису вршили тешке злочине“. Поред тога, планирано је да се на украјинско-руској граници формира тампон-зона дуга 100 km. Према условима, „незаконито заузете административне зграде у Доњецкој и Луганској области треба да буду ослобођене“.

Кључни политички моменат за представнике југоистока је да „председник Украјине и парламенти обеју република усагласе пројекат уставног документа којим се дефинише статус народних република“. Засада није јасно да ли то подразумева федерализацију, аутономни статус република или нешто треће.

Шта се постиже преговорима?

Председник РФ је у 24. јуна упутио Савету Федерације писмо у коме је изнео предлог да се поништи одлука горњег дома руског парламента „о примени оружаних снага РФ на територији Украјине“. Предлог усвојен већ следећег дана.

По речима Фјодора Лукјанова, председника председништва Савета за спољну и одбрамбену политику, Русија чини гест добре воље и показује да сада не постоји потреба за применом војних мера.

Одлука о примени оружаних снага била је симболична. Исто тако је симболично и њено поништавање.

Фјодор Лукјанов, политиколог

„Као што сада видимо, одлука о примени оружаних снага била је симболична. Исто тако је симболично и њено поништавање. Русија тиме показује да је привржена мирном решењу кризе и да верује да је такво решење остварљиво“, рекао је он за РИА „Новости“.

„То је доказ да су преговори у Доњецку заиста озбиљан политички процес који је прилично добро припремљен, да постоји бар основни ниво узајамног разумевања и да стране желе да се договоре, а не само да замајавају једна другу, као што је раније било“, додао је експерт.

Са друге стране, многи експерти су скептични када је реч о перспективама садашњег преговарачког процеса. Они сматрају да се сусрет у Доњецку неће завршити мировним споразумом, него ће само послужити као основа за будуће консултације и сусрете.

„Главни циљ кијевских власти је имитација мировног преговарачког процеса у земљи. Њима је потребно да гледаоци у иностранству стекну утисак да се тежи ка успостављању мира у земљи, а заправо власти нису спремне да преговарају са добровољцима и да се ценкају око мира“, каже руски политиколог Сергеј Михејев.

Како је он истакао, мировни план председника Порошенка очигледно је састављен тако да га југоисток не може испоштовати. „Председник ће 27. јуна рећи да је учињено све што је било могуће учинити, али су добровољци одбили постављене услове, тако да је неопходно обновити борбена дејства. А уствари сукоби између националне гарде и проруских добровољаца нису ни престајали. Регуларно можемо да пратимо саопштења украјинских војних извора о борбама са такозваним терористима“, додао је Михејев.

Добар знак

Украјински политиколог Вадим Карасјов сматра да је и сам сусрет већ добар знак. Како је он истакао, почетак преговора већ говори о спремности Русије и Украјине да зауставе крвопролиће.

„Кијев може да интегрише политичко крило Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике у свој политички систем. Ближи се крају прича о Партији региона као ‘великој совјетској машинерији’. Сада на упражњено место може доћи нова регионална сила по угледу на северноирску партију Sinn Fein, која се дистанцира од Ирске републиканске армије“, рекао је Карасјов.

„Треба схватити да се на истоку пробудио наоружани демос! Нека ти политички покрети добију право да учествују у парламентарним изборима и нека региони добију нови статус у оквиру асиметричне децентрализације“, додао је експерт.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“