Зашто се Рускиње радо удају за странце?

Домаћица или жена за емотивну везу

Према анкети коју је Сверуски центар за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) спровео међу руским грађанима поводом Дана Русије 12. јуна, више од половине испитаника (62%) сматра да је могуће гајити патриотска осећања према Русији и истовремено желети брак са странцем. По њиховом мишљењу, љубав према отаџбини не мора да буде препрека породичној срећи у иностранству.

„Са ћерком и мужем који је такође Рус преселила сам се у Немачку када ми је било 37 година“, прича Рускиња Арина. „Први муж ми је био музичар и желео је да у Немачкој направи успешну каријеру. Након неколико година трајно смо се настанили у Берлину и одлично смо научили немачки. Муж је често путовао на турнеје па смо се убрзо развели. Одлучила сам да останем да живим у Немачкој због ћерке.“

Арина је покушавала да се упозна са Немцима преко друштвених мрежа и сајтова за личне контакте. Отишла је на неколико састанака који нису били успешни. Наиме, често се испостављало да су мушкарци старији него што су наводили на сајтовима. „Нису тражили жену за романтичну емотивну везу, него домаћицу“, наставља наша саговорница. „У Немачкој сам се поново уписала на факултет и стекла још једну диплому. Када сам то навела у анкети на сајту за упознавање, знатно се смањио број оних који су желели да се сретнемо. Уместо 10 до 15 понуда као раније, дневно сам добијала једну или две. Један од ретких заинтересованих био је мој будући муж. На првом састанку ми је поклонио велики букет ружа. Већ неколико година живимо заједно у његовој кући. Нисам успела да нађем стални посао па се бринем о домаћинству. Муж ради као правни консултант. Плаћа све рачуне и сваког месеца мени и ћерки даје новац за трошак и џепарац.“

Заснивање породице у иностранству не значи увек и трајни одлазак из Русије. Није редак случај да се Рускиње удате за странце након неколико година враћају у домовину заједно са породицом. Једна од њих је и Марија из Нижњег Новгорода.

„Са будућим мужем сам се упознала у Грчкој, где сам била на одмору. Мени је тада било 30, а њему 37 година“, сећа се Марија. „Наставили смо да се дописујемо преко Интернета, а касније смо одлучили да се венчамо. Напустила сам посао и отишла код њега у Грчку. Добили смо дете. Грци су дивни очеви. Муж ми је у свему помагао. У Грчкој је уобичајено да жена и мушкарац заједно обављају кућне послове. Када је 2008. у Европи почела економска криза, мој муж је остао без посла. Било је готово немогуће наћи ново запослење, па смо одлучили да се преселимо у Русију. Сада живимо и радимо у Русији, а у Грчку одлазимо лети на одмор. Није важно да ли се удајете за странца или не, већ да ли то чините из љубави. Ако се удате за човека кога волите, сасвим је свеједно где ћете живети.“

Треба пажљиво бирати

Аналитичари међународне агенције за брачно посредовање „Love Mage“ приметили су да Рускиње најчешће желе да се удају за Американце. Врло су популарне и младожење из Немачке и Италије. Странци који желе да се ожене Рускињама очекују да оне добро говоре одговарајући страни језик, да су увек добро расположене, уздржане, уредне и пажљиве.

Према подацима агенције, у Русији су бракови са странцима постали популарни средином 1990-их година, после распада СССР-а и пада „гвоздене завесе“. До 2004. донекле се смањио број Рускиња које желе да се удају за странце, што стручњаци објашњавају побољшањем економске ситуације у земљи и порастом животног стандарда.

Рускиње се са странцима упознају на одмору у иностранству или на послу, уколико то професија дозвољава. Ипак, најпопуларнији и најдоступнији начин упознавања је преко Интернета. Муж се најчешће тражи преко друштвених мрежа на специјализованим форумима или сајтовима за упознавање. Неке девојке се обраћају и агенцијама за склапање бракова.

Светлана Худјакова, директорка Међународне агенције за склапање бракова „Светлана“ каже да 90% клијената њене компаније чине жене из Русије и мушкарци из Европе. „Рускиње које желе да се удају за странце високо су образоване, имају посао и довољно новца. Углавном имају између 30 и 50 година. Мушкарци у Русији их сматрају већ престарелим за брак. У Европи је другачије јер мушкарци са 30 година тек почињу да размишљају о породици.“

Према статистици Светланине брачне агенције, 60% клијенткиња чине девојке из унутрашњости Русије, а 40% њих су из Москве и Санкт Петербурга. „Девојке из унутрашњости имају скромнија очекивања од својих будућих изабраника. У унутрашњости девојке теже могу да направе добру каријеру. Поред тога, многи мушкарци из њихове околине чешће конзумирају алкохол“, каже представник агенције.

Адвокат за међународно право Московског градског удружења адвоката „Слога“ Ала Лукичова каже да Рускиње углавном не користе правну помоћ када закључују бракове са странцима. Према њеним речима, девојке су пред свадбу сувише заљубљене да би биле практичне. Зато не размишљају о евентуалном закључивању предбрачног уговора или о провери финансијског статуса изабраника. Оваква непажња касније може створити проблеме.

„Жене које се удају за грађане Египта, Алжира, Ирана или Сирије након развода најчешће не могу да поведу децу са собом у Русију јер законима ових земаља то није дозвољено. Оне које се удају за Европљане или Американце обично заборављају да провере да ли њихов будући изабраник отплаћује велики кредит и колико је платежно способан. Зато неке од њих судским путем добијају административне забране на плату да би отплатиле мужевљев кредит“, објашњава адвокат Ала Лукичова.

Росијскаја газета. Сва права задржана.