Информациони рат око Украјине: упрошћавање горе него током Хладног рата

Представници највећих светских листова окупили су се у Москви 26-27. јуна на петом годишњем сусрету партнера пројекта „Russia Beyond the Headlines“, чији је „Руска реч“ део. Извор: Росијска газета.

Представници највећих светских листова окупили су се у Москви 26-27. јуна на петом годишњем сусрету партнера пројекта „Russia Beyond the Headlines“, чији је „Руска реч“ део. Извор: Росијска газета.

Догађаји око Украјине су довели свет не само до новог информационог рата, већ су у светском јавном мњењу такође изазвали озбиљне разлике у представама о реалности. До овог закључка дошли су међународни стручњаци за време панел-дискусије одржане у Москви у оквиру петог годишњег сусрета партнера пројекта „Russia Beyond the Headlines“, чији је „Руска реч“ део.

Реторика информационог рата

Чак ни у време Хладног рата реторика супротстављених страна није била толико емотивна и субјективна као за време украјинског конфликта, сматрају стручњаци RBTH.

„Суочили смо се са проблемом упрошћавања озбиљног етно-културолошког и историјског проблема Украјине у медијима у Русији и на Западу“, истакао је председник президијума Савета за спољну и одбрамбену политику Фјодор Лукјанов. Према његовим речима, људи не могу увек да уоче разлику између чињеница и емотивних изјава у медијима, што доводи до тога да су многе ствари представљене искривљено. Притом не постоји јасна представа о томе да је до крвопролића у Украјини довело управо незадовољство народних маса политичарима.

„Данас у медијима има сувише много информација о Украјини, у ‘информационом рату’ се читаоцима сервира сувише много података. И у њиховим главама настаје конфузија“, рекао је Лукјанов.

Према мишљењу страних новинара, један од разлога што је Русија изгубила информациони рат за време грузијско-осетијског конфликта у августу 2008. била је максимална затвореност руске власти према новинарима, која је трајала готово до краја конфликта.

Са овим ставом се слаже и уредник недељника „Комерсант-Власт“ Александар Габујев, који је такође учествовао у дискусији. Према његовом мишљењу, чињеница да не само читаоци, него и новинари који раде „за масе“ недовољно познају етно-културолошки, историјски и политички контекст догађаја доводи до пропаганде и извртања представа о стању ствари. „Како би се, упркос свим недостацима ‘масовног’ новинарства, унапредио квалитет рада тако оријентисаних новинара потребан је њихов стални контакт са политичким лидерима који су одговорни за доношење одлука на обе стране. Иначе информација постаје једнострана и добија пропагандни карактер“, напоменуо је Габујев.

Сарадник компаније за издаваштво и информисање у области финансија „Dow Jones“, која издаје дневни лист „The Wall Street Journal“, а уједно и гостујући уредник додатка „Russia Beyond the Headlines“ у истом листу, Грег Волтерс подржава ово гледиште. Према његовим речима, један од разлога што је Русија изгубила информациони рат за време грузијско-осетијског конфликта у августу 2008. била је максимална затвореност руске власти према новинарима, која је трајала готово до краја конфликта.

„Необично једноставно смо добијали коментаре од грузијских политичара и државних службеника на највишим позицијама. Лично сам пробудио министра одбране Грузије у три сата ноћи како бих добио одговоре на своја питања. Власти у Тбилисију су желеле да свет сазна њихову тачку гледишта на догађаје у региону и оне су то постигле“, истиче овај новинар. Русија је, с друге стране, комуникацију са страним новинарима започела тек након окончања конфликта.

Шта је Украјина за Европу?

Како сматра Лукјанов, Кијев има веће шансе да постане део „европске породице“ него Москва пре 20 година, али садашњим украјинским властима неће бити лако да то постигну. „Украјина је, што се тиче њене спремности да постане део Европе, бесконачно далеко од свог циља. Потребна је доследна примена драконских мера како би се земља ускладила са стандардима ЕУ. Не знам колико је то сада могуће постићи“, напоменуо је Лукјанов.

Међутим, сама Европа није сигурна да ли је спремна да у своје редове прими још једну чланицу, макар и само на основу споразума о придруживању. „Показало се да су догађаји у Украјини веома неочекивани за Европску унију. Били смо затечени са више страна: с једне стране снажним и одлучним изразима воље народа да се приближи ЕУ, а са друге стране политичарима који се боре за реализацију својих интереса у региону“, изјавио је консултант редакције RBTH, бивши директор Светске новинске асоцијације (WAN-IFRA) Тимоти Болдинг.

Он је, између осталог, истакао да се Европа преоптеретила проширењима и да Унија има своје унутрашње дилеме које треба да реши пре него што почне да даје изјаве или доноси одлуке о Украјини.

Лукјанов је додао да Европа још увек не доживљава Кијев као део своје „породице“ и да се интересовање за ову земљу појављује пре свега због сложених и замршених односа са Русијом. „Украјина је последица замршеног историјског клупка у односима између Москве и Европе. Комплекс историјских догађаја изазива узнемиреност међу западним силама“, додао је он.

Како је истакао Лукјанов, политичка култура Украјине се састоји у томе да своје унутрашње проблеме пребацује на плећа спољних сила. Раније је то била Русија, а сада су ту и САД и Европска унија.

Представници највећих светских листова окупили су се у Москви 26-27. јуна на петом годишњем сусрету партнера пројекта „Russia Beyond the Headlines“, чији је „Руска реч“ део. Ове године на конференцији су учествовали представници 26 највећих новинских издања из 23 земље света. Међу њима су врхунски менаџери, уредници и представници водећих светских листова као што су „The Washington Post“, „The Wall Street Journal“, „The Daily Telegraph“, „Le Figaro“, „The Economic Times“, „China Business News“, „La Nacion“ и други.

Росијскаја газета. Сва права задржана.