Путин о руско-бразилским односима

Како оцењујете стање и перспективе стратешких партнерских односа између Русије и Бразила? Са којим кључним питањима и конкретним предлозима путујете у Бразил?

Владимир Путин: Наша билатерална сарадња има стратешки карактер, с обзиром да је Бразил одговорна чланица међународне заједнице чији политички значај непрекидно расте, као и највећа држава Латинске Америке која спада међу водеће економије света. Довољно је да споменемо активно учешће Бразила у БРИКС-у, Г-20 и низу регионалних латиноамеричких организација, као што су CELAC [Заједница латиноамеричких и карипских држава], MERCOSUR [Заједничко јужноамеричко тржиште] и UNASUR [Унија јужноамеричких нација].

Ми подржавамо кандидатуру Бразила за место сталне чланице Савета безбедности УН, сматрајући да ова земља заслужује такву позицију. Уверен сам да ова моћна држава која се динамично развија треба да игра значајну улогу у новом полицентричном светском поретку.

Посебно желим да истакнем да је Бразил један од кључних партнера Русије у Латинској Америци. Повезују нас традиционално пријатељски односи, узајамна наклоност и поверење. Ми активно развијамо политички дијалог, војнотехничку, научну, технолошку и хуманитарну сарадњу, јачамо економске и инвестиционе везе.

Тако се током последњих десет година робна размена међу нашим земљама увећала скоро три пута (2013. је достигла 5,5 милијарди долара). Компаније из наше две земље одржавају блиску сарадњу у оквиру Пословног савета Русија-Бразил. Нашим грађанима више нису потребне визе за узајамне посете. Десетине најбољих руских факултета, који су се прикључили бразилском образовном програму „Наука без граница“, спремни су да приме студенте из Бразила. Културна размена је већ постала устаљена пракса.

Током посете ћемо размотрити правце даљег развоја сарадње и договорити нове заједничке пројекте у области енергетике, инвестиција, иновативних технологија, пољопривреде, науке и технике. Планирано је потписивање значајног пакета докумената који се односе на најразличитије сфере, између осталог и у оквиру надлежних ресора, између државних и приватних предузећа, научноистраживачких и образовних институција.

Ниво развоја руско-бразилских трговинско-економских односа је далеко до потенцијала које опажају лидери двеју земаља. Шта је, по Вашем мишљењу, потребно учинити како би реализација овог потенцијала добила потребан подстицај? Шта представља препреку развоју и не дозвољава да се достигне виши ниво трговинске сарадње?

Заиста, иако су постигнути добри резултати, потенцијал трговинско-економске сарадње са Бразилом није у потпуности искоришћен. Па и више од тога, у контексту нестабилности глобалне економије приметно је извесно смањење робне размене међу нашим земљама (за 3,3% у 2013). Како би се ова ситуација поправила, потребна је диверзификација трговинских веза, повећање испорука високотехнолошких производа, производа машиноградње, као и развој сарадње у сфери ваздухопловства, енергетике и пољопривреде.

Руске компаније су заинтересоване за бразилско тржиште. Започела је реализација читавог низа успешних инвестиционих пројеката уз учешће компанија наших држава у области енергетике, машиноградње и фармацеутске индустрије. Тако корпорација „Росњефт“ и бразилска нафтна компанија HRT заједно реализују испитивање и експлоатацију налазишта фосилних горива у сливу реке Солимојнс [назив за горњи ток реке Амазон, до уливања реке Рио Негро – прим. прев.]. Руска корпорација „Силовије машини“ („Погонске машине“) у бразилској држави Санта Катарина ради на успостављању производње опреме за хидрауличне турбине снаге до 100 MW, које ће се продавати на тржиштима Бразила и других земаља чланица MERCOSUR-а. Наша компанија „Биокад“ у Бразилу оснива научноистраживачки, образовни и производни центар у којем ће се развијати и производити саврeмени иновативни препарати за лечење онколошких обољења.

Сигуран сам да ће реализација оваквих пројеката омогућити да билатерална трговинско-економска сарадња достигне виши ниво, који одговара данашњим и будућим могућностима наших земаља у развоју.

Русија од Бразила преузима штафету Светског првенства у фудбалу. Да ли пратите Мундијал? Шта је од бразилског искуства у припреми и одржавању овог такмичења привукло Вашу пажњу и може бити корисно приликом организовања Светског првенства 2018?

Колико ми омогућавају обавезе, трудим се да пратим Светско првенство. Репрезентације земаља Латинске Америке приказале су упечатљив, атрактиван фудбал. Нажалост, наша репрезентација је завршила своје учешће у групној фази такмичења, али, по мом мишљењу, трудила се да оправда очекивања.

У фебруару и марту у Сочију смо успешно организовали Олимпијске и Параолимпијске игре и реално можемо да замислимо какве напоре је потребно уложити у организацију тако велике манифестације. Веома пажљиво проучавамо искуство Бразила коме, осим тога, предстоји да 2016. организује Олимпијске игре. Представници низа надлежних министарстава и организација, укључујући Министарство спорта Русије и независну непрофитну организацију Организациони комитет „Русија 2018“, у сталном су контакту са бразилским колегама. Они су већ боравили у Бразилу и сигуран сам да ће га посетити још неколико пута.

Више о БРИКС-у

Истичем да у погледу извесних питања Русија планира да оде даље од домаћина Мундијала 2014. Тако смо федералним законом већ предвидели специјални поједностављени визни режим за оне странце који ће учествовати у припремама Првенства 2018, а уочи и за време овог такмичења у Русију ће без виза моћи да допутују не само званични учесници (спортисти, судије, тренери и други), него и навијачи. У историји фудбалских шампионата такве мере још нису примењиване.

Какво ће место у преговорима у Латинској Америци имати питања савременог светског поретка, у којем поједини актери на светској сцени самовољно за себе задржавају већа права, између осталог и право да прате и прислушкују чак и оне лидере које називају својим партнерима?

Свет 21. века је глобалан и у њему влада узајамна зависност. Зато ниједна држава или група држава не може самостално да реши главне међународне проблеме. Исто тако су на неуспех осуђени сви покушаји да се креирају поједине „оазе стабилности и безбедности“.

Бројни савремени изазови и претње захтевају да одустанемо од покушаја да другим народима намећемо моделе развоја који су им туђи. Такав метод се већ више пута показао као неодржив. Он не само да не доводи до решавања конфликтних ситуација, него, напротив, води ка дестабилизацији и хаосу у међународним односима.

Данас је посебно важно да цела међународна заједница уједини напоре у циљу постизања уједначене и целовите безбедности, као и решавања свих спорних питања на основу принципа међународног права и уз координацију УН.

Што се тиче поменутих чињеница сајбер-шпијунаже, ради се не само о отвореном лицемерју у односима међу савезницима и партнерима, него и о директном угрожавању државног суверенитета и кршењу људских права, мешању у приватну сферу живота. Спремни смо да заједнички радимо на развоју система мера за обезбеђивање међународне информационе безбедности.

Росијскаја газета. Сва права задржана.