Шта се десило у московском метроу?

Ради се о највећој техногеној катастрофи у историји московског метроа. Тачан узрок несреће још увек није познат. Извор: twitter.com/oODarkWingsOo.

Ради се о највећој техногеној катастрофи у историји московског метроа. Тачан узрок несреће још увек није познат. Извор: twitter.com/oODarkWingsOo.

Правосудни органи руске престонице привели су две особе за које се сумња да сносе одговорност за искакање воза из шина у московском метроу. Према најновијим информацијама, број жртава трагедије већ се попео на 23. Како јавља руска информациона агенција „Интерфакс“, у среду ујутру се у болницама Москве налазило 150 особа повређених у овој несрећи, с тим што је 56 људи у тешком и крајње тешком стању.

Подсећамо да су три вагона искочила из шина на Арбатско-покровској линији московског метроа, између станица „Словенски булевар“ и „Парк Победе“ (западни део града – прим. ред.). То се догодило у уторак ујутру, када је у метроу велика гужва, јер људи одлазе на посао. У вези са овом несрећом покренут је кривични поступак због „непоштовања прописа у области саобраћајне безбедности“. Ово је највећа техногена катастрофа у историји московског метроа. Тачан узрок несреће још увек није познат.

Верзије трагедије

На месту несреће и даље раде иследници, а градска влада је у међувремену поднела извештај о томе да пре трагедије није било никаквих технолошких прекршаја.

„Већ је установљено да је композиција која је искочила из шина, као и пруга на тој деоници, прошла кроз процедуру планираног дијагностицирања, предвиђену стандардима експлоатације метроа“, речено је „Интерфаксу“ у Одељењу за саобраћај и развој путне и саобраћајне инфраструктуре града Москве.

Спасавање рањених је било нарочито отежано зато што се трагедија десила на најдубљој станици московског метроа: „Парк Победе“ се налази 84 метра испод земље. Извор: РИА „Новости“.

Није потврђена првобитна верзија Министарства за ванредне ситуације (МЧС) да је пад напона изазвао нагло кочење воза. Као један од разлога несреће разматра се неисправност механизма скретнице на којој је дошло до искакања из шина.

„Ми разматрамо верзију неисправности самог вагона, као и све остале верзије које ће се појавити током истраге“, рекао је представник Истражног комитета Русије Владимир Маркин. „Разлога може бити неколико. То може бити квар скретнице, али и улегнуће на прузи, јер се тамо врше радови на паралелној линији“.

Приведени су први осумњичени

Престоничка полиција већ је привела прве особе које су осумњичене као могући кривци за ову несрећу. Један је Валериј Башкатов, путар из службе за одржавање пруге у државном унитарном предузећу „Московски метро“, а други је помоћник путара Јуриј Гордов.

Према сазнањима до којих је дошла истрага, од краја маја 2014. на деоници између станица „Парк Победе“ и „Словенски булевар“ вршени су радови на полагању скретница и шина са циљем да се Арбатско-покровска линија повеже са деоницом суседне Калињинске линије чија изградња је у току.

„Башкатов и Гордов имају директне везе са извођењем радова на полагању скретница, као и са контролом тих радова. Истрага претпоставља да су радови изведени неквалитетно, јер је механизам скретнице био причвршћен обичном жицом дебљине 3 mm, и она се покидала“, каже се у саопштењу Истражног комитета.

Приведени радници су већ саслушани. У најскорије време истражни органи ће одредити превентивне мере које ће бити примењене у њиховом случају.

„Засада су осумњичена она лица која су непосредно изводила радове. Међутим, Истражни комитет намерава да кривично гони све оне који имају везе са овом трагедијом, од обичних извођача до високих функционера који су били дужни да врше контролу и да у потпуности испоштују безбедносне саобраћајне стандарде московског метроа“, каже се на крају саопштења Истражног комитета.

О чему прича руски сегмент Интернета

Док је званична истрага у току грађани Русије покушавају самостално да стекну представу о ономе што се догодило.

Посебно је индикативна чињеница да су житељи Москве већ саопштавали властима да постоји квар на деоници између станица „Парк Победе“ и „Словенски булевар“. Како пише грађански активиста Сергеј Молостов на својој страници на Фејсбуку, он је раније послао званично писмо државном унитарном предузећу „Московски метро“ са обавештењем о „вибрацији вагона између станица ‘Кијевска’, ‘Парк Победе’ и ‘Словенски булевар’ на Арбатско-покровској линији“. Стигао му је одговор да се „пруга одржава у складу са техничким нормама и дозволама и да нису забележена одступања у одржавању спојева, а величина прореза на спојевима одговара техничким нормама“. Додуше, нема доказа ни да је такво писмо послато, ни да је стигао такав одговор.

Један блогер на друштвеној мрежи LiveJournal сам анализира верзију „са скретницом“. Он најпре фотографијама детаљно илуструје грађевинске радове на Арбатско-покровској линији и посебно скреће пажњу на чињеницу да су житељи већ неколико недеља осећали неудобност у вожњи и снажне вибрације воза управо на деоници између „Парка Победе“ и „Словенског булевара“.

„Из неког разлога се скретница није правилно пребацила, услед чега је друга шасија вагона искочила из шина. То је врло незгодно место. Лако се кида ‘хармоника’ од гуме која спаја делове вагона, задњи део првог вагона удара у преграду између два тунела при брзини од 40-60 km/h, заглављује се у тунелу и сав се деформише под притиском сопствене инерције и других вагона. Воз се нагло зауставља. Путници траже излаз и изненада виде „иза преграде од лима“ уплашене раднике. Они ту граде Калињинско-солнцевску линију. Кроз градилиште сви излазе напоље, као што су потврдили многи сведоци“, пише поменути блогер.

Представник независног синдиката радника московског метроа дао је интервју за руску службу Би-Би-Сија под условом да остане анониман. Он је претпоставио да је трагедију могла изазвати немарност дежурне скретничарке, која је могла заборавити да преконтролише положај скретнице.

„Другим речима, претходна композиција је вероватно отишла на Калињинску линију, а после ње скретница није померена. Или није померена до краја. Не могу тачно да кажем“, рекао је представник синдиката. По његовом мишљењу, кривицу за несрећу не сноси само „скретничар“, него и администрација московског метроа.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“