Верзије пада Боинга 777 на југоистоку Украјине

У авиону који је пао на територију ДНР налазило се 283 путника и 15 чланова посаде. Фотографија из слободних извора.

У авиону који је пао на територију ДНР налазило се 283 путника и 15 чланова посаде. Фотографија из слободних извора.

Авион Боинг 777, који је летео из Амстердама у Куала Лумпур, у четвртак увече се срушио на југоистоку Украјине, на територији самопроглашене Доњецке Народне Републике. Према информацијама медија, веза са посадом изгубљена је када се авион налазио 50 km од руско-украјинске границе. У овом тренутку постоји неколико верзија трагедије.

Верзије Кијева и проруских добровољаца

Саветник министра унутрашњих послова Украјине Антон Герашченко изјавио је преко свог налога на Фејсбуку да је авион оборен зенитним ракетним системом „Бук“. Међутим, главни украјински јавни тужилац Виталиј Јарема у интервјуу за „Украјинску правду“ рекао је да добровољци самопроглашене Доњецке и Луганске Народне Републике не поседују ракетне системе „Бук“ и С-300.

Амстердам - Куала Лумпур

Боинг 777 компаније „Malaysia Airlines“, који је летео из Амстердама у Куала Лумпур, срушио се у четвртак на територији Украјине у Доњецкој Области.

У авиону се налазило 283 путника и 15 чланова посаде. Према подацима авио-компаније, међу путницима је било 154 држављанина Холандије, 27 Аустралијанаца, 23 Малезијца, 11 Индонежана, шест Британаца, по четири држављанина Немачке и Белгије, троје Филипинаца и један Канађанин. Засада није установљена национална припадност 41 путника. Према неким информацијама, међу њима су била 23 Американца. Свих 15 чланова посаде су били Малезијци.

„Када је оборен путнички авион војна команда је обавестила председника да терористи немају наше ракетне системе ‘Бук’ и С-300“, саопштио је јавни тужилац. „Није било преотимања тог оружја.“

Са друге стране, власти Доњецке Народне Републике (ДНР) негирају било какву везу са рушењем авиона компаније „Malaysia Airlines“.

„Добровољачки одреди немају такво наоружање које би могло оборити авион на висини од 10 km. Ми имамо преносне зенитно-ракетне системе чији је домет највише 3-4 km“, изјавио је представник премијера ДНР Сергеј Кавтарадзе, окрививши армију Украјине за обарање путничког авиона.

Порошенко окарактерисао догађај као терористички напад

„Порошенко о обореном авиону: то није инцидент, нити катастрофа, то је терористички напад“, написао је његов портпарол Свјатослав Цеголко у свом микроблогу на Твитеру.

Администрација председника Украјине изјавила је да је авион могао бити оборен са територије Русије и нагласила да „државна армија Украјине уопште није дејствовала по ваздушним циљевима у зони пада авиона“.

Верзија Русије

Руска армија не поседује зенитно-ракетне системе „Бук-М1“ које помињу медији и чије фотографије се активно објављују. Наша армија је наоружана зенитним системима „Бук-М2“. Треба рећи да системе ‘Бук-М1’ поседује украјинска армија.

Виктор Литовкин, пуковник

Како је речено у Министарству одбране РФ, руска радио-техничка средства су 17. јула забележила активност радарске станице 9с18 „Купола“, која припада батерији зенитно-ракетног система „Бук-М1“, размештеној на подручју насеља Стила 30 km јужно од Доњецка.

У министарству је истакнуто да техничке карактеристике система ПВО „Бук-М1“ омогућавају размену информација о ваздушним циљевима међу батеријама исте дивизије.

У Министарству одбране РФ наглашено је да је самим тим ракета могла бити испаљена из свих батерија размештених у насељима Авдејевка (8 km северно од Доњецка) и Груско-Зарјанско (25 km источно од Доњецка).

„Руска армија не поседује зенитно-ракетне системе ‘Бук-М1’ које помињу медији и чије фотографије се активно објављују. Наша армија је наоружана зенитним системима ‘Бук-М2’, које се толико разликују од система ‘Бук-М1’ да чак и неупућени могу визуелно уочити те разлике. Треба рећи да системе ‘Бук-М1’ поседује украјинска армија“, рекао је пуковник руске армије и независни војни експерт Виктор Литовкин.

Фото-галерија: Московљани полажу цвеће испред амбасада Холандије и Малезије. Извор: РИА „Новости“, ИТАР-ТАСС.
Како је речено у Министарству одбране РФ, руска радио-техничка средства су 17. јула забележила активност радарске станице 9с18 „Купола“, која припада батерији зенитно-ракетног система „Бук-М1“, размештеној на подручју насеља Стила 30 km јужно од Доњецка.

Он је нагласио да се на руско-украјинској граници могу налазити системи „Бук-М2“, али је авион оборен на знатној удаљености од Русије, а домет овог зенитно-ракетног система је 30 km.

„Боинг 777 је пао 50 km од наше границе. Авион се није распао у ваздуху, него је летео још скоро 100 km пре него што ће пасти. О томе говоре изјаве очевидаца, који су видели да се он није распао у ваздуху, него ударио у земљу“, рекао је експерт.

Судар у ваздуху

Како јавља руско издање Дни.Ру позивајући се на саопштење информативне службе Луганске Народне Републике, Боинг 777 је у ваздуху могао да се судари са украјинским Су-25.

„Очевици који су посматрали лет путничког авиона Боинг 777 видели су да га је напао јуришни авион ратног ваздухопловства Украјине. После тога се путнички авион у ваздуху распао на два дела и пао на територију ДНР“, пише издање позивајући се на информативну службу. „У овом тренутку се трага за обореним авионом.“

Човек који тврди да је Шпанац и да ради као контролор лета на кијевском аеродрому „Бориспољ“, написао је на својој страници на Твитеру да су два авиона украјинског ратног ваздухопловства примећена поред путничког авиона неколико минута пре његовог пада.

„Војни авиони су пролетели поред Боинга 777 три минута пре него што је нестао са радара, само три минута“, написао је он на Твитеру. „Када је Боинг нестао са радара, кијевске власти су нам саопштиле да се срушио. Како су могли то тако брзо да сазнају?“

Касније је налог дотичног корисника уклоњен са Твитера. Не зна се да ли је он заиста Шпанац који ради као контролор лета на аеродрому, или је у питању обмана.

Несрећан случај

Европска служба за контролу ваздушног простора оценила је катастрофу малезијског путничког авиона Боинг 777 на истоку Украјине као несрећан случај. То је немачком издању „Welt-Online“ рекао представник ове службе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“