Људи који су открили Русију

Русија је највећа земља на свету и у њој сигурно има још места на која људска нога још увек није крочила. Због те величине открити северне и источне границе земље био је подухват раван открићу нових континената. Представљамо вам храбре авантуристе и одважне истраживаче који су померали границе Русије током историје.
Непознати уметник: Портрет Јермака Тимофејевича (крај 17 века).

Јермак Тимофејевич

Не постоји много података о младости Јермака Тимофејевича (рођен је између 1532. и 1542, а умро 1585). Цар Иван Грозни желео је да се преко Казања пробије до Сибира и за овај подухват ангажовао је породицу Строганов. Строганови су у ту сврху унајмили Јермака, који је пре тога на Волги пресретао бродове и отимао робу трговцима. Овај козачки атаман је 1582. са неколико стотина људи кренуо у Сибир из једне тврђаве покрај Перма. Поразио је војску кана Кучума – последњег сибирског кана и потомка Џингис кана. Битка се одиграла код Кашљика, средњовековног утврђења које се налазило 17 km од данашњег Тобољска. Јермакове снаге претрпеле су губитке у људству и нису имале могућност да се снабдевају муницијом, али је он савезнике пронашао у сибирском племену Остјаки. За време краткотрајног примирја Јермак је кренуо на југ како би добио подршку локалних племенских вођа, док је један од његових људи отпутовао у Москву са задатком да цара обавести о њиховом походу и затражи појачање. Јермак је страдао 1585. када је са неколицином својих људи упао у заседу Кучумових ратника.

Иван Москвитин

За Москвитина није познато када је рођен, а име му се први пут помиње 1626. у списима где се наводи да живи међу козацима у Томску. Десет година касније са више од 50 људи упутио се ка Јакутску и избио је на Охотско море, које лежи између Камчатке и данашњег града Магадана. Према томе, Москвитин је први Рус који је дошао до обале Тихог океана. Остатак живота провео је истражујући реке, упознавајући се са животом локалних племена и покушавајући да добије подршку за војну експедицију у области око реке Амур. Одлази у Москву и поново креће за Томск 1647. пошто је добио чин атамана. О његовом потоњем животу нема података.

Петар Бекетов

Споменик Петру Бекетову у Јакутску. Фотографија из слободних извора.

Бекетов је рођен око 1600, а умро око 1661. Био је стрелац у царској војсци пре него што је послат на задатак у Сибир. Његов тадашњи заповедник наредио му је да прикупи данак од Бурјата и тако је Бекетов постао први Рус који је ушао у Бурјатију. Он и његова козачка дружина основали су 1632. утврђење на месту данашњег Јакутска. Подигао је још неколико тврђава и наставио да у име руске власти сакупља намете од локалног становништва. Прикупљени данак пренео је 1640. у Москву где је добио чин заповедника козачке војске. Почетком 1650-их кренуо је на нови поход у Бурјатију и 1653. основао град Читу, као и оближњи Нерчинск 1654. Следеће године Бурјати су напали утврђење у коме је боравио, али је Бекетов успео да се спасе. Око 1661. долази у Тобољск где се срео са вођом старовераца Авакумом, који се опирао тадашњим реформама у Руској православној цркви.

Владимир Атласов

Непознати уметник: Портрет Владимира Атласова (1700).

Атласов је рођен између 1661. и 1664, а умро је 1711. За њега се први пут чуло док је био сакупљач данка у Јакутији. Затим је постављен за командира Анадирска, утврђене постаје на крајњем североистоку Сибира која је често било на удару локалних племена. Камчатка је у то време била неистражена и Атласов је 1696. тамо послао малу експедицију. Истраживачи су се вратили носећи натпис исписан чудним симболима који су пронашли на олупини јапанског брода. Следеће године Атласов је на челу групе од 125 људи кренуо на полуострво користећи за транспорт запреге ирваса. Успео је да стигне до најјужнијег краја Камчатке, где се сукобио са припадницима народа Аину. Касније се враћа на север полуострва где подиже мало утврђење. Остатак живота углавном проводи у пљачкашким походима, тако да је доспео у затвор. Пуштен је на слободу 1707. како би се вратио на Камчатку и угушио тамошњу побуну. Погинуо је 1711. када су га бандити убили на спавању.

Семјон Дежњов

Биста под светиоником на рту Дежњова, најисточнијој копненој тачки Русије. Вајар: Б. Бродски, 1946.

Животни пут Дежњова (око 1605-1673) више је личио на судбину викиншког морепловца Лајфа Ериксона, него Кристифора Колумба. У почетку је био државни чиновник и службовао је у неколико сибирских градова. У Јакутију је стигао око 1639. како би прикупио данак од локалних племена, да би убрзо потом основао и утврђење на тадашњој источној граници Русије. Нешто касније, 1648. организовао је неколико експедиција са циљем да се истраже области на истоку и северу. Највероватније је Дежњов пловио реком Колимом и стигао до Северног леденог океана, где је доживео бродолом и са 25 својих људи пешачио је наредних 10 недеља док нису стигли до ушћа реке Анадир. Годину дана касније остало их је свега дванаесторица. Коначно је Дежњова пронашла група козака и он је неколико наредних година провео у прикупљању данка од староседелаца, као и кљова моржева, да би се најзад вратио у Москву, где је и умро. Током своје експедиције могуће је да је допловио и до Диомедових острва у средишту Беринговог мореуза, који одваја Русију од САД, и која данас припадају Чукотском аутономном округу. Ако је то тачно, онда је Дежњов до овог мореуза стигао 80 година пре Беринга.

Витус Беринг

Непознати уметник: Портрет Витуса Беринга (око 1741).

Витус Беринг (крштен 1681, умро 1741) је био морепловац још од ране младости. Овај руски истраживач данског порекла служио је у руској морнарици у време императора Петра Великог, који га је одредио за предводника Прве камчатске експедиције. Њен циљ је био да се утврди имају ли Северна Америка и Азија заједничку копнену границу. Беринг је тада добио и високи поморски чин капетана-командора. Током Друге камчатске експедиције раздвојио се од својих заменика и искрцао се на југоисточну обалу Аљаске, да би га неповољне временске прилике приморале да се врати. Са преживелим члановима посаде био је присиљен да уточиште нађе на Командорским острвима у јужном делу Беринговог мора, 175 km источно од Камчатке. Највеће острво овог архипелага преименовано је у Берингово острво у част чувеног морепловца, који је овде и умро заједно са још 28 чланова посаде.

Из слободних извора.

Алексеј Чириков

У Другој камчатској експедицији Чириков (1703-1748) је био Берингов заменик. Пловили су на различитим бродовима и силом прилика раздвојили су се 1741. после чега се више никада нису видели. Он је био први Рус који се искрцао на северозападну обалу Северне Америке. Исцртао је мапе Алеутских острва, као и острва Кодијак, чије је највеће насеље постало престоница руских територија у Америци крајем 18. века.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“