Хемијски састав руске душе

Ако отпутујете у мања места наићи ћете на људе који заиста воле природу и најбоље се осећају када бораве у прелепим крајолицима Русије. Извор: Alamy / Legion Media.

Ако отпутујете у мања места наићи ћете на људе који заиста воле природу и најбоље се осећају када бораве у прелепим крајолицима Русије. Извор: Alamy / Legion Media.

Онима којима је тешко да разумеју сву сложеност Русије и Руса најлакше ће бити да све што им је непојмљиво припишу „руској души“. „Шта је то руска душа“, питају ме већ 11 година бројни пријатељи који нису Руси. Фјодор Достојевски, Николај Гогољ и Лав Толстој су – сваки на свој начин – у своје време тумачили особености овог феномена. Ипак, да ли се нешто променило у 21. веку?

Велики писци су је описали до танчина, али ипак није једноставно прецизно издвојити основне карактеристике онога што се зове „руска душа“.

Једанаест година боравка у Русији било је довољно да се интегришем у културу ове земље, али нисам сигуран колико је за то време моја душа постала руска. Код мојих пријатеља оваквих недоумица нема, они су прави Руси. Приметио сам да деле неке заједничке особине, које веома ценим, што ћу искористити да опишем шта за мене значи данашња руска душа.

Изражен смисао за хумор

Живот у Русији је непредвидљив и промене се дешавају брже него у другим крајевима света. Један од начина да се људи изборе са неизвесношћу јесте да развију добар смисао за хумор. И заиста, чак и у најозбиљнијим ситуацијама као да увек постоје и неки забавни и смешни моменти. Једном приликом видео сам како полицајац истовремено прича виц осумњиченом, оштећеном и њиховим адвокатима – и сви су праснули у смех.

Овај чувени смисао за хумор присутан је и у руским хорор филмовима. У Русији се веома цени и црни хумор и срећемо га и у свакодневном животу.

Чврстина

У многим круговима ово се сматра позитивном карактеристиком и мерилом снаге. „Чувај нерве“, увек каже један мој блиски пријатељ и колега. Наравно, оваква његова зрелост може се приписати и животном искуству, али оно што код њега посебно ценим је чињеница да никад не губи увид у ширу слику. Током година видео сам колико је корисно не узнемиравати се због ситница.

Рускиња која је у емотивној вези са странцем обично му замера да није довољно „јак“. Живот на руском Далеком Истоку (на Сахалину) учинио је да и ја очврснем – а за ово нису заслужне дуге и хладне зиме.

Искреност

Руска душа тражи отвореност. Искрени одговори на које наилазите на јавним местима често се погрешно тумаче као грубост, а да при томе зле намере заправо не постоје. Због ове искрености неке изјаве се квалификују као политички некоректне, али и ово је боље од лажних осмеха који скривају лоше мишљење о вама.Ову особину највише волим код Руса. Човек углавном зна на чему је у односу са њима. Да ли вас воле или не - то је сасвим очигледно! Руси се обично не осмехују неискрено. Незнанац или скорашњи познаник у овој земљи неће вам се лако осмехнути, али ово не треба да вас брине. Постоје шале како туристе који путују у Јапан или Скандинавију упозоравају речима: „То што је неко љубазан према вама, не значи и да сте му симпатични“. Овакву неискреност нећете срести у Русији.

Живот у складу с природом

Морам да напоменем следеће: у данашње време многи Московљани не живе онако како сугерише овај поднаслов. Али, ако отпутујете у мања места наићи ћете на људе који заиста воле природу и најбоље се осећају када бораве у прелепим крајолицима Русије.

Руска душа цени дивљину: током хладних вечери Руси уживају у топлој чорби поред логорске ватре и уз музику под отвореним небом. Напори да се дивљина припитоми део су традиције у земљи која има можда најлепше природне лепоте на свету.

Оданост

Ову руску особину доживео сам и на личном и на професионалном плану. Пријатељства се овде озбиљно схватају и трају цео живот. Једна од најпознатијих изрека о пријатељству гласи „стари пријатељ је бољи од два нова“. У Русији сам, захваљујући оваквој оданости, склопио нека од најчвршћих пријатељстава каква нисам ни слутио да могу да постоје.

Необавезно пријатељство у Русији се не цени. Наравно, задобијање нечијег поверења није увек лако, али „када се пробије лед“ добијате верног и оданог пријатеља. Овде се и послодавци веома труде да задрже своје раднике. Међутим, ово можда има везе и са тим што на однос понуде и потражње утиче ретка насељеност Русије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“