Шта ће донети „тактички преговори“ Москве и Кијева у Белорусији?

Бивши председник Украјине Леонид Кучма (други слева), изасланица ОЕБС-а Хајди Таљавини и амбасадор РФ у Украјини Михаил Зурабов на састанку са лидерима Луганске и Доњецке Народне Републике у Доњецку. Извор: Reuters.

Бивши председник Украјине Леонид Кучма (други слева), изасланица ОЕБС-а Хајди Таљавини и амбасадор РФ у Украјини Михаил Зурабов на састанку са лидерима Луганске и Доњецке Народне Републике у Доњецку. Извор: Reuters.

У Минску, престоници Белорусије, 31. јула треба да се одрже тростране консултације у вези са ситуацијом у Донбасу. У њима ће учествовати Русија (коју ће представљати амбасадор РФ у Украјини Михаил Зурабов), Украјина (њу ће представљати бивши председник Леонид Кучма) и представник ОЕБС-а, који ће вероватно имати улогу посредника. Експерти, међутим, сумњају да ће преговори довести до завршетка грађанског рата у Украјини, јер све стране путују у белоруску престоницу само ради решавања тактичких задатака.

За Русију су преговори важни као средство заштите од западних притисака. САД и ЕУ оптужују Москву за неконструктиван став према украјинском питању и 29. јула су увеле нови пакет санкција Русији.

По речима председника Европског савета Хермана ван Ромпеја, „Европска унија је спремна да повуче своје одлуке и обнови сарадњу са Русијом када ова активно и без двосмислених потеза почне да доприноси тражењу решења украјинске кризе“. Сада, када је Кијев пристао на преговоре, Москва ће извући корист од самог учешћа у њима.

После опште офанзиве украјинске армије [...] Кијев је остао без већег дела офанзивног потенцијала и није искључено да војска чак неће моћи да задржи неке раније освојене територије. Војни потенцијал може бити обновљен трећим таласом мобилизације, али то се неће догодити пре 20-23. августа. Због тога је Украјини потребан „мировни процес“.

Дмитриј Астафјев, ВШЕ

Што се тиче неких других позитивних резултата, тешко да ће их Кремљ постићи, да и не говоримо о постизању некаквог договора везаног за измену суштине новог, постмајданског украјинског националног пројекта. „Русија ће, наравно, покушати да пренесе украјинским колегама позицију житеља истока Украјине, и покушаће да се врати на проблеме федерализације и руског језика. Међутим, позиција Русије је прилично слаба и тешко да ће бити узета у обзир, делимично и због слабог преговарача који ће је тамо представљати“, објаснио је дописнику „Руске речи“ Денис Денисов, директор украјинске филијале Института за проучавање Заједнице независних држава. Многи експерти чак тврде да Михаил Зурабов има тесне пословне везе са Петром Порошенком (украјински олигарх је финансирао низ акција руске амбасаде, а Зурабов је лобирао интересе Петра Порошенка и његових фабрика на територији Русије), и да је лично одговоран за то што Русија фактички није реаговала на „Мајдан“.

Кијеву је потребно време да поврати снагу

Украјински буџет је празан, и по речима министра финансија Украјине Александра Шлапака, „од 1. августа нећемо имати новца да плаћамо војнике“.

Украјина одлази у Минск ради привременог примирја. Мада је државни секретар САД Џон Кери изјавио да су Украјинци „предложили план који подразумева доследан дијалог са сепаратистима уз међународно учешће“, пре ће бити да су мотиви украјинске стране тактичке природе, будући да Украјина сада нема ни војне, ни финансијске могућности за наставак такозване антитерористичке операције. „После опште офанзиве украјинске армије, која је трајала током читаве претходне недеље, а нарочито је била интензивна 26-28. јула, Кијев је остао без већег дела офанзивног потенцијала и није искључено да војска чак неће моћи да задржи неке раније освојене територије. Војни потенцијал може бити обновљен трећим таласом мобилизације, али то се неће догодити пре 20-23. августа. Због тога је Украјини потребан 'мировни процес'“, објашњава дописнику „Руске речи“ Дмитриј Астафјев, руски политиколог и професор Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ (ВШЕ).

Штавише, украјински буџет је празан, и по речима министра финансија Украјине Александра Шлапака, „од 1. августа нећемо имати новца да плаћамо војнике“. Оптимална варијанта у таквој ситуацији, наравно, не би било привремено примирје са циљем да се прикупи нова снага, него коначно обустављање такозване антитерористичке операције, али Кијев не жели и не може да се одлучи на такав корак. На Петра Порошенка огроман притисак врши радикални део украјинске јавности, који не прихвата другу варијанту окончања рата осим тријумфалног заузимања Донбаса и Луганска.

И Белорусија ће као земља-домаћин имати користи од преговора. „Ако се стране доведу за преговарачки сто, Лукашенко ће стећи пре свега некакав симболичан капитал, јер ће се Белорусија на свим странама, тј. у Русији, Украјини и Европској унији, доживљавати као миротворац“, каже за „Руску реч“ белоруски политиколог Алексеј Дзермант. Поједини експерти говоре да се Минск и Кијев могу чак договорити о транзиту украјинске робе (на коју је Москва увела ембарго) преко територије Белорусије на руско тржиште.

Са друге стране, Доњецка Народна Република (ДНР) и Луганска Народна Република (ЛНР) највероватније неће бити присутне у Минску, јер их Кијев не третира као „стране у конфликту“. Додуше, непризнате републике не доживљавају то као трагедију. По речима потпредседника владе ДНР Андреја Пургина, статус минског сусрета није много висок и тамо се треба посветити само решавању појединих конкретних питања. „То су још увек само консултације, а не прави преговори. На првом месту треба да буде питање размене заробљеника по принципу ‘сви за све’. Украјинска војска је заробила око 350 добровољаца, али њихов број може бити и већи“, изјавио је Пургин. Он, међутим, није уверен да „следећи корак може бити почетак преговора о потпуном заустављању крвопролића у Донбасу“, јер за тако нешто украјинска страна треба да испољи политичку вољу и здрав разум, „а они засада немају ни једно ни друго“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском