Банкрот може да се заврши наглим растом економије

На преговорима одржаним у Њујорку Аргентина није постигла договор са финансијским фондовима о регулисању дужничких проблема. Многи медији, а међу њима и низ руских издања, пожурили су да прогласе технички банкрот Аргентине, али то се у тренутку припреме овог материјала дефакто није догодило.

Русија је била у сличној ситуацији пре нешто више од петнаест година. „После банкрота 1998. говорило се да Русији предстоји дуг и мучан период санације, али кораци које је тада наша земља предузела у економији омогућили су да се изгубљене позиције поврате у најкраћем могућем року“, подсетио је у разговору са дописником „Руске речи“ Сергеј Катирин, председник Трговинско-индустријске коморе РФ и председник руског дела Пословног савета БРИКС-а. Он је оценио да руско искуство у извесној мери може користити Аргентини. „Аргентина има све могућности за елегантан излазак из новонастале ситуације“, нагласио је он. „Потребно је оценити наредне кораке руководства Аргентине у правцу изласка из новонастале ситуације и на основу тога дефинисати додирне тачке руског и аргентинског бизниса. Надам се да ће се то убрзо догодити“, рекао је Катирин.

Трговински представник Русије у Аргентини Сергеј Деркач изразио је у разговору са дописником „Руске речи“ уверење да се банкрот Аргентине, чак и ако заиста буде проглашен, у скорије време неће негативно одразити на руско-аргентинске трговинско-економске односе. Руски трговински представник је подсетио да ће се 15-16. септембра у Москви одржати 11. заседање Руско-аргентинске међувладине комисије за трговинско-економску и научнотехничку сарадњу, на којој ће се разматрати стање и перспективе развоја економских односа двеју земаља.

Аналитичар ФИБО групе Владимир Журавељ сматра да је Аргентину у садашњи положај довео замршени сплет економских и политичких проблема: рецесија у економији, висок степен инфлације, незапосленост, низак ниво девизних резерви и проблеми са оптицајем долара, као и са разменом валута. По његовом мишљењу, технички банкрот ће се негативно одразити на економију, што ће бити изражено кроз даљу рецесију и раст инфлације и незапослености.

Па ипак, Журавељ сматра да стање није толико критично и да Аргентина има шансу да се испетља из новонастале ситуације. У земљи још увек има новца, и то у прилично великим количинама, а још нису исцрпљене све варијанте решења конфликта са повериоцима. Он, додуше, сумња да ће Аргентина моћи непосредно да примени искуство Русије везано за излазак из дужничке кризе 1998. Тада је Русији помогла нагла девалвација: долар је са 6 скочио на 21 рубљу. Аргентина, међутим, није држала курс своје валуте на нивоу вишем од реалног, тако да јој такав маневар не може помоћи. „Тешко је рећи у којој мери ће бити ефикасно проглашавање техничког банкрота по основу државних обвезница номинованих у пезосима, али ја мислим да ће то имати прилично велики ефекат“, додао је он.

Више о БРИКС-у

Експерт је уједно нагласио да Аргентина не треба да успорава темпо дијалога са БРИКС-ом и поред тога што поједини експерти повезују проблеме у америчком суду са све већим интересовањем Аргентине за улазак у тај блок. „Оснивање Развојне банке земаља БРИКС-а са одобреним капиталом од 100 милијарди долара може омогућити Аргентини да финансира реализацију инфраструктурних пројеката“, нагласио је он.

Виталиј Дербеденов, генерални директор компаније за финансије и консалтинг FOC, сматра да се могу предузети мере захваљујући којима нова криза неће бити тако дубока као претходна, до које је дошло 2001. Према његовој оцени, БРИКС још увек нема толико развијене заједничке институције да би могао пружити озбиљну подршку Аргентини, али чланице блока могу да узму учешћа у санирању њене економије и финансијског система на билатералној основи. „То се пре свега односи на Бразил, јер је он један од најважнијих трговинских партнера Аргентине. Утицај Русије на економију Аргентине није толико велики“, истакао је Дербеденов.

Росијскаја газета. Сва права задржана.