Русија, Украјина и ЕУ поново за преговарачким столом

Министарска „четворка“ је до 18:00 стигла у вилу „Борсиг“, где се налази резиденција немачког Министарства спољних послова, и провела тамо више од пет часова. Домаћин сусрета, министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер, изјавио је претходног дана да полаже велике наде у ове преговоре, јер они могу ставити тачку на насиље у источној Украјини и помоћи да се њеном становништву достави хуманитарна помоћ. По завршетку сусрета он је изашао пред новинаре да саопшти резултате преговора. Међутим, судећи по тону његове изјаве ти резултати су више него скромни. „Договорили смо се да ћемо известити шефове наших држава и влада о резултатима сусрета, а затим ћемо, највероватније до уторка, одредити на који начин ћемо наставити нашу дискусију“, рекао је министар. Он је назвао преговоре тешким, али је изразио наду да су њихови учесници успели да постигну „известан напредак“.

Министар спољних послова Украјине Павел Климкин није дао никакву изјаву, али оно што је написао на Твитеру није нимало утешно: „Пет часова крајње тешког разговора. Али да би се нешто покренуло вероватно је потребно много петочасовних разговора“. Поред тога, Климкин је написао да Кијев није прихватио компромис: „Нема места за компромис тамо где држава треба да пресече сопствену црвену линију. Украјина је није пресекла.“

Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров изнео је новинарима своје виђење резултата сусрета на брифингу у понедељак ујутро. Он је са жаљењем констатовао да нема напретка по питању прекида ватре у Украјини. То је, по Лавровљевим речима, „најважнији задатак, јер људи гину и уништава се цивилна инфраструктура“.

„Ми смо потврдили нашу руску позицију, која је изложена у више наврата, а састоји се у томе да прекид ватре мора бити безуслован. Украјинске колеге, нажалост, и даље постављају разне услове, и то прилично нејасне, укључујући, како они кажу, и непродорност граница“, наставио је министар.

По његовим речима, Русија „нема ништа против да контрола режима преласка границе буде максимално ефикасна“. У вези са тим Мосва жели да мисија посматрача ОЕБС-а у Украјини добије беспилотне летелице ради мониторинга граница са украјинске стране.

Лавров је новинарима у Берлину најавио да „четворка“ наставља разговор како би припремила оквирни документ о регулисању украјинске кризе. „Договорили смо се да ћемо наредних дана наставити разговор о свим овим питањима, тј. о задатку да се обустави ватра, о достављању хуманитарне помоћи, обезбеђењу ефикасније контроле на граници и припреми услова за покретање политичког процеса, и да ћемо се потрудити да дођемо до формулација које су прихватљиве за све“, рекао је он. „Засада немамо никакве формулације.“

Па ипак, постигнут је известан напредак у неколико праваца. „То се пре свега тиче консензуса који је најзад постигнут, а односи се на достављање хуманитарне помоћи становништву југоистока Украјине“, објаснио је шеф руске дипломатије.

Лавров је одлучно одбацио оптужбе које Запад и Кијев упућују Москви да она повећава напетост у суседној земљи. Концентрација и кретање оружаних снага на руској територији близу украјинске границе, по његовим речима, „везани су за борбена дејства у региону и условљени су безбедносним разлозима“. „У овој ситуацији опрезност не може бити сувишна и ми смо дужни да будемо обазриви. Неколико километара, а можда и неколико стотина метара од наше границе води се прави рат“, рекао је он.

Лавров је уверен да би напори Вашингтона могли да покрену ситуацију са мртве тачке. „Нажалост, САД нису имале представника на Берлинском састанку, али ми и нашим партнерима у Вашингтону упорно шаљемо сигнал да они изврше утицај на кијевске власти и ипак издејствују најпре заустављање тог братоубилачког рата, а затим и почетак преговарачког процеса“, истакао је он.

Више о руско-украјинским односима

„Уосталом, међународни напори у правцу регулисања ситуације на истоку Украјине бескорисни су докле год Кијев примењује силу“, изјавио је Лавров. Он је такође негативно оценио и обраћање Украјине НАТО-у и Европској унији са молбом да пруже Кијеву војну помоћ, јер су те молбе у супротности са свим договорима „који су били постигнути и у складу са којима је неопходно обуставити ватру и отпочети преговоре“.

Извор „Руске речи“ у Министарству спољних послова РФ објаснио је да је сусрет у вили „Борсиг“ већ други по реду у сличном формату. Иста „четворка“ обавила је разговор и 2. јула, такође у Берлину. Тада су министри усвојили заједничку декларацију којом су потврдили обавезу да се успостави мир у Украјини и предложили да се сазове контакт-група уз учешће представника Кијева, истока Украјине, Москве и ОЕБС-а. Од тада ситуација није регулисана, а нове власти Украјине са још већим интензитетом настављају специјалну операцију на југоистоку земље, примењујући тешку артиљерију и оклопну борбену технику. Кијев ту операцију назива антитерористичком, а Москва казненом.

Недавно се председник Француске Франсоа Оланд обратио властима Украјине тражећи да буду „уздржаније“ у коришћењу војне силе. По његовим речима, недељни сусрет у Берлину могао би бити први корак ка одржавању самита о украјинском питању без учешћа САД. У разговорима одржаним у суботу са председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом Оланд је изјавио да је Француска спремна да прими лидере Русије и Украјине Владимира Путина и Петра Порошенка, као и руководиоце ЕУ, како би на тај начин подржала процес политичког решавања конфликта.

Росијскаја газета. Сва права задржана.