Мали помаци у великим преговорима са Украјином

По мишљењу руских експерата, од преговора се очекивало знатно више. Како они истичу, још увек је отворено питање даље сарадње у економији између Царинске уније, Украјине и ЕУ. Москва и Кијев су ипак отишли корак даље када је реч о сарадњи пограничних служби, што ће допринети да се смањи напетост у односима двеју земаља.

Јулиј Нисњевич, професор на катедри за примењену политикологију Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“:

Распршила су се сва очекивања, колико год да их је било уочи Путиновог и Порошенковог сусрета. Постало је јасно да неће доћи ни до каквих стварних помака у односима, јер сусрет шефова држава није донео никакав озбиљан резултат. Ако и постоји нека нијанса напретка, онда само у том смислу што се искристалисала позиција Русије у погледу ступања Украјине у Европску унију са чисто економског гледишта.

Нисмо видели никакве помаке ни по питању регулисања политичке кризе унутар Украјине. У току преговора било је речи о формирању контакт-групе на нивоу пограничних служби Русије и Украјине. То је свакако покушај да се пронађе додирна тачка, а не разлог за прекид ватре. Обично је задатак свих преговора сагледавање изразитих неслагања, али и момената у којима је могућ компромис. Ове друге, међутим, ја уопште не видим у садашњој ситуацији. То би пре свега могла бити размена заробљеника. Ми већ знамо да постоји верзија размене по принципу „сви за све“. Та варијанта је могућа.

Виктор Мураховски, војни експерт, главни уредник аналитичког часописа „Арсенал“:

У сусрету у Минску Русија и Украјина су се договориле о одржавању консултација између пограничних служби и генералштаба двеју земаља у контексту регулисања ситуације у источним регионима Украјине. Међутим, засада је прилично тешко рећи шта ће се тиме постићи. Украјина је досада једнострано, без изношења директних доказа руске интервенције, неосновано тврдила да Москва испоручује војну технику добровољцима југоистока.

Више о руско-украјинским односима

Уврежено је схватање да је Русија страна у том конфликту. На Западу је то мишљење општеприхваћено, а код нас тако мисле многи експерти. Међутим, Москва не шаље наоружање добровољачким снагама, што је у Минску Владимир Владимирович још једном нагласио пред новинарима. Русија не учествује у конфликту у Украјини. Председник је отворено рекао да ми не можемо постављати услове за вођење мировних преговора. То је унутрашња ствар Кијева и власти народних република. Ми можемо само да пружимо извесну помоћ на почетку мировног процеса.

У сусрету је такође постигнут договор о одржавању консултација о енергетским питањима, као и сусрета на нивоу експерата по питању економских последица стварања зоне слободне трговине између Украјине и ЕУ.

Јаков Миркин, шеф одељења за међународна тржишта капитала на Институту за међународну економију и међународне односе Руске академије наука (за руско издање „Експерт-Онлајн“):

Сусрет представника Царинске уније и Украјине висио је у ваздуху све време откако је Украјина потписала споразум о асоцијацији са ЕУ. Свима је јасно да ћемо пре или касније морати да се договарамо. Како год било, наше земље су суседи, везане су историјски и економски, а Украјина је за нас и даље транзитна земља. Због тога се морају тражити механизми за поштовање обостраних економских интереса.

Тачно је да постоји опасност да роба из Европе преплави Русију. Али будимо објективни и рецимо да се та опасност данас лако отклања. Швајцарска је, на пример, у јулу 2013. потписала уговор о зони слободне трговине са Кином, и сада постоји опасност да буде преплављена неоцарињеном робом из Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН), Чилеа, Перуа и других земаља са којима је Кина потписала сличне споразуме. Како се Швајцарска штити од те опасности? Одговор је једноставан. Уговор се тиче само робе која је у потпуности „добијена“ и произведена у датој земљи, или је прошла кроз процедуру „корените трансформације“. При томе се у споразуму детаљно описује шта значи „у потпуности добијена и произведена“ и шта је то „коренита трансформација“, и наводе се сви могући евентуални случајеви. Такав споразум се може појавити и између земаља Царинске уније, Украјине и Европске уније.

Росијскаја газета. Сва права задржана.